Preminuo arhitekta Predrag Ristić: Projektovao stotinak hramova
Projektovao je stotinak crkava, doktorirao na temi o Lepenskom viru
Poznati srpski arhitekta Predrag Peđa Ristić preminuo je u 88. godini života
Ristić je jedan od naših najznačajnijih neimara, a za vreme svog života projektovao je stotinak hramova.
Preporučujemo
Preminuo Svetislav Vuković, radijska i TV legenda
Preminuo slikar i vajar Milan Tucović
Među njima se izdvajaju Saborni hram u Podgorici, Blagoveštenjska crkva u Trebinju, Saborni hram u Torontu, Crkveni dom kneza Lazara u Birmingemu, Crkva mučenika Stanka u Ostrogu. Radio je projekte i za crkvene domove, stupove, kapije, amfiteatre, riznice... Obnovio je brojne građevine stradale tokom poslednjeg građanskog rata.
- Prvu crkvu sam napravio 1984. u Manastiru Kaoni kod Šapca za devet radnih dana. Imao sam problema, dolazila je građevinska inspekcija, u stvari, to je bila policija u džipovima. Seljaci su, međutim, na konjima čuvali gradilište i sačuvali ga - rekao je u jednom intervjuu za "Novosti".
Ristić je rastao u porodičnoj kući u Senjačkoj, koja je posle rata konfiskovana. Njegov otac Petar bio je solunski borac, vrhunski inženjer, a majka Marija potomak čuvene porodice Tabakovića, arhitekata i slikara. Rastao je družeći se sa decom carskih Rusa, kojih je bio pun predratni Beograd, a bio je i prvak Srbije u plivanju.
Osnovnu Nemačko-srpsku školu u Beogradu završio 1941, a gimnaziju kralja Aleksandra I 1949. godine. Diplomirao 1956. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu sa ocenom 10 sa projektom Saborne crkve i sopstvenom teorijom akustike, osnovanoj na matematičkoj teoriji skupova.
Doktorski rad je odbranio 1979. u Gracu, gde je bio i profesor univerziteta. U njemu je dokazao da je u praistorijskoj civilizaciji Lepenski vir energija virova korišćena za ribolov, veslanje i plivanje. Kao arhitekta bio je prisutan na ovom lokalitetu od momenta kada je otkriven.
Nikada nije bio zaposlen u "društvenom sektoru", imao je status istaknutog slobodnog umetnika, bio je član ULUPUDS-a.
Na Akademiji SPC za umetnost i konzervaciju je bio profesor od njenog osnivanja.
Bio je i autor i voditelj, odnosno učesnik naučnih TV serija "Svet oko nas", "Izgubljeni Grad", "Svedoci Otaca" i drugih brojnih serija i pojedinačnih priloga, intervjua prikaza i kritika počev od 1966. godine.
(Telegraf.rs/Novosti)
Povezane vesti
Prvi sajam zelene arhitekture i održive gradnje otvoren je danas u Novom Sadu
13 slika grada koji je prvi u celini dodat na Uneskovu listu: Nije ni blizu ovog dela sveta
Ovo je pravi odraz radnog mesta budućnosti: Predstavljen dizajn za poslovni toranj u obliku spirale
Prva kultura sa planirano organizovanim staništima bila je na tlu Srbije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
NEVREME SAMO ŠTO NIJE POČELO Evo kada stižu pljuskovi i grmljavine: Meteorolog otkriva u kojim gradovima će uskoro krenuti padavine
NEVREME POGODILO BEOGRAD Kiša napravila kolaps u saobraćaju: Očekuje se SUPERĆELIJSKA OLUJA (FOTO, VIDEO)
PRONAĐENA TIJANA KOJA JE NESTALA U MARTU Lepu vest na društvenim mrežama objavila njena sestra
рагнер
Отишао је највећи геније који је ходао међу нама, а 98% Срба вероватно никада није ни чула за њега.Предраг ”Пеђа Исус” Ристић је био наш највећи модерни неимар и градитељ православних храмова, међу којима су се истицали велелепни храмови у Подгорици, Бару, Апатину, Славонском Броду, Кикинди, Костолцу, Ваљеву, Цириху, Торонту, Сиднеју итд. Био је и наш највећи стручњак за културу Лепенског вира, као једини доктор наука који је докторирао на изградњи кућа у преисторијској култури Лепенаца.Био је оснивач наше најчувеније уметничке групе ”Медиала” 1953. у Београду и носилац низа одликовања, од Ордена Светог Саве па све до велике награде за архитектуру Принца Чарлса итд. Покренуо је Друштво за обнову Светих Архангела у Призрену итд.Ристић је растао у породичној кући у Сењачкој улици у Београду, коју су комунисти после рата конфисковали, па је морао да изгради поткровље у коме је живео. Његов отац Петар је био солунски борац и чувени јунак са Кајмакчалана, врхунски инжењер, а мајка Марија потомак чувене српске породице Табаковића из Арада, архитеката и сликара. Растао је дружећи се са децом царских Руса, којих је био пун предратни Београд, а био је и првак Србије у пливању.За њега је наш велики архитекта и академик Александар Дероко рекао: ”Драги наш Пеђа, једино што могу да му замерим, знате, постоји тамо некакав надреализам, е он је измислио надлогизам. Он је логичнији од логике и самим тим је саму логику довео у питање”.Вјечнаја памјат!
Podelite komentar
Leskovčanin
Bog dusu da prosti profesore. Divan čovek. Saučešće porodici.
Podelite komentar
MIKI
SAUČEŠĆE PORODICI,VELIMI GUBITAK.
Podelite komentar