Da li je ovaj plan mogao da sačuva život Mirjane, Teodore ili treće žene? Da li on uopšte postoji?

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je počeo sa primenom 1. juna 2017. godine predviđa i plan individualne zaštite za svaku žrtvu. Šta taj plan konkretno podrazumeva, da li se i kako u državi primenjuje? Da li je taj plan mogao da promeni tok sudbine teško ranjene Teodore, ubijene Mirjane ili neke treće žene?

Kako se navodi na portalu organizacije Astra, "na sastanku grupe za koordinaciju i saradnju donosi se individualni plan zaštite i podrške. Taj plan žrtvi treba da pruži bezbednost, zaustavi nasilje, spreči da se nasilje desi ili ponovi, zaštiti prava, obezbedi potrebnu podršku radi oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja (čl.31).

Preporučujemo

U planu može biti predviđeno da se pokrene krivični, prekršajni postupak ili postupak za mere zaštite (čije trajanje može da bude do godinu dana i duže). Plan sadrži konkretne mere, ko je zadužen za njihovo izvršenje i rokove. U planu je navedeno kako će se pratiti da li mere daju pozitivne rezultate. Žrtva treba da se saglasi sa planom mera koje traže njeno učešće (ne sa merama koje državni organi donose po službenoj dužnosti da bi zaštitili bezbednost žrtve, odnosno zaustavili učinioca nasilja)".

SLUČAJEVI JOVANOVIĆ I JANKOVIĆ

Tako je bar u praksi ili na papiru. Stvarnost je drugačija, videli smo na primeru Teodore Jovanović sa Novog Beograda, koju je muž s kojim je bila u brakorazvodnoj parnici upucao na ulici, pa potom pokušao samoubistvo. Muž Dragoslav Jovanović, koji je imao zabranu prilaska, u međuvremenu je preminuo, a žena se oporavlja u bolnici.

Podsetimo i na slučaj iz Novog Sada, koji se dogodio 24. maja kada je Goran Janković ubio troje ljudi, suprugu i njene roditelje. Policija je 11. maja otišla u kuću dvoje supružnika, po pozivu žene i na licu mesta napravila je zapisnik, pa podnela krivičnu prijavu za verbalno i fizičko nasilje. Međutim, zadržavanje Gorana u pritvoru je izostalo, jer Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu nije donelo takvu odluku. Stoga je Goranu Jankoviću određena samo zabrana prilaska na mesec dana. Kako objašnjavaju naši sagovornici, u ovim slučajevima reč je o ponavljanim delima nasilja i zlostavljanja.

Foto: Profimedia/Panthermedia

Prema rečima advokata Nemanje Slavkovića, iz Novog Sada, plan individualne zaštite je stavka zakona koja je njemu nepoznata.

- Ja ne znam da to postoji kod nas. Ja znam da ima mera od 48 sati koju izriče policija, onda može da se produži na 30 dana i onda žrtva ima pravo da u parničnom postupku podnese zahtev za izricanje mere zabrane prilaska na 100, 200, 300 metara u periodu od godinu dana. Mislim da ne postoje kapaciteti da se to tako analizira, gledajte samo s praktične strane, jer je broj inspektora u policiji koji to rade, koji vrše procenu rizika, toliko mali da jedva postižu taj njihov primarni zadatak, što jeste procena rizika, u redovnom postupku, a kad bi morali individualno to da rade, to bi bilo fizički nemoguće - kaže za Telegraf advokat Nemanja Slavković.

SVI "PERU RUKE" OD DONOŠENJA ZAKONA 2017. GODINE

Pre nego je stupio na snagu Zakon iz 2017. godine, advokat Ivan Simić, ukazivao je na njegove manjkavosti i slabosti, a sada kaže da se to na šta je on skretao pažnju, pokazalo kao potpuno neefikasno i na kraju krajevu i potpuno suprotno proklamovanim efektima tog zakona.

- Taj zakon bio je eksperiment, koji nikako nije trebalo da se uvodi u naš pravni poredak. Donet je pod pritiskom nevladinih organizacija, čija stručnost je vrlo upitna. Odsustvo pravne struke pokazalo se kao fatalno. Pokazalo se da Hitne mere zabrane prilaska i udaljavanja potencijalnog izvršioca krivičnog dela, na njega, a i na druga lica koja to nisu, deluju vrlo iritabilno - kaže Simić.

Ivan Simić, Foto: Privatna arhiva

PREVENCIJA I PODIZANJE SVESTI

On navodi i da je ono što je bilo potrebno, jesu istinske i tradicionalne mere prevencije, odnosno podizanje svesti potencijalnih počinilaca teških krivičnih dela, kao što je to ubistvo, o tome da će biti dosledno i najdrastičnije kažnjeni.

- Verovatno bi se drugačije na zločin gledalo, kada bi postojala nepodeljena svest o tome da se ubistvo u porodici ili u partnerskim odnosima tretiralo kao teško ubistvo, te za njega sledi 30 do 40 godina zatvora. Kao što je to slučaj sada prilikom poslednjih izmena Krivičnog zakonika, a na šta smo kao struka tada upravo i ukazivali kao alternative novouvođenom zakonu. Ovaj Zakon je prosto bio nefunkcionalan i nije u duhu naše pravne tradicije. Međutim, sada svi "peru ruke" od njega. Počeo je da se primenjuje kada su institucije bile "isprepadane" zbog dva ubistva koja su se dogodila u centrima za socijalni rad, što je bio dodatni teret za sve činioce institucionalnog lanca koji je taj zakon trebalo da primenjuju i sprovode - objašnjava Ivan Simić.

On dodaje da brojke koje upućuju na to koliko je izrečenih mera udaljenja iz stana ili zabrane prilaska ostvareno, apsolutno nije metod koji kvalitativno poboljšava prevenciju ovog izuzetno opasnog društvenog ponašanja.

Stručna javnost je podeljenog mišljenja kada je reč o Zakonu iz 2017. godine; Ilustracija; Foto: Profimedia

KAFETINOM SE NE LEČI KANCER 

Advokat Simić naveo je u našem razgovoru da on ne spori aktivizam nevladinih organizacija, ali smatra da je za bilo kakvo donošenje zakona ili izmena u njemu, potreban glas struke.

- Problem je što potencijalni počinitelj krivičnog dela, biva izbačen iz stana, bez da je prethodno saslušan, odnosno da se čula njegova strana priče. To je anomalija ovog zakona, te se njome uskraćuje osnovno civilizacijsko i ljudsko pravo, da se izjasnite o onome što vam se stavlja na teret, a kako ta anomalija utiče na lica kojima je izrečena. Da li ona ima i kontraefekat u smislu da deluju iritabilno i dodatno razdražuje potencijalnig učinioca bilo kog krivičnog dela, jeste nešto što je moralo takođe biti stvar stručne analize prilikom uvođenja ovog zakona u naš pravni sistem - rekao je Ivan Simić.

STANOJEVIĆ: TIMOVI KOJI PROCENJUJU RIZIK

Prema rečima Vesne Stanojević, koordinatorke Sigurne ženske kuće, zakonom je predviđeno da, kad se žrtva obrati institucijama, konkretno policiji i tužilaštvu, oni treba da izvrše procenu rizika. Policija ima timove koji su obučeni za rad u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici koji donose te procene.

Vesna Stanojević, Printskrin Telegraf

ONOM KO PLANIRA DA OKONČA SVOJ ŽIVOT, SVEJEDNO JE DA LI ĆE PREKRŠITI ZABRANU

- Procena rizika mora da postoji od strane policije i tužilaštva, to znači da oni na osnovu toga koliko procenjuju da je žrtva ugrožena, treba da donesu i adekvatnu odluku. U ovim slučajevima, ovom sa Novog Beograda i onom iz Novog Sada, gde su obe žene prijavljivale nasilje očigledno da ta procena rizika nije doneta onako kako bi trebalo. A šta je trebalo, trebalo je u skladu sa tim da su to već bili nasilnici koji su evidentirani, znači oni su već bili neko ko je prijavljivan, gde su one napuštale nasilnike, obe žene, tu je trebalo, verovatno, odrediti pritvor. To nije urađeno, već je izrečena zabrana prilaska, to je jedna dobra mera, ali ona ne utiče na svakog isto. Ona na nekog utiče tako što taj ukapira da ako prekrši meru zabrane da će da ode u zatvor, ali ima ljudi kojima je svejedno, kad neko počini zločin, a posle planira da ubije sebe, njemu je svejedno da li će da prekrši zabranu prilaska ili neće, jer njega život u principu više ne zanima  - kaže Vesna Stanojević.

Ali, policija i tužilaštvo smatraju da se nisu ispunili uslovi za takvu procenu, koju su oni trebali da daju, da bi taj nasilnik bio u zatvoru odnosno pritvoru, kaže naša sagovornica. Nadležni smatraju da ništa nije ukazivalo na tu vrstu agresije od strane nasilnika, da bi on bio u zatvoru.

- Onda se ta procena ne uradi kako treba i dolazimo u situaciju da te žene postanu žrtve ubistva. To je ono što je tu najgore - smatra Vesna Stanojević.

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36

(*ovo je broj SOS telefona licenciranog od Ministarstva za RZBSP)

VIDEO: Muž ubo ženu u vrat, pa sebi prerezao vene

VIDEO: Masakr u Novom Sadu: Muškarac ubio ženu i njene roditelje

(J. V/S. Č)