Sve devojčice iz Šida su se zaljubile u migrante: Kada su prešli granicu, celo odeljenje je plakalo (VIDEO)

U Narodnoj biblioteci Požega trenutno je izložena Međunarodna putujuća izložba „Tihe knjige – iz sveta u Lampeduzu i natrag“, koja obuhvata 73 slikovnice i namenjena je deci migranata širom sveta. Kada izbeglice iz Severne Afrike krenu put Evrope, prva tačka novog sveta je malo ostrvo na jugu Italije, Lampeduza. Zato je i došlo do ideje da se na tom ostrvu stvori biblioteka sa slikovnicama bez teksta, pomoću kojih će moći da se dopre do te dece, a da im jezik pritom ne predstavlja barijeru.

Izložba je putovala po celom svetu: Kanada, Argentina, Brazil, Novi Zeland, Ujedinjeni Arapski Emirati i, na kraju - Požega.

S obzirom na to da većina globalnih projekata kreće iz prestonica, što ovde nije slučaj, zanimalo nas je otkud ovakva jedna inicijativa baš u ovom gradu.

- Čudo naše, to nas svi pitaju! - odgovorila je bibliotekarka Narodne biblioteke Požega, Daniela Skoković.

Daniela je inicijator ove izložbe u Požegi / Foto: Telegraf

Daniela je imala tu sreću da boravi tri meseca u Minhenu, kao stipendista Međunarodne biblioteke za decu i mlade, koja je najveća biblioteka ovog tipa na svetu. Tu se upoznala sa potpuno novim žanrom, slikovnicama, koje su dosta zapostavljene u Srbiji. Zato je napravila međunarodni festival slikovnica Čigra, koji se održava svake godine u Požegi, a ove godine se uključila i u projekat namenjen deci migrantima.

Otkud izložba namenjena migrantima u gradu u kome uopšte ne postoje prihvatilišta za migrante?

- Mi smo u zapadnoj Srbiji i nismo baš toliko blizu granice, tako da mi i ne dolazimo u kontakt sa njima. Ja sam čula za ovu inicijativu i rešila da je podržim najbolje što znam, tako da je ovo sad poziv za Beograd da učestvuje u izložbi i da nekom detetu iz prihvatilišta, koje je kao svako drugo dete na svetu, barem malo olakša susret sa novim životom, sa novom zemljom.

Slikovnice bez teksta pomažu deci da savladaju emocionalne teškoće / Foto: Telegraf

Stručni saradnik na odeljenju za psihologiju, Jelena Joksimović, kaže da je ovo odličan način da se ta deca makar malo uključe u naš obrazovni sistem.

- Učestvovala sam u radionicu u gimnaziji u Šidu, koja je stvorila odlične okolnosti za inkluziju ove dece. Svi ćemo se složiti da je našim prosvetarima već dovoljno teško da sprovedu inkluziju sa decom koja govore srpski, a imaju smetnje u razvoju. Zamislite kako je to onda teško sa decom koja ne razumeju ni reč našeg jezika, a pritom dolaze iz potpuno drugog kulturološkog konteksta.

Međutim, kroz radionice filma, crtanja i drugih aktivnosti kojima se prevazilazi jezička barijera, ova deca su uspela da ispričaju svoje lične životne priče i da budu prihvaćena.

Ove slikovnice proputovale su pola sveta, a posle Srbije, naredna destinacija je Švajcarska / Foto: Telegraf

- Neki dečaci koji su došli u odeljenje postali su sasvim popularni, a onda su se sve devojčice zaljubile u njih, pa je onda to bila ogromna tuga kad su oni zapravo uspeli da pređu granicu, da odu u Hrvatsku i ne dolaze više na časove. E, onda je onda celo odeljenje patilo. Bila je tu i jedna devojčica koju su sjajno prihvatili. Ta devojčica se, nažalost, razbolela. Nismo znali šta je u pitanju. U međuvremenu, uspela je da pređe u Bosnu, kada smo saznali da pati od tumora, nekog malignog oboljenja. Onda su joj deca slala pomoć za lečenje. Koliko znam, ona je i dalje u Bosni.

Jelena takođe ističe da je za našu decu od velike koristi da čuju ovakve priče.

Deca iz Požege su, inspirisana izložbom, sama crtala i pisala poruke svojim drugarima iz prihvatilišta / Foto: Telegraf

- Ja verujem da im je sve ovo bilo vrlo intenzivno. Ono što su mogli da nauče od dece iz prihvatnih centara je, recimo, njihov odnos prema braći i sestrama. Mi se često prepiremo sa svojima, žalimo se kad moramo da ih čuvamo, a ovoj deci je briga o rođacima jako bitna. To je, na kraju krajeva, način da se opstane. Bez toga nema dalje.

Pogledajte video sa izložbe u Krokodilovom centru za savremenu književnost u Beogradu:

(Telegraf.rs/B.T.)