STRAŠNA ISPOVEST SINA UBIJENOG SRBINA: Azra je terala naše komšije da ližu krv mog ubijenog oca, potom je igrala oko njegovog tela

Ovo je potresna ispovest Slaviše Đuraša , sina mučenika Blagoja koga je Azra Bašić zaklala.

Preporučujemo

ISTINITE ISPOVESTI PREŽIVELIH SRBA O ZLOČINIMA "KRVAVE AZRE": Klala nas je, terala da pijemo krv, palila nam lica i sekla penise (VIDEO)

- Mom ocu Blagoju Đurašu krvnici su prvo izbili zube, polomili kosti, dodatno ga mrcvarili ubodima noža, terali ga da na kolenima hoda po staklu, s kaišem oko vrata, a onda ga je Azra Bašić, ne trepnuvši - zaklala! Potom su hrvatski vojnici sa pripadnicima domaćih hrvatsko-muslimanskih jedinica, predvođeni krvavom Azrom, igrali oko mrtvog tela. Ona je dobitno podvriskivala: "Jedan vojvoda manje".

Foto: Kentucky's U.S. Marshal's Service

Ovako za "Novosti" počinje potresnu ispovest Slaviša Đuraš (40), o stradanju oca Blagoja, 26. aprila 1992. godine u tadašnjem srpskom gubilištu i paklu u derventskom Domu JNA.

Prvi put, za naš list iznosi godinama gomilanu muku izazvanu svirepim zločinom dželata o kojem bruji ne samo region, već i mediji u SAD, odakle je 22. novembra krvava Azra isporučena BiH.

- Još je strašnije, ona je trojicu naših komšija, Radojicu Garića, Dragana Kovačevića i Mila Kuzmanovića, kako su mi oni lično ispričali, terala da ližu i piju krv iz prerezanog vrata mog oca. Pitala ih je da li bi im umesto četničke, možda više godila i slađa bila ustaška krv - priča sa gorčinom Slaviša Đuraš.

Za razliku od Garića i Kovačevića, Mile Kuzmanović, nažalost, neće dočekati izlazak monstruma pred lice pravde. Preminuo je nedavno. Šest polomljenih rebara, gotovo smrskana glava, iščupani nokti, urezana četiri slova "S" na telu, kao i druge muke kojima su ga podvrgli Azra i njena sabraća po zločinu, doprineli su da prerano ode sa ovog sveta.

Atmosfera i dešavanja u današnjem Domu kulture u Derventi, na čijem ulazu je podignuta spomen-ploča, bili su deveti krug pakla. Među krvnicima koji su se posebno isticali u užasnom premlaćivanju Blagoja Đuraša bili su i Dervenćani, braća Esad i Derviš Čavalić. Oni su za to nedelo dobili pet, odnosno pet i po godina robije, dok Azri sledi suđenje - za klanje.

Foto: tuzilastvobih.gov.ba

Međutim, nije Azra samo terala Blagojeve zarobljene komšije da ližu i piju krv iz njegovog prerezanog vrata. Terala ih je i da ga drže, dok su mu krvnici lomili kosti. Ironijom sudbine, to će se kasnije pokazati ključnim u identifikaciji njegovih posmrtnih ostataka.

Zločinci su učinili sve da zametnu tragove. Čak i lansiranim glasinama da je Blagoje viđen živ negde u inostranstvu sa ožiljkom na vratu. Tek 2003. godine, sasvim slučajno, u rejonu Zelenika, šest kilometara od Dervente, pronađeni su posmrtni ostaci Blagoja Đuraša. Čisteći odvodni kanal ispod puta, zgranuti radnik "Doboj-puteva" grabljama je izvukao lobanju i potom odvojeno telo, zamotano u ceradu.

- Srećom, zajedno sa mnom na identifikaciju je došao naš komšija i očev sapatnik Dragan Kovačević. On je zatražio da se utvrdi da li na pantalonama nedostaje jedna pertla za kaiš, pošto se prisetio da je na Blagojevim pukla u njegovim rukama dok ga je, primoran, držao dok su ga krvnici tukli. Da smo tada ispustili posmrtne ostatke mog oca, pitanje je da li bismo danas ovako mogli pričati o njegovoj tragičnoj sudbini - završava potresnu ispovest Slaviša Đuraš.

(Telegraf.rs/Novosti.rs)