Kako da prepoznate žrtvu trgovine ljudima i kako je spasiti sa putanje od tačke A do sablasne C? (INFOGRAFIKA)

Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima obeležava se danas, 18. oktobra, a kako zvanični podaci Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima pokazuju, do onih koji se na bilo koji način eksploatišu, jako se teško dolazi.

Statistika ovog centra za avgust 2018. godine kaže da je bilo 30 prijavljenih slučajeva, od čega su samo dve žrtve trgovine ljudima bile identifikovane kao takve, jedna maloletna, druga punoletna i obe ženskog pola.

Preporučujemo

O težini utvrđivanja ovih traumatskih iskustava, razgovarali smo sa upravnicom Sigurne ženske kuće u Novom Sadu, dr Nadom Padejski Šekerović, ali i nekadašnjom koordinatorkom prihvatilišta za žrtve trgovine ljudima, pomenutog grada.

- Žrtva gotovo nikada neće doći po pomoć, jer ona najčešće i nije svesna stanja u kom se nalazi. Takođe, jako se teško može identifikovati i ući u trag svim onim indikatorima koji čine trgovinu ljudima. Uglavnom prijavljuje policija i tužilaštvo, nakon nekih sporova - rekla nam je Padejski Šekerović.

Foto: Telegraf

KAKO SE OTKRIJE DA JE NEKO ŽRTVA TRGOVINE LJUDIMA?

Najčešće žena dođe u Centar za socijalni rad da prijavi nasilje partnera, a onda se policijskim ispitivanjem utvrdi da ona pored batina, nema ni dokumenta, jer su joj oduzeta i mora da pruža seksualne usluge za novac koji ne ide njoj.

Sa tim partnerom je najčešće vrlo kratko, reč je o instant zaljubljenosti i žena nije ni svesna šta se dešava sa njom, pošto je u strahu. Ona samo zna da trpi nasilje, a pomenuti partner joj uglavnom nalazi mušterije, koje neretko bivaju njihovi poznanici.

- Žena to ne radi voljno i za razliku od prostitucije, ne može da prestane kada želi, niti je počela zato što je imala sopstvenu želju - objasnila je Nada Padejski Šekerović.

Status "žrtve trgovine ljudima" donosi samo Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Od kada se prate parametri, smenjuju se eksploatacije - seksualna, radna, pa je opet aktuelna seksualna.

Foto: Profimedia/Sciencephoto RM

RAZLIKA IZMEĐU NASILJA, KRIJUMČARENJA I TRGOVINE LJUDIMA

Osnovna razlika je u tome što žrtva nasilja ne trpi eksploataciju, ona se ne koristi ni za kakve svrhe osobe koja je njen "prodavac".

Još jedna bitna stvar, a koja vezuje ova dva fenomena, jeste uzročno-posledični tok - često žrtve trgovine ljudima ulaze u ovaj okrutni lanac usled teških porodičnih prilika, nasilja u porodici, nemaštine.

Za krijumčarenje je karakteristična materijalna dobit, a osoba dobrovoljno pristaje i saglasna je da se preveze iz tačke A u tačku B. Međutim, ako se onda bez pređašnjeg znanja odveze na tačku C i tamo se manipuliše njome, onda je to trgovina ljudima.

Krijumčarenje je uvek krivično delo, međunarodnog karaktera, a trgovina ljudima može biti interna, u okviru domicilne države.

Osnovna razlika je što krijumčarenje, baš kao i nasilje nema za cilj eksploataciju.

VIDEO: Ukoliko osoba iz vašeg okruženja nestane, ovo morate da znate 

(S.Čenad - s.cenad@telegraf.rs)