SRBIJA ĆE UĆI U EVROPSKU UNIJU PRE NAS: Ambasador Norveške o investicijama, EU i o tome kako naći posao u Norveškoj

Norveška, iako fizički udaljena, je tradicionalno jedan od najvernijih prijatelja i partnera koje Srbija ima u svetu. Pored prijateljstva koje vezuje dva naroda, i ekonomski odnosi su u stalnom usponu, posebno od dolaska telekomunikacionog diva Telenor, sa najvećom stranom investicijom u našoj zemlji.

Preporučujemo

Iako u svetu vlada trend racionalizacije broja diplomatskih predstavništava, koji neće zaobići ni bogatu Norvešku, ambasada u Beogradu je "zakucana", i Norveška na Balkanu najozbiljnije računa na Srbiju kao na svog strateškog partnera. Novi ambasador Norveške u Beogradu, gospodin Arne Sanes Bjornstad, govori za Telegraf o odnosima Srbije i Norveške, vezama ovog skandinavskog naroda sa nama i planovima za ekonomsku i sve druge vrste saradnje.

Jednom ste rekli da Norvežani imaju specijalnu, čak sentimentalnu vezu sa Srbijom. O čemu se ovde tačno radi?

Ovo se ne može tako lako objasniti. Moramo da se vratimo barem u vreme Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, kada su norveški medicinski radnici kao dobrovoljci, u okviru Crvenog krsta, dolazili ovde i pomagali. Ovu vezu su ojačali jugoslovenski ratni zarobljenici u Norveškoj, tokom Drugog svetskog rata, a odnosi između naše dve zemlje su u stalnom jačanju od tog vremena.

Foto: Nenad Pavlović

Srbija je na putu ka članstvu u EU. Kako ocenjujete ono što je Srbija dosad učinila na tom putu? Norveška je sve to već prošla, gde vidite skrivene opasnosti?

Srbija je u uzlaznoj putanji. Promene nabolje mogu se videti u mnogim poljima, u skladu sa ciljem vaše države da se pridruži Evropskoj uniji. Norveška podržava Srbiju u ovim naporima još od demokratskih promena 2000. godine. Pre nego što se pridruži Uniji, međutim, Srbija mora da zatvori 35 poglavlja koja se bave svim aspektima aktivnosti vlade i ekonomskih aktivnosti, kao i osetljivim pitanjem Kosova. Ovo će biti izazov. Nije lako pre samog početka "izmeriti" zadatak koji se sastoji u dovođenju srpskih zakona i pravila u sklad sa hiljadama regulacija i direktiva EU. Mnoge reforme bi trebalo započeti u svakom slučaju, kako bi se podstakli trgovina i investicije. Dakle, teškoće postoje na putu ka članstvu u EU, a Norveška će nastaviti da podržava napore Srbije u ovome.

Foto: Nenad Pavlović

Zašto Norvežani ne žele članstvo u EU? Implementacija regulativa Evropske unije je dosta pomogla Norveškoj?

Norveška je dvaput rekla "ne" Evropskoj uniji, na referendumima održanim 1972. i 1994. godine. Većina glasača nije verovala da će članstvo doneti korist. Setite se ovoga, naši standardi življenja su bili viši i još uvek su viši od onih u većini zemalja članica EU, a referendumi su se odigrali u vreme kad je norveška ekonomija bila u odličnom stanju. Norveško zakonodavstvo je još uvek u velikoj meri u skladu sa evropskim. Norveška je, iz najpraktičnijih mogućih razloga, članica zajedničkog tržišta EU, kroz Evropsku ekonomsku oblast (EEA), i deo Šengenske oblasti, a takođe uzimamo učešće u velikom broju agencija i programa EU u raznim oblastima.

Ako biste se kladili, šta biste rekli: Norveška ili Srbija, koja zemlja će prva da postane članica EU?

Rekao bih - Srbija. Vaša zemlja je veoma odlučna da se pridruži Evropskoj uniji. Nadamo se da će Srbija do kraja godine otvoriti prva poglavlja u procesu pridruživanja EU.

Foto: Promo/ Norveška ambasada

Kakvo je trenutno stanje diplomatskih odnosa Srbije i Norveške?

Glavne karakteristike diplomatskih odnosa Norveške i Srbije su: prijateljstvo, otvorenost, razumevanje i podrška. Takvi diplomatski odnosi samo doprinose održavanju i daljem jačanju jakih političkih, kulturnih i trgovinskih veza između naše dve zemlje.

Norveška već niz godina podržava medije u Srbiji. Kako biste poredili srpsku medijsku scenu sa onom u Norveškoj ili Engleskoj?

Srpska medijska scena susreće se sa sličnim problemima kao što je to slučaj i sa drugim zemljama u Evropi, kao što su koncentracija vlasništva, smanjeni prihodi i sve izraženija tabloidizacija. Međutim, ovi problemi prete smanjivanju pluraliteta pogleda u medijima. Takav pluralitet je neophodan za liberalnu demokratiju. Set medijskih zakona usvojen u avgustu 2014. je korak u pravom smeru, ali na mnoge načine medijsko tržište u Srbiji je još uvek manje transparentno nego u drugim evropskim državama koje poznajem.

Foto: Tanjug/ Zoran Žestić

Rekli ste da postoji značajan prostor za unapređenje saradnje Norveške i Srbije na polju kulture. Šta ste tačno imali na umu?

Mislim da postoji prostor za povećanje kulturne razmene, zahvaljujući i živoj kulturnoj sceni u Srbiji. Srpski umetnici već idu u Norvešku, a norveški umetnici dolaze u Srbiju. Često se susreću sa uspehom. Na primer, norveški grafički umetnik Martin Due će uskoro imati treću izložbu u Srbiji, a već organizuje sledeću, sledećeg leta. Posebno sam radostan zbog interesa za norvešku književnost u Srbiji, što za odgovor ima povećan interes za srpsku književnost u Norveškoj. Veliki broj studenata norveškog jezika na Univerzitetu u Beogradu je još jedna značajna kulturna veza. Ipak, na ovom polju mora još mnogo toga da se uradi, i ambasada će pokušati da poveća razmenu između dve zemlje na polju kulture.

Foto: Nenad Pavlović

Kakvo je iskustvo ljudi iz Telenora, kad je reč o poslovanju u Srbiji?

Telenor, kao najveća strana investicija u Srbiji od 2000. godine (1,6 milijardi evra) ima veoma dobro iskustvo u Srbiji, i uvek navodi Srbiju kao jednu od zemalja u kojoj posluje sa najviše uspeha. Telenor je, u stvari, veoma efikasan ambasador Srbije u Norveškoj. Zbog ovoga nije iznenađenje što Telenor nastavlja da investira u Srbiji i da je izabrao baš vašu zemlju za pokretanje svoje prve mobilne banke - Telenor Banka.

Šta bi Srbija trebalo da uradi kako bi privukla još investicija iz Norveške?

Vlada bi trebalo da nastavi sa svojim programom reformi. Klima za poslovanje se popravila, ali još uvek postoje prepreke za investicije. Bela knjiga koju je izdao Savet stranih investitora identifikuje polja na kojima su moguća poboljšanja. Moji razgovori sa potencijalnim investitorima pokazuju da još treba da se radi na smanjivanju potencijalnog rizika, kad je reč o poslovanju u Srbiji. Primena istih pravila, standarda i procedura kao u EU je verovatno najbolji način da se ovo uradi.

Foto: Tanjug/ Zoran Žestić

Vaša prva šetnja Beogradom. Recite nam nešto o vašim utiscima.

Prvo sam prošetao centrom Beograda, da "osetim" grad. Sećam se, bila je veoma prijatna atmosfera. Možete osetiti da je ovo ponosan grad sa teškom istorijom, ali takođe i dinamičan grad sa velikim potencijalom. Ljudi su veoma prijateljski nastrojeni i hoće da pomognu. Šetali smo prema Savi i tamo smo pojeli par srpskih tradicionalnih jela, sa modernim "šmekom". Bilo je odlično. Kad hodate po Beogradu, oseća se promena. Promena nabolje.

Dok ste odrastali u Norveškoj, šta ste mislili o Srbiji/Jugoslaviji?

Jugoslavija je imala dobru reputaciju. Učili smo da je Jugoslavija prijateljska, nesvrstana zemlja, negde između zapada, kome je Norveška pripadala, i istočnoevropskih zemalja, pod kontrolom Sovjetskog Saveza.  Takođe smo učili o jugoslovenskim ratnim zarobljenicima koje su slali u Norvešku na prinudni rad, za vreme Drugog svetskog rata. Nismo učili mnogo o srpskoj istoriji, ali smo bili svesni užasnih gubitaka tokom balkanskih ratova i u Prvom svetskom ratu, te uloge Srbije u početku Prvog svetskog rata i stvaranju Jugoslavije.

Foto: Wikipedia/Leharu

Koliko Srba ima u Norveškoj i kakav uticaj oni imaju na vaše društvo?

Prema podacima iz Srpske asocijacije u Norveškoj i Srpske pravoslavne crkve u Norveškoj, između 4.000 i 5.000 Srba žive u Norveškoj. Uopšteno, Srbi u Norveškoj su veoma obrazovani i potpuno integrisani u norveško društvo.

Jedna stvar sve interesuje, kad je reč o Norvežanima, koji su narod istraživača. Otkrili ste Ameriku, Grenland, Island, znamo i kuda su sve Vikinzi dospeli... Veoma posebna istorija. O čemu je ovde reč, koja je tajna?

Norveška je zaista domovina nekih od najvećih istraživača u istoriji sveta. Moreplovstvo i istraživanje su već 1.000 godina deo naše kulture. Ali činjenica da je Norveška bila isuviše siromašna da prehrani celu svoju populaciju, sve do modernih vremena, značila je da su mnogi imali motiv da otputuju daleko, i pronađu bolje prilike za život.

Jedna od "obećanih zemalja", u očima Srba, je svakako Norveška. Da li Srbi još masovno dolaze? Da li ih Norveška prima?

Srbi dolaze u Norvešku, pogotovo oni koji rade u zdravstvu i kao inženjeri. Mora se reći i da je bilo primera da Srbi dođu u Norvešku očekujući da pronađu posao, i onda ne uspeju u tome. Zbog ovoga je veoma važno znati da ljudi koji žele da se dosele u Norvešku moraju prvo naučiti norveški, a onda i pronaći posao, pre nego što krenu na put ka severu.

(Igor Ćuzović)