OD SRETENJA PODVLAČIMO CRTU I KAŽEMO DOSTA! Đurić za Telegraf o formiranju Zajednice srpskih opština (VIDEO) (FOTO)
Kako komentariše proteste Albanaca ispred srpskih diplomatskih predstavništava? Kakve će posledice slučaj Haradinaj imati po briselski dijalog, za Telegraf govori Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju
Danas se očekuje da francuski sud donese odluku o zahtevu za izručenje Ramuša Haradinaja Srbiji. Kakvu odluku očekuje, ali i kako komentariše proteste Albanaca ispred srpskih diplomatskih predstavništava? Kakve će posledice ova situacija imati po briselski dijalog, ali i kakva je budućnost dijaloga? Da li je uspostavljeno konačno jedinstvo srpskih predstavnika u privremenim organima, ali i da li će snositi posledice, oni koji su se oglušili o stav Beograda, samo su neka od pitanja za Marka Đurića, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Preporučujemo
Kontroverzni kosovski biznismen Pacoli ne pita za cenu slobode Ramuša Haradinaja
Francuske vlasti danas odlučuju o Haradinaju
Francuske vlasti danas odlučuju o Haradinaju
Dok se čeka izručenje Haradinaja, poternica protiv Hašima Tačija je i dalje na snazi
Na naše pitanje, kakva su mu očekivanja u vezi sa zahtevom Srbije francuskim pravosudnim organima za izručenje Ramuša Haradinaja, direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić je rekao da očekuje pobedu prava nad nepravdom.
- Niko ne bi trebalo da daje prednost politici nad pravom i oni koji su odgvorni za ratne zločine trebaju da se suoče sa odgovornošću. To je put u ozdravljenje ne samo klime na KiM, nego i ukupnih odnosa Srba i Albanaca. Dok god imamo situaciju da ulicom šetaju neposredni izvršioci najtežih ratnih zločina i učestvuju u političkom životu, teško da možemo govoriti o ozdravljenju međunacionalnih odnosa i izgradnji mirne zajedničke budućnosti - kaže Đurić.
Kako komentarišete proteste Albanaca ispred srpskih diplomatsko-konzularnih predstavništava?
- Imamo, nažalost, istorijsko iskustvo napada na diplomatsko-konzularna predstavništva Srbije u svetu, zato treba da budemo na oprezu.
Međutim, mnogo više razloga za strah od eskalacaije postoji u samoj pokrajini. Juče je Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za KiM rekao da postoji velika opasnost od incidenata, ali i terorističkih napada?
- Delim zabrinutost gospodina Drecuna. Juče su nadležne bezbednosne službe na zatvorenoj sednici Odbora za KiM upoznale poslanike sa bezbednosnim pretnjama. Treba da imamo na umu da je prethodnih godina prisutna stalna verska radikalizacija u našoj južnoj pokrajini. Tome treba dodati činjenicu da je iz Kačanika i Lavdrim Mudžaheri, jedan od glavnih vođa Islamske države. Sada imamo fenomen da se deo Albanaca sa KiM koji su ratovali na strani ISIS-a, sada vraća u južnu srpsku pokrajinu i zbog toga su naše, ali i službe u regionu na oprezu.
Kada govorimo o Hradinaju, Skupština Kosova raspravljala je o rezoluciji povodom njegovog hapšenja, gde je opozicija zahtevala prekid dijaloga sa Beogradom. I pored tog zahteva, već duže vreme predstavnici Prištine traže promenu forme dijaloga.
- Biti protiv dijaloga, znači biti protiv mira. Dijalog je uz sve mane tokom prethodnih godina obema stranama doneo jednu veliku vrednost, a to je da nije bilo većih sukoba između Srba i Albanaca na KiM, odnosno da je bilo samo političkih sukoba. Ja bih pozvao predstavnike kosovskih Albanaca da podrže procesuiranje ratnih zločinaca.
Kakva je budućnost pregovora u Briselu, ali i kako komentarišete kritike premijera Vučića, da je ponekad neophodno da “spusti loptu”?
- Trudim se da radim svoj posao razumom i srcem i uvek sam nailazio na podršku Aleksandra Vučića. Mogu da kažem da je premijer Vučić u briselskom dijalogu, i to iza zatvorenih vrata ne pred kamerama, bio čvrći i tvrđi u zaštiti interesa srpske strane od mnogih političara, koji se pred kamerama busaju u grudi. On je bio u stanju da podmetne svoja leđa, u političkom smislu, i da se založi za to da ZSO bude deo sporazuma.
Međutim, čini se da je mnogo veći problem od pregovora, primena dogovorenog. Prolongirana je primena Sporazuma o pravosuđu.
- Verujem da koče primenu sporazuma, zato što znaju da kada u te institucije uđu srpske sudije i tužioci, sa višedecenijskim iskustvom u pravom pravosudnom sistemu poput srpskog, da će onda i vladavina prava na severu KiM i u drugim zonama za koje će biti nadležno Apelaciono veće početi da se menja. Biće manje političke kontrole u presudama.
Ipak, najvažnija je što se još uvek nije počelo sa formiranjem ZSO?
- Vlada Aleksandra Vučića je donela suštinsku promenu u bavljenjem pitanja Kosova i Metohije. ZSO je naš koncept, koji smo mi razvili, nešto što smo diplomatskim aktivnostima uspeli da učinimo prihvatljivim za vodeće zemlje u međunarodnoj zajednici, a onda i da postane deo Sporazuma sa Prištinom. To što se opiru formiranju, govori koliko je ZSO dobra stvar za Srbe. Mi smo bili tri godine veoma strpljivi u vezi sa sprovođenjem sporazuma. Sada podvlačimo crtu i kažemo dosta. Ili će se krenuti sa formiranjem ZSO do Sretenja ili opštine sa srpskom većinom uz našu pomoć krenuti u formiranje.
Predstavnici kosovskih Albanaca zahtevaju i, kako kažu, ukidanje paralelnih institucija, pre svega na severu Kosova. Da li eventualnim formiranjem ZSO od strane srpskih predstavnika možemo doći u situaciju da i tu Zajednicu smatraju paralelnom institucijom?
- Jednostrano proglašena nezavisnost od strane Prištine je u suprotnosti sa međunarodnim pravom i Ustavom Republike Srbije. Ali ako su oni za to mogli da dobiju priznanje od velikog broj uticajnih zemalja u svetu, ne vidim nijedan argument, zbog koga međunarodna zajednica i mi ne bi podržali nešto što je u skladu sa briselski sporazumom i dogovorom Beograda i Prištine.
Deo albanskih političara sa Kosova smatra da će Zajednica srpskih opština biti korak ka podeli Kosova. Kako na to gledate?
- Ja Kosovo i Metohiju gledam u celini kao deo Republike Srbije i ne bih da delim nešto što je naše. Podsetio bih da južno od Ibra živi 80.000 Srba, dakle većina Srba živi južno od reke. Ko ima pravo da kaže tim ljudima - vi više niste deo Republike Srbije.
Da li bi uopšte bio moguć održivi život bez pomoći zvaničnog Beograda? Da li je uspostavljeno konačno jedinstvo srpskih predstavnika u privremenim organima, ali i da li će snositi posledice, oni koji su se oglušili o stav Beograda, pogledajte, šta je Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM rekao u intervjuu za naš portal.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Petković iz Brisela: Pokazali smo konstruktivnost, izneli predloge, naredni sastanak 13. maja
Srpski mladić pretučen i opljačkan u severnom delu Kosovske Mitrovice
Đurić: Ponosan sam na borbu predsednika Vučića za interese Srbije
Dačić: Sednica SB UN još jedna prilika da Vučić ukaže na sve probleme Srba na KiM
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
NEVREME SAMO ŠTO NIJE POČELO Evo kada stižu pljuskovi i grmljavine: Meteorolog otkriva u kojim gradovima će uskoro krenuti padavine
NEVREME POGODILO BEOGRAD Kiša napravila kolaps u saobraćaju: Očekuje se SUPERĆELIJSKA OLUJA (FOTO, VIDEO)
PRONAĐENA TIJANA KOJA JE NESTALA U MARTU Lepu vest na društvenim mrežama objavila njena sestra
Sone
Bravo , neka lezi u Zabeli sledecih 40 Godina..... Super vest
Podelite komentar
Nikola Jagodic
Ma Nesmeju oni da ga izruce ,Plase se . Oni su na NJIHOVOJ STRANI ! Priznali su ih kao Drzavu sto bi oni cinili Srbiji . Nadaju se da ce na Slobodi jos vise doprineti proterivanju Srba sa Kosova i Metohije
Podelite komentar
Johan
Albanci umesto što protestvuju bolje bi bilo da navijaju da se pohapse Haradinaj,Tači i ostali kriminalci i ubice sa Kosova.
Podelite komentar