Košava pravi haos, kruže veoma bitna upozorenja: Evo za koja vozila su udari vetra najopasniji i gde će biti najjači

Banaćani i Beograđani strepe od novih udara košave, koja će sve do petka biti jačine i više od 30 metara u sekundi, a posebne muke tokom ovih olujnih dana imaće vozači. I to najviše kamiondžije, biciklisti i motociklisti, ali i čamdžije.

U košavskom području će duvati jak i olujni jugoistočni vetar, sa najjačim udarima na području južnog Banata i Donjeg Podunavlja.

Preporučujemo

Ono što je karakteristično za košavu su naleti, jaki udari koji kada pogode vozilo sa boka predstavljaju i najveću opasnost.

Naravno, retke su oluje koje mogu da obore kamion, kao što je to bio slučaj u Šopiću 2014. godine - kada je kroz ovo selo protutnjala pijavica. Ipak, jaki udari košave svakako ugrožavaju stabilnost vozila, pa time i upravljanje.

- Najveći problem imaju vozila koja zbog svog oblika najviše pružaju otpor vetru, dakle, kamioni, pogotovo oni sa poluprikolicom. To stvara probleme i dvotočkašima, manja je stabilnost usled bočnih udara vetra, a biciklistima je problem i čeoni udar - kaže Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Foto: Pixabay

Savet za kamiondžije je, stoga, da budu oprezni i smanje brzinu kada narednih dana budu prolazili kroz "košavsko područje".

Inače, vetar na sledeće načine može da utiče na stabilnost vozila:

PROKLIZAVANJE - promene smera vetra uz jake udare

PROPAD - neuređena pomicanja vazduha u vezi s olujnim procesima i silaznim strujanjima

KOVITLAC - pojava planinskih-zavetrinskih vetrova

TURBULENCIJA - naročito opasna nagla i kratkotrajna promena smera i/ili brzine vetra unutar malog prostora

IZNENADNI UDARI, "SPECIJALNOST" KOŠAVE

Reljef u susednoj Rumuniji čini košavu tako specifičnim vetrom. Njegov pravac je jugoistočni, ali da bi se vetar smatrao košavom on mora i da duva slapovito.

Karpati su prirodna i to visoka prepreka vetru, pa se vazduh gomila na takozvanoj navetrenoj strani planina. A onda se bukvalno preliva preko planinskih vrhova i u slapovima se spušta na ravnicu.

Vetar putuje kroz Đerdapsku klisuru i tako udara na Banat.

OPASNOST ZA BRODOVE, OBUSTAVLJENA PLOVIDBA

Plovidba Dunavom je zabranjena na delu gde košava duva 50 kilometara na sat, a to je oko 15 metara u sekundi i svako ko se odvaži da zaplovi u talase na pragu Đerdapskog jezera to radi na sopstvenu odgovornost.

Skeledžija Živorad Sekulić kaže da ni njegova linija Ram - Banatska Palanka neće raditi do petka.

Foto: Tanjug/Srđan Ilić

- Kada je jak vetar mi po automatizmu ne radimo, jer nas upozore iz kapetanije i zabrane plovidbu. Od Rama do Golupca je najopasnije, a već u Đerdapskoj klisuri nema košave. U tom delu Dunava opasan je severni vetar. Inače, odnos jačine košave ovde i u Beogradu je 3:1. Dakle, ako je tamo 30 kilometara na sat, ovde je 90 - priča Sekulić.

Dunav je u ovom delu toka veoma širok, što dodatno otežava situaciju kada krene košava. A udari vetra spuštaju se pravo sa planinskih masiva koji se uzdižu iznad klisure. Iskusni skeledžija kaže da već letimičnim poglednom na vodu može da oceni može li toga dana da zaplovi.

- Inače, takav vetar nije ništa u odnosu na ono što može da vas zadesi na moru. Brzina od 50 kilometara na čas sama po sebi nije opasna za plovidbu, ali se tada obustavlja saobraćaj jer je košava specifična. Ako je prosečna brzina vetra 50, udari mogu da idu i do 100 kilometara na sat, što može da bude opasno. Ne bi ni takav vetar prevrnuo plovilo, ali mogao bi da pokida vez između skele i broda koje je gura - objašnjava Sekulić.

Što se tiče brodova, plovidba nizvodno opasnija je od one uzvodno dok duva košava, ali oni koji imaju visoko korito lakše će ploviti po vetru.

VIDEO: Olujčina je bila toliko jaka da je odnela ženu saobraćajca

(Mateja Beljan)