TEMA TELEGRAFA: Zašto srpske domaćice nemaju platu i penziju?

Domaćice u Srbiji ne mogu da primaju platu jer to nije zakonski predviđeno, dok bi penziju mogle da dobiju jedino ukoliko same sebi uplaćuju radni staž. Iako u Srbiji ima skoro 600.000 domaćica, ne postoji saglasnost za uvođenje bilo kakve finansijske nadoknade koju bi mogle da dobiju.

Istraživanje koje je obavio Republički zavod za statistiku pokazuje da u Srbiji ima 599.371 domaćica, koja godišnje potroše 730 sati, odnosno više od 90 radnih dana na kuvanje, čišćenje, spremanje kuće, pranje i peglanje. Ipak, bez obzira na sve to, one nemaju radni staž, pa samim tim ni osnovu za platu. Takođe, nijednim zakonom u našoj zemlji nije predviđeno da one treba da primaju bilo kakvu vrstu nadoknade.

-  Penziju može da prima onaj koji je radio, pa mu je poslodavac uplaćivao radni staž ili ukoliko su to pojedinci uplaćivali sami sebi. Naši zakoni ne predviđaju nikakvu nadoknadu za domaćice, a i ukoliko bi one primale tako nešto, postavlja se pitanje da li bi isto trebalo da primaju i ostale žene ili muškarci koji su zaposleni, a ipak, nakon dolaska kući obavljaju iste poslove - kažu u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Ipak, kako napominju u ovom ministarstvu, domaćice kao i druge nezaposlene osobe, studenti i đaci koji su stariji od 15 godina imaju mogućnost da sami sebi uplaćuju penzijsko i invalidsko osiguranje i na taj način obezbede penziju. Mogu da biraju jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od školske spreme.

Najniža iznosi 35 odsto prosečne plate u Srbiji za prethodna tri meseca, što je oko 4.821 dinar, a najviša pet takvih proseka, odnosno oko 62.000 dinara. Ipak, često se dešava da domaćice, s obzirom na to da nemaju nikakva primanja, nemaju ni dovoljno novca koji bi mogle da izdvoje za ovakve uplate.

Pravnica Marija Lukić, sa druge strane, smatra da bi socijalnu zaštitu, pa i penzijsko osiguranje trebalo obezbediti svim kategorijama stanovništva pod određenim uslovima koji bi se mogli da se vezuju za starosnu dob i neke druge uslove.

- Rad u kući neopravdano nije priznat niti prepoznat od strane društva ni države. Ideja da žene – domaćice budu plaćene za poslove za koje se angažuju jer time doprinose ukupnoj ekomoniji nije nova, ali je do danas ostala kontroverzna. Nažalost, teško je zamisliti da bi država obezbedila adekvatna sredstva koja bi odgovarala tržišnim ili kriterijumima društvenog značaja ovih poslova, kao što su, na primer, briga i nega dece. Ukoliko bi domaćice bile tretirane kao i drugi zaposleni, postavlja se pitanje kvalifikacije tog rada, vremena koje provode "na poslu", uslova pod kojima rade. Ovi poslovi bi verovatno bili potplaćeni i zapravo značili novu ekonomsku zavisnost i verovatnu nemaštinu za domaćice - kaže Marija Lukić.

Ona dodaje da se zagovornici ove ideje suočavaju sa nekoliko ozbiljnih problema, a jedan od njih je menjanje iz korena patrijahalnih odnosa u kojima su žene pre svega viđene kao majke i domaćice, a muškarci kao oni koji zarađuju.

- Mislim da bi ženama koje su odabrale zanimanje domaćice trebalo obezbediti, ako ne platu, onda barem neku vrstu finansijske pomoći. Mnogo je gora situacija ako je žena domaćica na selu, jer tada pored svih poslova koje mora da obavi u kući mora da vodi računa i o bašti, živini i ostalim životinjama koje veliki broj seoskih domaćinstava ima - kaže domaćica Katica Đorđević (43).

Ipak, ima i onih zaposlenih žena koje se protive ovakvom predlogu jer sve te poslove za koje domaćice zahtevaju da budu plaćene, one obavljaju kada se vrate kući posle osam sati rada na poslu.

Kako bi nešto preduzele sa ciljem popravljanja statusa domaćica, članice Samostalnih sindikata građevinarstva, šumarstva i putne privrede uputile su zahtev Republičkom parlamentu u kojem su tražile da država pronađe način da se domaćicama prizna rad. U tome se nije značajno odmaklo.

Međunarodna organizacija rada pre dve godine je usvojila Konvenciju o radu, u kojoj je definisala kako bi osobe koje rade kod kuće trebalo da imaju minimalne standarde zaštite, odnosno zagarantovani minimum prava i minimalnu penziju. Ovu konvenciju su prihvatile mnoge zemlje, međutim, Srbija nije među njima.

(Marija Stojanović)