"Pečurke" nakon eksplozije, deca nad svećama, zgužvana vozila: Zoran i Raus su napravili neke od najtragičnijih fotografija bombardovanja Srbije

Raus i Zoran, dva kragujevačka fotoreportera, tog proleća 1999. godine kroz objektiv svojih aparata gledali su mahom "pečurke" nakon eksplozija, vozila zgužvana kao da su od papira u krugu porušenih Zastavinih hala, burad piralena na zgarištu. Ipak, obojici danas najteže padaju fotografije na kojima su ljudi.

Preporučujemo

Dva fotoreportera govorila su 25. marta na tribini "Zaborav je novi zločin", posvećenoj sećanju na NATO agresiju. Raus i Zoran, višestruko nagrađivani fotografi, ostavili su za sobom dokaze zbog kojih se bombardovanje ne može zaboraviti. Ovo je njihova priča, ona koja se krije iza fotografija.

DECA NAD SVEĆAMA

- Bilo je to dan ili dva pre početka bombardovanja. Glavni urednik je došao i rekao nam da ima informacije da će bombardovanje početi 24. marta i da treba da se dogovorimo kako ćemo raditi da bi fotografije stizale na vreme - svedoči Nebojša Radosavljević Raus koji je marta 1999. radio u Beogradu za poznati dnevni list.

Nakon razgovora sa urednikom pozvao je suprugu koja je sa dvoje male dece živela u Kragujevcu, rekao joj da kupi nešto konzervi i brašna i sutradan došao kući. Na dan bombardovanja slavio je rođendan starijem sinu Aleksi (5) praveći se da je sve u najboljem redu.

Foto: Telegraf

- Od podne do 19 sati u kući su nam bili gosti. Duvali smo slavljeničke svećice. Posle koji sat smo bili u podrumu u kom sam, iskren da budem, najzad upoznao komšije. I onda nestane svetla. I nastane jeziv muk koji traje. Prekida ga moj mlađi sin Anastas (4) koji pita: "Mama, jesu li nam ugasili struju jer je nismo platili?" I nastaje smeh. Pale se baterije i sveće. U jednom momentu se okrenem i vidim Natašu, suprugu, i naša dva sina kako stoje i gledaju ka meni, a ispred njih na podu gore sveće, one za slave ili za groblja. Te smo imali pri ruci. To je fotografija koju ne mogu da zaboravim. Nekoliko sati pre toga smo sedeli za stolom, sve je bilo u redu, duvali smo slavljeničke svećice na torti - kaže Raus kome je ovo fotografija koju danas ne voli da vidi, najmiliji pod svetlom žutih sveća.

NEKO TVOJ

U pitanju je fotoreporter koji je svoj posao radio na ratištima u Bosni i Hrvatskoj, video šta nikada ne bi trebalo da se desi i vidi, ali tog 24. marta je gledao u svoju decu i svoju suprugu pod svetlošću žutih sveća. O čemu je tada razmišljao bilo bi surovo i pitati.

Raus Foto: Telegraf

U danima koji slede, Nebojša Radosavljević za dnevnog svetla bio je fotoreporter svoje redakcije, a tokom noći po vojnom rasporedu bio je dežurni u mesnoj zadnici. Za dana je fotografisao zgarišta Zastave, Kovačnice, Energetike, Namenske. Ljude koji čiste okrug fabrike golim rukama jer im decu hrani, ali ne zbog para nego iz rodoljublja. Noću je dežurao u mesnoj zajednici.

Raus u ruševinama Zastave Foto: Miki Jevtović

FILM, NE GIGABAJTI

Kragujevački fotoreporter Zoran Petrović bombardovanje je proveo sa fotoaparatom u ruci, nikada u torbi, kako kaže. Zbog toga je znao da iskoristi svoje dve sekunde i ostavi dokumentaciju za istoriju.

- U vreme bombardovanja shvatam da novinar može informaciju da dobije i telefonom, ali ja moram biti na licu mesta. A tamo se vojska i policija trude da svako bude bezbedan. Sa bezbedne udaljenosti ne mogu se praviti dobre fotografije. U to vreme fotoaparat mi je bio ne u torbi, nego u ruci. U njemu je uvek moralo da bude bar 10 snimaka. To nije bilo vreme kada si imao 10 i 16 gigabajta memorije, tada si imao jedan film od 36 simaka i to je bilo to, za ceo dan - svedoči Petrović.

Foto: Telegraf

On je zapamtio dan kada je u Kragujevcu, osmog maja, bombardovana kasarna "Radomir Putnik". Zoran je tog dana posao u redakciji završio nešto ranije i pešice krenuo ka Ulici Bregalničkoj broj 49. Ušao je u zgradu, do stana, otvorio ulazna vrata. Vrata terase su već bila otvorena. Čuo je zvuk aviona.

DVE SEKUNDE

- Sekundu ili dve posle toga odjeknula je eksplozija. Imao sam možda dve sekunde, ne više, da napravim fotografiju. Videli ste fotografiju te "pečurke". Imao sam dva snimka u dve sekunde, treći je već dio nedefinisan oblak dima- seća se Petrović.

Danas bi možda više ljudi imalo snimke ovog događaja, ali pre 20 godina ne! To svaku od fotografija iz 1999. čini izuzetno vrednom, istorijskom.

Zoran Petrović danas kaže da su mu od izuzetne vrednosti fotografije ljudi koji su čistili fabriku Zastava nakon bombardovanja, jer mnogi od njih nisu više živi. Odneo ih rak!

Zoran Petrović Foto: Telegraf

- Raus i ja smo tokom bombardovanja na 80 odsto mesta bili zajadno, snimali isti događaj iz različitih uglova. Interesantno mi je bilo da nismo mogli da neđemo ni jednu fotografiju na kojoj smo nas dvojica - kaže Petrović i time možda zbunjuje sve koji ovo čitaju 2019.

Petroviću i Radosavljeviću te 1999. ni na pamet nije pao sefi i zajednička fotografija. I tako su nama ostavili dokumentaciju za nezaborav, a oni sami će morati samo da se sećaju jedan drugog iz tog vremena.

Tribina "Zaborav je novi zločin" predstavlja prvu fazu zajedničkog poduhvata ovih fotografa, koji će tokom leta upriličiti izložbu, a na jesen i foto-monografiju.

Foto: Telegraf

Video: Nikad objavljen snimak bombardovanja Generalštaba: Marijana je sve snimila s 200 metara udaljenosti

(Marija Raca)