Kako je Kruševac tokom bombardovanja od "crvenog" postao izdajnički: Mediji nisu izveštavali o protestu majki - "Vratite nam decu"

U vreme bombardovanja Srbije na Kosovu se, prema tvrdnjama jednih, našlo oko 6.000 rezervista iz kruševačkog kraja, dok su drugi spominjali i cifru od desetak hiljada ljudi. Sporadična okupljanja građana ispred Komande vojnog odseka i Skupštine opštine ubrzo su prerasla u relativno masovne antiratne proteste. Epilog protesta: hapšenja i privođenja na saslušanje. Protest građana Kruševca u maju 1999, tokom bombardovanja Srbije, primer je spontanog građanskog bunta. Protest nije organizovala nijedna politička partija, nikakav pokret, organizacija niti udruženje, pisala je godinu dana kasnije Snežana Jakovljević, učesnica protesta i članica Udruženja žena Peščanik. Ovo je njeno svedočanstvo. 

Nije bilo organizacionog odbora. Nije bilo ni saopštenja, proglasa, čak ni zahteva u pisanoj formi. Ni mikrofona i ozvučenja. Građani su imali samo strah za život vojnika na Kosovu, razočaranje i bes zbog besmislenosti rata i jedan megafon koji je šetao iz ruke u ruku.

Preporučujemo

Bombardovanje Kruševca, Printskrin:Youtube/ 90sWarVideos 2

Tako su građani Kruševca, a odmah potom i susednog Aleksandrovca, kada je u okolnostima ratnog stanja i cenzure medija čitava Srbija, izuzev pojedinaca, ćutala – uključujući i prestonicu – što je kako u Kruševcu tako i u mnogim drugim mestima u unutrašnjosti zemlje veoma negativno i sa razočaranjem primljeno. Kruševljani su režimu iskazali prvi i pravi, autentični otpor, protest, bunt, nazovimo to kako god hoćemo, masovnog tipa. I praktično – jedini.

PROTEST MAJKI TREBA SAČUVATI OD ZABORAVA

Snežana Jakovljević smatra da protest majki treba sačuvati od zaborava, "mada se mi u Kruševcu trudimo da ga zaboravimo". Ona sama pridružila se protestu nešto kasnije i u njemu ostala do kraja, iako lično nije imala nikog mobilisanog.

A tokom bombardovanja, u proleće, Kruševac je živeo kao i Srbija: danju uz miris lipa i jorgovana, noću po memljivim i buđavim skloništima i podrumima. Ulogu branioca mostova imale su zapaljene stare gume. Povremeno su održavane književne večeri sa antiratnom, tačnije rečeno antiNATO tematikom, priređivane su protestne manifestacije, kao što je javni čas slikanja na Trgu kosovskih junaka. Kada bi pao mrak, ulične svetiljke nisu uključivane čak ni u centru.

Atmosfera u gradu se verovatno nije razlikovala od one u drugim gradovima. Ljudi su obavljali svoje poslove i obaveze, u bioskopima su prikazivani filmovi, kafane i restorani su radili (doduše, skraćeno, do 18 sati) i održavao se privid normalnosti života. Sa prvim mrakom u večernjim satima silazilo se u podrume i skloništa, ali je, kako je vreme prolazilo, sve manje ljudi to činilo. Odmah je počela i mobilizacija. Iz kruševačkog kraja je, prema pričama jednih, na Kosovo otišlo oko 6.000, odnosno čitavih 10.000 ljudi, po tvrdnjama drugih.

19 DANA SU AVIONI NATO ZAOBILAZILI GRAD

NATO avioni su punih 19 dana zaobilazili grad na Rasini. Iz noći u noć čula se grmljavina, ali to je bilo tamo negde, daleko. U međuvremenu se nagađalo šta će biti meta kada se avioni približe. Kruševac ima nekoliko kasarni, nekoliko mostova i dosta industrijskih objekata. Poseban strah i nespokojstvo među građanima izazivala je mogućnost gađanja hemijske industrije "Župa" zbog eventualne ekološke katastrofe. Oni koji su tipovali na industriju "14. oktobar", pogodili su. Prve bombe pale su na jedan pogon ove industrije. Dva projektila.

KRUŠEVAC BIO META SVE DO 14. MAJA

Dva su srušila deo gradske toplane. To se dogodilo u noći između nedelje i ponedeljka, tačnije u tri sata ujutru, 12. aprila, posle Uskrsa. Sledeće noći u isto vreme gađan je stari most na Rasini. Nekoliko dana kasnije, 15. aprila, pogođen je most na Moravi koji je selo Jasika i desetak manjih okolnih sela spajao sa gradom. Zatim je srušen novi most na Rasini i konačno, poslednji put, Kruševac je bio meta NATO avijacije 14. maja, kada je sa dva projektila pogođen jedan pogon preduzeća "Trajal".

19 dana bombardovanja Kruševac nije bio na meti NATO aviona, Printskrin:Youtube/ 90sWarVideos 2

ŠTA JE S NAŠOM DECOM?

Za sve to vreme, roditelji i rođaci mobilisanih vojnika odlazili su redovno u Opštinski vojni odsek i Skupštinu opštine pokušavajući da dođu do bilo kakvih podataka o vojnicima na Kosovu. Lokalni mediji, uključujući i opštinsku radio-televiziju, nisu objavljivali nikakve informacije. Predstavnici Skupštine opštine i zaposleni u Komandi Vojnog odseka nisu se mogli pohvaliti predusretljivošću u kontaktu sa građanima. Mnogi od roditelja su se i upoznali prilikom tih susreta.

U subotu, 16. maja oko pedesetak građana okupilo se ispred Komande Vojnog odseka tražeći da ih neko od nadležnih primi i razgovara sa njima. Pošto se to nije dogodilo, nezadovoljni građani su otišli ispred Skupštine opštine, ali ni tamo nije bilo nikoga ko bi im se obratio, pa su se, nakon što su proveli izvesno vreme na Trgu kosovskih junaka, razišli uz dogovor da se i sutra okupe. Nije slučajno što se okupljanje desilo u subotu. Subota je u Kruševcu pijačni dan i većina meštana okolnih sela dolazi da prodaje svoje proizvode.

Prvi dan okupljanja, ipak, nije obećavao ono što se kasnije događalo tako da mu niko nije pridao neki veći značaj, ni opštinška vlast, ni MUP, ni mediji. O ovom događaju nije objavljena nikakva informacija, ali su glasine bile brze. Proradili su lični kontakti i telefoni, tako da je narednog dana broj okupljenih bio znatno veći.

PREDSEDNIK SO GAĐAN GRUMENJEM ZEMLJE

Zvaničnici su odlučili da reaguju. Ispred zgrade gradske gimnazije predsednik Skupštine opštine Kruševac Miloje Mihajlović pokušao je da se obrati okupljenima. Posle prvih nekoliko reči, prema njemu su iz gomile poleteli papirići, grumenje zemlje, kamenčići i pogrdni uzvici. Mihajlović se povukao.

Broj protestanata se iz dana u dan uvećavao. Prema nezvaničnim procenama, već trećeg i četvrtog dana protesta na ulicama je bilo oko 1.000 ljudi. Povećao se i broj policajaca. Bilo ih je najmanje tridesetak. Među demonstrantima se pričalo da su vojnici rezervisti na Kosovu dobili informaciju o protestu i da podržavaju svoje roditelje. Jedna od učesnica protesta danas kaže da je neko doturio pismo rezervistima u kojem je pisalo da je došlo do sukoba između policije i građana. I još kaže da je to lukavo smišljeno pismo, prema mišljenju mnogih, prelomilo rezerviste, koji su i pre toga razmišljali o napuštanju vojnih položaja.

Nekoliko dana posle početka protesta u Kruševac je stigla prva grupa vojnika rezervista. Prema pričanju samih vojnika, u to vreme, a priče su se poklapale, broj odbeglih u kompletnoj opremi, u uniformama dakle i sa oružjem, kretao se od 1.000 do 1.500 ljudi. Reč je o rezervistima iz pešadijskih jedinica, koji su se nalazili na području Istoka, Cakora, Mokre Gore, dakle u delovima Kosova koji su bili relativno blizu administrativne granice sa Srbijom.

Tokom bombardovanja poginulo je 56 vojnika i policajaca iz Kruševca, Printskrin:Youtube/ 90sWarVideos 2

Niko ih nije zaustavljao, niko ih nije ometao i bezbedno su stigli u Kruševac. Uskoro su se mnogi od njih priključili demonstrantima čiji se broj sada popeo na oko dve hiljade ljudi (opet nezvanična procena). Dva dana kasnije došlo je još oko 1.300 rezervista.

GENERAL PAVKOVIĆ U KRUŠEVCU

Onda je u Kruševac došao i general Nebojša Pavković, tada u svojstvu komandanta Treće armijske oblasti. Pavković je u sali Doma sindikata održao zaredom, jedan za drugim, dva sastanka sa građanima demonstrantima. Na ulasku u zgradu Doma sindikata organizatori sastanka, verovatno Opštinski vojni odsek i Skupština opštine, tražili su od onih koji ulaze u salu da se potpišu i ostave broj svoje lične karte, što su učesnici skupa odbili. Sala Doma sindikata u kojoj je održan ovaj sastanak inače ima oko 300 mesta. Prvi sastanak održan je sa početkom u šesnaest, a drugi sa početkom u osamnaest sati. Oba puta je sala bila puna.

BIĆE DEMOBILISANI I UREDNO RAZDUŽENI, ALI...

Pavković je posle reči o patriotizmu i odbrani zemlje, za neadekvatno odlučivanje i slanje poziva za mobilizaciju okrivio mesne zajednice! Obećao je da će vojnici pobegli sa Kosova biti demobilisani i uredno razduženi, odnosno vratiće uniforme i oružje. Na pitanje roditelja da li će biti smatrani dezerterima i kažnjeni, odlučno je rekao da neće. I zaista, vojnici nisu hapšeni i pritvarani, ali kažnjeni ipak jesu – novim pozivima za mobilizaciju! Najveći deo njih se, naravno, krio da im pozivi ne bi bili uručeni, ali se jedan broj ipak vratio na Kosovo i ostao tamo do kraja rata. Odgovornima u Vojsci za bežanja vojnika smatrane su njihove neposredne starešine i mnogi su bili u pritvorima i saslušavani su.

General Pavković lično došao u Kruševac da razgovara s majkama, Foto: Tanjug/AP

Dolaskom skoro tri hiljade vojnika rezervista u Kruševac, stari razlozi za protest formulisani kroz jednu od parola demonstranata "Vratite nam decu", praktično su se, ako ne u potpunosti, a ono velikim delom izgubili, ali su se sada pojavili novi. To je bio pre svega strah da vojnici ne snose posledice svoga čina i eventualna nova mobilizacija što se, rekli smo već, i dogodilo.

PROTEST OKONČAN, UZ POMOĆ MILICIJE

Posle desetak dana protesti u Kruševcu su počeli da jenjavaju, da bi na kraju sasvim prestali, uz pomoć milicije, doduše. Naime, na svim važnijim prilazima gradu postavljene su patrole koje su detaljno pregledale prtljag. Ljudi koji su iz obližnjih sela dolazili ujutru na posao žalili su se da im je milicija kompletno pregledala automobile i zadržavala ih u proseku po pola sata. Blokada grada trajala je nekoliko dana.

Šta se, u stvari, događalo u Kruševcu? Vrlo je verovatno da većina učesnika protesta u prvi mah, a mnogi i tokom čitavog protesta nisu bili svesni pravog značaja tih desetak majskih dana i događaja u kojima su učestvovali. Činjenica je da su se okupljali iz straha za svoje najbliže i da su im primarni zahtevi bili da im se deca vrate sa Kosova i da se napravi smena vojnika na ratištu. Vrlo brzo se, naravno, pokazalo da su pitanja mobilizacije i rata tesno povezana sa režimom, sa načinom na koji se sprovodi politika.

I vrlo brzo su zahtevi dobili širu dimenziju: da rat stane, da vlast podnese ostavku, što se izražavalo i kroz povike demonstranata: "Vratite nam decu", "Bando crvena", "Dole režim", "Pošaljite svoju decu, a ne našu". Slične parole, nevešto ispisane, mogle su se pročitati i na kartonima koje su demonstranti nosili kao transparente. Ogorčenje, strah i bes demonstranata pojačavale su glasine koje su u nedostatku zvaničnih informacija dobijale razmere morbidnosti. Navodno su donošeni mrtvi vojnici sa ratišta, a leševi držani u hladnjačama i vađeni iz njih povremeno da ne bi bilo puno sahrana u istom danu i da se javnost ne bi uznemiravala.

Meta je bila i toplana, Printskrin:Youtube/ 90sWarVideos 2

Treba ovom prilikom pomenuti slične proteste roditelja koji su se gotovo istovremeno događali i u Aleksandrovcu i pokušaj da protestanti iz Aleksandrovca dođu u Kruševac kako bi zajedno izrazili svoj bunt, ali to milicija nije dozvolila.

90 ODSTO DEMONSTRANATA SA SELA

Ako govorimo o strukturi demonstranata, može se slobodno tvrditi da je oko 90 odsto ljudi dolazilo iz okolnih sela. Među njima, najveći broj imao je nekog od najbližih na Kosovu. Procenat građana koji nisu imali najbliže, ali su verovatno s obzirom na veliki broj mobilisanih imali nekoga na Kosovu, možda među poznanicima ili daljim rođacima, i koji su učestvujući na protestima izražavali svoju ličnu pobunu, bio je mali. To ukazuje na srazmerno malu podršku i solidarnost koju su demonstranti imali od drugih kategorija građana. Nijedna politička, staleška, građanska, strukovna ili bilo kakva druga organizacija nije ih zvanično podržala.

Podaci o polnoj strukturi učesnika govorili bi sigurno u korist žena, pre svega majki, zatim supruga i sestara. Procene o broju protestanata su različite. Spominjane su čak cifre i od deset hiljada ljudi. Teško je proceniti broj onih koji su se okupljali, ali bi se moglo, u danima kada su protesti bili najmasovniji, govoriti o nekoliko hiljada ljudi – najviše do pet hiljada.

Nijedan lokalni medij, a u Kruševcu postoji nekoliko radijskih i televizijskih stanica, nije izveštavao, čak nije ni reč objavio o početku protesta.

SRPSKI SELJAK UVEK SPREMAN ZA RAT?

Većina učesnika majskih demonstracija u Kruševcu dolazila je, kao što je rečeno, iz okolnih sela. To su mesta: Bela Voda, Kukljin, Makrešane, Žabare, Jasika, Konjuh. Poneki od njih su zbog restrikcije gradskog autobuskog saobraćaja pešačili po desetak kilometara da bi u podne stigli na protest i isto tako pešice se vraćali u svoja sela. Taj faktor seoskog ogledao se u izvesnoj neartikulisanosti zahteva i samog protesta, neorganizovanosti, polupismenosti. Prilikom obraćanja preko megafona protestanti su pravili gramatičke greške. Tim pre, imponovala je i dirljivo u isto vreme delovala njihova upornost, čvrsta rešenost i odsustvo straha, kao i organizovanost koja se nekako ipak uspostavljala sama od sebe. Time je seosko stanovništvo kruševačkog kraja opovrglo tezu da je srpski seljak uvek spreman za rat, dok je broj mobilisanih sa tih područja potvrdio istinu da se ratovi vode preko leđa seljaka i najsiromašnijih slojeva.

POGINULO 56 KRUŠEVLJANA, VOJNIKA I POLICAJACA

Inače, prema podacima koji su kasnije objavljeni na Kosovu je tokom NATO agresije poginulo 56 pripadnika Vojske Jugoslavije ili MUP-a sa teritorije kruševačke opštine.

Za razliku od Srbije, svet je gotovo odmah saznao za dešavanja u Kruševcu, preuzevši informaciju o protestima od Televizije Crne Gore. Iza pseudonima kojim je potpisivan izveštač Televizije Crne Gore, krilo se ime Miroljuba Arsića, tadašnjeg dopisnika lista Danas iz grada pod Bagdalom.

(Telegraf.rs / Izvor: republika.co.rs)