Novosađani su počeli da lete na metlama: Omiljeni sport Harija Potera igraju i "nečarobnjaci" u Srbiji, imamo i ligu kvidiča (FOTO) (VIDEO)

Tri devojčice sa štapovima između nogu trčale su za momkom u žutoj majici koji je imao nekakav crni repić na leđima. Kada mu je jedna skinula repić, okupljeni su aplaudirali i usledili su osmesi.

Foto: Mateja Beljan

Preporučujemo

I ništa ne bi bilo čudno da je momak sa repićem bio dečji animator čiji je zadatak bio da zabavlja mališane jučerašnjeg, nedeljnog popodneva u Futoškom parku u Novom Sadu.

Međutim, okupljenih je bilo nekoliko desetina, bio je postavljen info pult, dežurali su momci iz Crvenog krsta, a u parku su bili i obruči koji, kad malo bolje pogledate, liče na golove iz igre u kultnoj knjizi "Hari Poter".

Foto: Mateja Beljan

Šipke koje su devojčice nosile zapravo su bile imitacija metli, a momak koji je trčao bio je "zlatna skrivalica", pa sve ovo i te kako ima veze sa svetom magije u kojem obitava Hari Poter. Nije čudo što je u publici bilo mnogo dece koja su navijala i bila spremna da se upuste u igru. Ali, ideja organizatora nipošto nije bila puka zabava.

To je, zapravo, bio javni trening kvidiča, sporta koji je nastao po uzoru na onaj koji se igra u "Hariju Poteru", ali prilagođen "normalcima", tj. nama običnim smrtnicima koji ne možemo da letimo na metli.

Foto: Mateja Beljan

Umesto toga, mi stavljamo metlu između nogu, jednom rukom je držimo a drugom bacamo loptu. I sve to nije nimalo lako.

- Sport je kombinacija rukometa, odbojke, košarke, ragbija, američkog fudbala, rvanja. Povrede mogu da budu nezgodne, ali su zato i prilično stroga pravila za fauliranje - priča Tanja Šobat iz organizacije.

Ideja ovog javnog treninga bila je da se privuku članovi, jer trenutno nema dovoljno ljudi da bi se ovaj sport ozbiljnije pokrenuo i u Srbiji.

Foto: Mateja Beljan

A u svetu već se održavaju prvenstva i vrte milioni oko transfera igrača. Sport zvanično postoji od 2010. godine, a razvio se na američkim koledžima.

Pokušao sam da protumačim pravila, ali bezuspešno. Donekle ih shvatim, a onda odustanem. To je, kaže Tanja, sasvim normalno - pravila zaista jesu komplikovana, a jučerašnji trening bio je samo upoznavanje sa nekim pokretima i, što je najvažnije, sa veštinom jahanja metle, odnosno nošenjem šipke među nogama.

Foto: Mateja Beljan

Najpre su se igrači dobacivali loptama, potom su se uključili imališani, onda je usledila igra koja liči na "između dve vatre", a na kraju se podigla i prašina, ljudi su se otimali oko lopti i sve je delovalo poprilično izazovno.

Koristi se nekoliko lopti, a igra, kada bi se povela sa dva para golova izgledala bi otprilike ovako:

- Imamo tri gola, neki ljudi trče, šutiraju na golove i do tog mmomenta svi mogu da razumeju kako teče igra. Ali postoje i dva igrača sa strane koji gađaju i ometaju ove da bi ispustili loptu. Još dva igrača su potpuno nezavisna od cele te priče, a to su tragač i skrivalica. Skrivalica je čovek obučen u žutu majicu (u knjigama i filmovima o Hariju Poteru to je mala, zlatna loptica sa krilima, koja se lako i brzo "sakrije", otud i ime), a tragačev cilj je da ga uhvati i skine lopticu što znači i kraj igre. Kada neko gleda sport, a da nije upoznat sa njim, nije mu jasno šta se dešava, jer se igraju tri paralelne igre - objašnjava Tanja.

Foto: Mateja Beljan

Devojčica koja je uhvatila skrivalicu u takmičarskom delu zove se Teodora Lazarević, a nadmetala se zajedno sa svojom sestrom Elenom. Kažu, nisu se pripremale, došle su sa tatom i mamom da vide o čemu se radi. Teodora je sa ponosom držala knjigu koju je dobila kao nagradu "Kvidič kroz vekove".

Teodora i Elena, Foto: Mateja Beljan

Zajedno sa Novosađanima trening je držao i jedan Nišlija, Dušan Đorđević (25), koji je već na doktorskim studijama Elektronskog fakulteta i prvi je igrač kvidiča u Srbiji.

- Prvi sam, tako bar legenda kaže. Pre dve godine sam se susreo sa kvidičem kada sam bio na studentskoj razmeni u Norveškoj. Tamo je bila gomila sportova koje si mogao da probaš u jednom semestru i ja sam kao fan Hari Poter univerzuma jednostavno morao da probam. Prvo sam otišao samo da gledam trening i završio rvajući se sa ostalim igračima u snegu. Nije baš naivno, fizička sprema je dosta važna jer pored igre loptom postoji i telesna igra, gde ima dosta rvanja i obaranja - priča je Dušan.

Dušan Đorđević, Foto: Mateja Beljan

On je učestvovao i na klupskom evropskom prvenstvu, a kada je sa idejom o pokretanju sporta došao u Srbiju, nije mu bilo lako da objasni o čemu se radi.

- Drugari su bili onako, kao ok, kul je sve to, ali ljudi sa strane mislili su da jahanje metle baš i nije neki sport. Upoznao sam se sa ovom ekipom i priključio im se. Za početak je potrebna početna masa koja će da se upozna s pravilima i da se krene malo ozbilnije. Za jednu običnu igru neophodno je 14 ljudi koji će da učestvuju - kazao je Dušan.

Ako i vi želite da se oprobate u ovoj letačkoj igri, osim metle sada možete da nađete i društvo kojem možete da se priključite. I, ako niste pročitali nijednu knjigu o "Hariju Poteru", niti odgledali film, slobodno možete da se upustite u sport, lektira nije obavezna.

Novosadska kvidič liga je, inače, započeta kroz projekat "Lokomotiva" koji ih podržava.

KVIDIČ JE OD 2016. ZVANIČAN SPORT

Kvidič je postao zvaničan sport 2016. godine i do danas ima više od 20.000 registrovanih igrača širom planete. U velikom broju zemalja sveta postoje lige kvidiča, svake godine se održava i Svetsko prvenstvo u ovom sportu, a transferi igrača postaju sve skuplji i praćeniji.

Pravila su skoro ista kao u Hariju Poteru, samo su adaptirana za "nečarobnjački" svet.

VIDEO: Aleksandar nije čarobnjak, ali u njegovim rukama tiganj postaje dugme

(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)