Zoran je plakao kada su mu dali traktor, a sada ovaj heroj sa Košara dobija i kuću (FOTO)

Sa granice Srbije sa Albanijom Zoran Perović (40) 1999. godine vratio se sa 17 kopči na glavi. Nakon toga, ovaj heroj sa Košara radio je kao nadničar u šumadijskom selu Ostra i živeo u staroj brvnari.

Radovi na izlivanju temeljne ploče su završeni nakon rešavanja imovinsko-pravne i projektno-tehničke dokumentacije i pribavljanja građevinske dozvole. Takođe urađen je i prilazni put.

Preporučujemo

Inače, sve je krenulo kada je javnost došla priča o čoveku koji se izranjavan vratio sa branika otadžbine i nastavio mirno da živi kao nadničar u svom rodnom selu. Ta priča pokrenula je lavinu humanih ljudi koji nisu žalili da pomognu siromasima ispod Bukovika.

Milenko Kostić i privrednici grada Čačka donirali su traktor, a lokalna samouprava opredelila je sredstva za gradnju kuće. Pomoć je došla i od velikog broja ljudi koji su stigli na kućni prag ove porodice. Za svega nekoliko meseci ovi siromasi, nećete verovati, postali su domaćini a mnogi smatraju da su to svojom žrtvom i svojim radom i zaslužili.

Printskrin: Nećete verovati

ZORANOV TEŽAK ŽIVOT

- Opet otišao u rat da branim Srbiju - rekao je kada je Gvozden Nikolić, autor emisije "Nećete verovati" koji je upoznao javnost sa Zoranovom sudbinom i pokrenuo lavinu, ali pozitivnu lavinu ljudi koji žele da mu pomognu.

Zoran živi sa starijim roditeljima i bolesnim bratom, a on i drugi brat izdržavaju porodicu nadničarskim poslovima. Kako bi uštedeo novac, Zoran pešači 22 kilometra do Čačka. U štali čuva pet krava i tri junice i od toga hrani porodicu. Ipak, neretko se dešava da pomogne i besplatno.

Zoran je 1999. godine, kao redovan vojnik PVO u kasarni u Prizrenu, izašao na Prokletije, na položaj Košare.

- Pucaju teroristi, gađaju nas nekom “crnom strelom“ koja baca dva kilometra i kad je završena pucnjava zovemo drugare da pođemo. Jedan se ne javlja, bio je pogođen u kičmu i odmah je umro, već je počeo da se hladi. Drugi je bio živ, pogođen u ključnu kost. Nas četvorica stavili smo ga u šatorsko krilo i nosili tri kilometra do naših položaja - seća se on.

Drugog dana bio je u krevetu u jednoj kući, kad su javili da padaju bombe. Kasetne. Prvo je pukla jedna, pa onda još pet za njom. Dok se okrenuo da posegne za oružjem, na glavu mu je pala greda. Dva dana je bio u komi u poljskoj bolnici. Kada su ga probudili, tek zakrpljen je izašao na položaj. Vratio se kući nakon 12 meseci učešća u ratu, bez penzije, bez ičega.

VIDEO: Na Košare su navalili teroristi, NATO, Legija stranaca ali u Metohiju nisu ušli

(Telegraf.rs/Glas Zapadne Srbije)