Šta je "nova armatura" pregovora u Briselu koju Zapad nudi Beogradu?

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Iza namere Zapada o rešavanju kosovskog pitanja, čiju je ponudu predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao "novom armaturom" pregovora u Briselu koji bi trebalo da dovedu do skorog, a konačnog rešavanja problema u vezi sa Kosovom, mogao bi se kriti model dve Nemačke, odnosno zahtev Beogradu da prihvati postojanje Kosova, ali ne i da zvanično prizna nezavisnost, pišu Novosti.

Ovako se u javnosti govori o tome šta su u Srbiju doneli izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak, koji je stigao "pojačan" Jensom Pletnerom i Emanuelom Bonom, emisarima nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednika Francuske Emanuela Makrona. O tome kakav će biti odgovor Srbije sutra će pred poslanicima govoriti predsednik Vučić na posebnoj sednici Skupštine o KiM.

Preporučujemo

Prema oceni nekadašnjeg ministra spoljnih poslova i ambasadora Živadina Jovanovića eventualna primena koncepta dve Nemačke znači da Srbija ne bi priznala Kosovo, ali bi trebalo da se saglasi sa članstvom u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama.

- Računaju da Srbiji podvale time što neće morati formalno, ni pismeno ni glasno, da prizna nezavisnost tzv. Kosova, ali bi ulazak lažne države u međunarodne organizacije značio da gubimo teritoriju. Treba jasno da kažemo da branimo integritet, Kosovo kao sastavni deo Srbije, neutralnu vojnu poziciju, pravo na strateške odnose sa Rusijom i Kinom - kaže Jovanović.

On pita gde je ta ravnopravnost u EU, ako od 27 članica samo dve - Francuska i Nemačka - "ojačavaju" Lajčaka.

- U pitanju je promovisanje nemačke geopolitike, a Francuska je ovde samo kao mlađi brat, ili sekundant Nemačke. Jer, Nemačka nema kredibilitet ovde koji ima Francuska. Ali, Makron je to prijateljstvo prostro kao most za ekspanziju nemačke geopolitike i to nije naročito časna uloga koju Francuska igra - ocenio je Jovanović.

Prema rečima predsednika Odbora za KiM Milovana Drecuna, od Beograda će tražiti da prihvati postojanje Kosova.

- U ovom trenutku se ne traži direktno priznavanje, jer je svima na Zapadu jasno da ne može do toga da dođe - kaže Drecun.

I on smatra da je u igri rešenje poput "dve Nemačke":

- Time bi Zapad mogao da kontrira ruskom predsedniku Putinu i kaže mu da nema presedana kada je reč o KiM, već da je to pitanje zatvoreno. Beogradu bi bila ponuđena skraćena verzija Zajednice srpskih opština, odnosno da se odnosi samo na četiri na severu, posebna zaštita SPC i verovatno ubrzanje evrointegracija - ocenio je Drecun.

Priština čeka američke pare

MIinistarstvo odbrane Kosova juče je saopštilo da visoko ceni finansijsku podršku SAD, ali da još ne zna koliki će iznos dobiti. U pitanju je deo od 2,2 milijarde dolara koliko će, kako je saopšteno iz Stejt departmenta, biti raspodeljeno Ukrajini i drugim zemljama koje mogu biti izložene "opasnosti od ruskog uticaja". Novac će biti iskorišćen u okviru plana tranzicije Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku Kosova, što je protivno međunarodnim sporazumima.

(Telegraf.rs)