Najverniji navijač Acika sa Daunovim sindromom uvek prati klub, po snegu i kiši: Kada je dobio njihov poklon, zaplakao je (FOTO)

Fudbalski klub "Radnički" iz Valjeva sa ponosom, osim dobrih rezultata, može da kaže da ima verne navijače, koji ga prate na gotovo svakoj utakmici. Jedan od njih je Aleksandar Kolarić (24), momak sa Daunovim sindromom, koji je 8. juna i "odlikovan" za svoju odanost i posvećenost ovom klubu.

On je na tribinama "Radničkog" odrastao, a zahvalnost za svaki aplauz, bez obzira na rezultat, klub je odlučio da pokaže simboličnim i skromnim poklonom - fudbalskom loptom na koju su se potpisali svi igrači i treneri, kao i dresom.

Preporučujemo

Aleksandar je bio oduševljen kada je dobio loptu; Foto: Privatna arhiva

- Meni je to bila poslednja utakmica u ovoj sezoni i došao sam na ideju da mu poklonimo nešto, jer nas je bukvalno pratio i po snegu, kiši, velikom suncu, čak i na trenizima. Ostatak kluba se složio, prišao sam mu pre početka utakmice i uručio naše simbolično "hvala". Njegovo oduševljenje je bilo nešto najlepše što smo mogli videti - ispričao je za "Telegraf" Bojan Đurić, kapiten valjevskog fudbalskog kluba.

On je dodao i da je Aleksandar išao i na gostovanja, otac ga je vozio, a na domaći teren dolazio je u pratnji majke Ljiljane. Prema njenim rečima, Aca se, kada je došao kući, rasplakao od sreće.

Fudbaleri "Radničkog" ga znaju kao starog i vatrenog navijača; Foto: Privatna arhiva

- Od malena ide na utakmice "Radničkog", ovo je za njega bilo nešto potpuno neočekivano i predivno. Zaplakao se kada je došao kući i pokazao nam loptu, tu količinu emocija ne možete ni da zamislite. Taj gest je njemu značio više nego bilo šta. Sećam se jednom kada je na utakmici bio toliki pljusak da su se svi razbežali, ali je on insistirao da ostanemo na tribini i sačekamo zvuk pištaljke za kraj i ostali smo, onako mokri, pokisli - priča nam mama Ljiljana.

Acika, kako ga svi zovu, sa utakmica dolazi mokar, jer je on toliko predan navijanju na svakom meču svog kluba. Međutim, Aleksandar je vatreni navijač i drugih klubova, recimo Čelzija, ali sa najvećim žarom bodri Novaka Đokovića.

Cela porodica nikada nije odustala od njegove socijalizacije; Foto: Privatna arhiva

Ovaj momak veoma je napredan, bez obzira na svoje stanje, a njegova mama objašnjava da je ključ u socijalizaciji od koje ona nikada nije odustajala. Aleksandar je završio osnovnu školu sa vrlo dobrim uspehom, ima mnogo drugara i jedini momenti kada oseća da je drugačiji od ostalih, jeste kada se malo više zamori, pa mu treba nečija pratnja.

- Moj sin je jedno vredno dete, on fenomenalno piše, zna i gramatiku, glumio je i u predstavi u obrazovnoj ustanovi koju pohađa. Smatram da je za sve to zaslužna borba naše cele porodice, od prvog dana njegovog rođenja. U školu je išao autobusom, kao i ostala deca. Vodili smo ga na more, na planinu, u manastire, svuda gde smo i mi išli i nikada nismo odustajali od njega - objašnjava nam Ljiljana Kolarić.

Aleksandar je završio osnovnu školu i ima mnogo drugara i poznanika; Foto: Privatna arhiva

Kako kaže, nikada nije imala neprijatnih situacija, jer je svojim stavom uspevala da se izbori protiv zlonamernih komenatara.

- Kada ga neko malo duže gleda ili ga svako malo zagleda, tog nekog samo pogledam i nasmešim se, a onda njemu postane neprijatno i prestane da gleda u Aciku. Jednostavno, sve je u životu do stava, mi imamo i mlađu ćerku, a on sestru, Maju i ne postoje stvari koje je jedno radilo, a drugo nije - rekla nam je Ljiljana.

Za sam kraj razgovora, pitali smo je kako se ona osećala kada je Acika u pratnji tetke došao kući i doneo poklon svog voljenog kluba.

- Pomešana su to osećanja, suze su samo letele. Jednostavno prelep jedan gest, njegovoj sreći, a ni našoj nije bilo kraja. Hvala "Radničkom" za jedan ovakav potez i ne sumnjam da će Aleksandar uvek odlaziti na njihove utakmice - zaključila je naš razgovor mama Ljiljana.

VIDEO: Zagrljaj oca i sina, koji ima Daunov sindrom, nikoga ne ostavlja ravnodušnim

(S. Čenad - s.cenad@telegraf.rs)