Za Ramsku tvrđavu skoro niko ne zna u Srbiji, a prelepa je: Pogled koji se sa nje pruža nema cenu

Foto: Telegraf

Selo Ram nalazi se na oko 15 kilometara od Velikog Gradišta. Kad prođete Srebrno jezero, put vas vodi na Zatonje. Usput uživate u blizini Dunava, a na nekim mestima možete da stanete i da rashladite noge u reci. Od Zatonja, putem glatkim kao staklo idete pravo u selo poznato po istoimenoj tvrđavi. 

Ramska tvrđava nalazi se na desnoj obali Dunava. Za Ram su se otimali Ugari, Vizantinci, Turci. Spada u najstarija artiljerijska utvrđenja u Srbiji. Nema pouzdanih podataka o vremenu nastanka tvrđave, ali se prvi put pominje 1128. godine.

Preporučujemo

Legenda kaže da je Romulov mlađi brat, Rem, posle jedne svađe sa bratom, krenuo sa svojom ženom Leticijom pored Dunava da sebi traži novi dom. Tako se zaustavio na prelepom brežuljku i zasenjen njegovom lepotom rešio je da tu sebi sagradi dom.

Za Ram su se otimali Ugari, Vizantinci, Turci, Foto: Telegraf

ATILA - BIČ BOŽIJI

Turski izvori ovo mesto nazivali su Ihram Haram. Izvesno je, tvrde neki izvori, da je u Ramu boravio zloglasni hunski vođa Atila, poznatiji pod nadimkom Bič božiji.

Nekoliko kilometara uzvodno od antičkog vizantijskog utvrđenja, 1483. godine podignuta je nova tvrđava po nalogu Bajazita II. Bila je važno uporište turske odbrambene linije prema Ugarskoj. Tvrđava je imala strateški značaj do 1521. godine kada se granica turske imperije pomerila ka severu. U periodu od 1718. do 1739. godine privremeno je bila u posedu Austrije.

BAJAZIT PREPOROĐEN POSLE SNA

Priča veli da je turski sultan Bajazit II obilazeći svoje vojnike zastao da se odmori na brežuljku sa koga se pružao lep pogled na Dunav i suprotnu ugarsku stranu. Sedeći tako na prostirci - ihramu, što je turski naziv za ćilim, kažu da je zaspao. Kada se probudio osećao se kao preporođen. Posle je naredio da se na mestu njegovog ihrama sagradi tvrđava, koja je po ihramu i dobila ime.

U centralnom delu tvrđave nalaze se ostaci stare džamije, Foto: Telegraf

POSETILACA IMA, ZAPOSLENIH NIGDE

Posetioci koji dođu moći će da razgledaju tvrđavu, a osim jedne table, koja se nalazi kod ulaza u lokalnu crkvu, slabo šta će moći da saznaju, jer organizovanog obilaska tvrđave nema, pošto još nije zvanično otvorena. Ipak, posetilaca ima. Nema ni čuvara, niti ikoga koga biste bilo šta mogli da pitate, nema ni suvenira. Ali ima jedna kućica, koja će, nekad u budućnosti, biti namenjena tome. Bar tako deluje. Na nekoliko mesta unutar tvrđave posetiocima je zabranjeno da prođu ili se popnu, ali te zabrane ne poštuju svi. Na nekim stepenicama, inače vrlo strmim, nema ograde, što pojedine neće sprečiti da ipak prođu.

Odmah ispod tvrđave pristaje i skela koja vozi do Banatske Palanke, pa se u uličici odmah pored tvrđave stvara kolona vozila koja čekaju da se ukrcaju. Oni željni osveženja, mogu da se okrepe u kafani, na samoj obali. I ovako nereklamirana, ne prolazi loše, posetilaca uvek ima, svako malo dođe njih nekoliko. A šta bi tek bilo da ima i, makar pristojnu, reklamu.

NEKADA RUINA

Tvrđava je sređena i tu nema prigovora. Poznavaoci kažu da je nekada bila ruina u koji niko nije smeo da uđe. Radovima na obnovi tvrđave su prethodile velike pripreme – izvršeno je čišćenje unutar tvrđave, na zidovima, kao i okolina tvrđave. Svaki kamen je očišćen ručno od biljaka i nataložene zemlje i ispran vodom. Obnovu je vodila projektantska kuća iz Ankare.

1483. godine podignuta je tvrđava po nalogu Bajazita II, Foto: Telegraf

ORIGINALNI MATERIJAL

Restauracija je pretežno obuhvatila radove na obnovi tri kule i četiri zidna platna. Najviše posla bilo je na kuli 2 koja je bila razrušena do temelja i koja je delimično obnovljena. Sanirani su delovi temelja i zajedno sa topovskim otvorima ozidana je do svoda, a i kule 4 i 5 su obnovljene. U restauraciji je korišćen originalni materijal, prirodni krečni malter, kamen iz lokalnog kamenoloma, a namenski je pravljena i opeka starog formata, kako bi se obezbedila potpuna autentičnost.

Ram ima osnovu nepravilnog petougla, najveće dužine 34 m i širine 26 m. Grad čini 5 kula sličnih po arhitektonskoj koncepciji, ali različitih osnova raspoređenih na četiri nivoa (3 sprata i prizemlje), po jedna u svakom od temena odnosno 3 na istočnom i 2 na zapadnom bedemu. Sve kule su imale prizemlje i tri sprata, dok je na svakom spratu bio po jedna otvor za top. U grad se ulazi kroz Donžon kulu smeštenu u jugozapadnom temenu utvrde.

Šetna staza sa bedema i kulom je sa spoljne strane imala parapet sa zupcima za zaklon vojnika-stražara. Tvrđava je građena kao tipično vojničko artiljerijsko utvrđenje od lomljenog kamena u dobrom krečnom malteru, a korišćena je i opeka za svodove.

Predmeti pronađeni tokom restauracije biće izloženi u tvrđavi, Foto: Telegraf

Opkoljena je sa dva manja spoljna bedema i širokim suvim šancem. Šanac se prelazi mostom smeštenim kod kule u jugoistočnom temenu, kojim se ulazi u prostor između tvrđave i niskog bedema oko nje. Širina i debljina bedema je različita od 1,87 m do 3,35 m, a svim bedemima (osim na zapadnom, koji je okrenut ka Dunavu) se na istom rastojanju od kula nalaze posebni otvori za topove. U centralnom delu tvrđave nalaze se ostaci stare džamije. Nedaleko od utvrđenja Ram su Turci podigli karavan saraj, oko koga se vremenom razvilo današnje naselje Ram.

Nastavak obnove trebalo bi da usledi kada Zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo odluči kako će izgledati unutrašnjost tvrđave. Istraživanjima je obuhvaćena površina od gotovo 1.500 kvadratnih metara, a otkriven je veliki broj objekata za smeštaj vojske i mnoštvo pokretnih arheoloških nalaza.

Nedaleko od utvrđenja Ram su Turci podigli karavan saraj, oko koga se vremenom razvilo današnje naselje Ram, Foto: Telegraf

ORIGINALNI POD

Nakon istraživanja oko 70 odsto unutrašnjosti tvrđave, arheolozi su došli do originalnog poda, ali i drugih detalja koji svedoče o tome kako je organizovan život u ovom utvrđenju.

Otkriven je i niz objekata izgrađenih od 16. do 18. veka, kada tvrđava više nije omogućavala život vojnog logora. Pronađene su i puške iz 17. veka, lako naoružanje, alat, posude, ali i kineski porculan i staklo, što ukazuje na to da tvrđava nije bila samo vojno uporište već i kulturni centar ovog dela Srbije.

Tvrđava nije bila samo vojno uporište, već i kulturni centar ovog dela Srbije, Foto: Telegraf

EKO MUZEJ

Pronađeni predmeti će nakon restauracije biti izloženi u tvrđavi. Bar su takvi planovi nadležnih. Ideja Ministarstva kulture je da se čitavo selo Ram uredi kao eko-muzej.

Iz opštine Veliko Gradište najavljuju i biciklističku stazu koja će se preko Zatonja, Srebrnog jezera i Velikog Gradišta, spojiti sa golubačkom stazom.

Pogledajte kako je izgledala ranije, pre obnove:

VIDEO: Srbijo, ovo je tvoja tvrđava Golubac

(J. Vučić)