Gradnju leskovačke crkve finansirala je sirotinja, ikonostas gradio katolik, ima nevidljivo groblje

Foto: Jugmedia

Saborna crkva Svete Trojice i posle skoro 90 godina jedna je od najlepših i jedna od retko sačuvanih građevina u Leskovcu koja svojim stilom i lepotom i danas dominira centrom i jeste još uvek, pored "Odžaklije" simbol grada na Veternici.

Ova pravoslavna svetinja sagrađena je između dva rata za nepunih 10 godina, od kripte, od temeleja do kupole, sa oslikavanjem, što je u današnje vreme skoro nezamislivo, ako se, na primer, uzme u obzir hram Simenona u Dubočici, koji se gradi od 2001. godine, kada je položen krst na mesto budućeg hrama, piše Jugmedia.

Preporučujemo

Ideja za gradnju hrama rodila se odmah posle oslobođenja od Turaka pošto u Leskovcu nije bilo velikih građevina, a crkva "Odžaklija" je bila niska.

- Leskovčani su rešili da podignu veliki hram, da se vidi da je grad hrišćanski. Prvi je tu ideju izneo Sreten Dinić, prezentovao je gradskim vlastima i bio koordinator između crkvenih i gradskih vlasti. Međutim, izbili su balkanski ratovi, pa Prvi svetski rat, što je omelo gradnju - priča za Jugmediu sveštenik Miroslav Jovanović.

Foto: Jugmedia

Čim se Leskovac malo podigao na noge krenulo se u gradnju. Leskovčani su na osvećenje pozvali čitav Sinod Srpske pravoslavne crkve sa patrijarhom Varnavom Rosićem i kraljem Aleksandrom Drugim Karađorđevićem, koji se tu zadržao samo pola sata jer je svratio usput, ali su fotografije iz tog vremena ostale kao uspomena.

Istoričari tvrde da je u kripti od komunista skrivana bista kralja Aleksandra, koja je volšebno nestala i čija se fotografija danas nalazi u leskovačkom muzeju.

SIROTINJA FINANSIRALA GRADNJU

Najveća prepreka za završetak crkve bio je manjak novca. Tadašnja leskovačka javnost apelovala je na bogate privrednike iz grada na Veternici da daju novčani prilog i tako potpomognu izgradnju hrama.

Leskovački glasnik je u maju 1923. godine ošto kritikovao priložnike.

Foto: Jugmedia

"Započeti posao treba nastaviti. Čime? Kad baš najveće gazde još ne daju svoj prilog. Iako im je toliko puta pisano i traženo. I najsiromašniji ljudi su ispunili svoju dužnost i dali koliko je ko mogao. Ali velike gazde lakše će se odvojiti od duše nego li od para. Žale se na novčanu krizu. Šta će reći sirotinja na to? Zar ta kriza ne pogađa i nju, pa je i ona dala prilog prema svom stanju. Krize je uvek bilo i biće, a neće biti ljudi".

Posle ovog teksta, kako pričaju istoričari, gazde su odrešile kese, pa je hram naglo počeo da raste.

Zato je danas ovaj hram prepun pločama sa imenima donatora, a u njegovoj kripti, namenjneoj za večnu kuću najvećih donatora, danas su posmrtni ostaci samo troje Leskovčana: Đorđa Cekića Lešnjaka, trgovca i kmeta opštine Leskovac koga su mučili i ubili Bugari jer nije hteo da izda pobunjenike i heroja Topličkog ustanka, Božidara i Katerine Kukar.

IKONOSTAS GRADIO KATOLIK

Zanimljivo je da je ceo ikonostas izradio katolik Ante Frank iz Splita, i to kamenom koji je dovožen iz njegovog rodnog mesta.

Foto: Jugmedia

Pored glavnog, u crkvi se čuvaju i dva rezervna ikonostasa koja se koriste prilikom velikih svetkovina. Jedan je na spratu, na ulazu u levu kapelu i posvećen je spaljivanju mošti svetoga Save, a na drugoj kapeli je ikonostas posvećen svetom Nikoli.

NEVIDLJIVO GROBLJE

Inače, dvorište hrama, gde su na dnu još vidljivi stari grobovi, bilo je gradsko groblje. Tako je, na primer, pomoćna crkvena zgrada, škola "Josif Kostić", pa i zgrada u kojoj je do nedavno bio smešten Centar za ekonomiku domaćinstva, "Danica Vuksanović", bio pod grobljem.

Foto: Jugmedia

Saborna crkva Svete Trojice ostala je neoštećena u nemačkom i savezničkom bombardovanju kada je ceo grad porušen, a "Odžaklija" je oštećena na jednom ćošku 1941.godine.

(Telegraf.rs/Jugmedia)