Arheolog Sanja za Telegraf posle istorijskog otkrića: Bilo mi je jasno da je to nova župska Lejdi

Foto: privatna arhiva

Figurinu koja pripada vinčanskoj kulturi, periodu mlađeg neolita i potiče iz 3.500 do 4.500 g.p.n.e. pronašla je arheolog Sanja Crnobrnja Krasić, viši kustos Zavičajnog muzeja Župe na lokalitetu Vitkovačko polje, 4 kilometra od Aleksandrovca Župskog. Ako ništa drugo, ono sa koliko radosti i ushićenja ona priča o pronalasku govori koliko je ono značajno.

Vitkovačko polje je lokalitet koji je zaštićen na površini od 120 hektara i bilo kakva građevinska aktivnost na zaštićenoj zoni podrazumeva prethodno izvršena zaštitna arheološka istraživanja. JKP "Aleksandrovac" je investitor arheoloških istraživanja, jer je selu trebala kanalizacija. Pa su u skladu sa zakonom, Sanja i njene kolege izašle na teren da istraže trasu buduće kanalizacije.

Preporučujemo

I ništa se nije desilo sve do poslednjeg dana istraživanja i poslednjeg metra.

Poslednji zamah metlicom i uopa, eto figurine - Sanja Crnobrnja Krasić, Foto: Privatna arhiva

SVE JE BILO PRAZNO, PRAZNO, PRAZNO...

- Giljali smo, giljali, 10 po 10 metara i na nekih 90 metara od početka tog rovovskog kopanja, onako kao u ratu, sve je bilo prazno, prazno, prazno i već me uhvatila depresija i bila sam u fazonu "Ne mogu više, ni da me ova zvezda prži za ništa". I izašla sam na teren juče i rekoh danas je zadnji dan, samo da uradim tehničko crtanje i ostalo je da se dokopa nekih pola metra rova da se završi taj sloj koji bi eventualno i nešto sadržao. Pojavljivala se neka vinčanska keramika i 'ajde da ispoštujem do kraja proceduru i u samom foto finišu, manemo metlicom i prvo se vidi torzo, odmah mi je bilo jasno o čemu se radi - priča Sanja i preko telefona se čuje da se osmehuje od "uveta do uveta".

LEJDI, VENERA I MADAM

Za lokalitet se zna decenijama, šezdesetih godina prošlog veka su slučajno pronađene čuvene župske Venere, Lady of Aleksandrovac, Venus de Župa i Madam de Vitkovo. Bilo je 3,4 zaštitne kampanje, kao što je i ova bila zaštitna, ali manjeg karaktera.

Figurina je pronađena u fragmentima, Foto: Privatna arhiva

NEOLITSKA KUĆA

- Rov je presekao neolitsku kuću u kojoj smo pronašli jedan monumentalni žrvanj za mlevenje hrane, peć, a između žrvnja i peći se pojavila još jedna figurina. Napravljena je od pečene zemlje, oker-narandžaste boje sa crvenim premazom, pronađena je u fragmentima, očuvan je torzo, ramena, ruke, struk, kukovi, a odvojeni su fragmenti glave, nogu i postolja.

Tri "starije" boginje pronađene su kao slučajni nalazi.

Foto: Privatna arhiva

- U arheologiji se ne vole slučajni nalazi jer kad nemate naučni kontekst, onda je tu bilo i sumnje da nisu možda falsifikati, da nisu izmišljene iz razloga što su mnogo veće od svih ostalih neolitskih figurina. I dalje je misterija zašto su one tako velike. Lady of Vinča je 18 centimetara, ove su sve preko 30 centimetara, pa čak i 40. I sada se dešava to malo veće čudo da definitivno nalazimo u arheološkom kontekstu zatvorene celine.

Očekuje se dolazak ekipe konzervatora iz Beograda koji će figurinu u potpunosti srediti i biće prezentovana u svim svojim dimenzijama.

Pržilo je sunce i mislila je da je sve uzalud, Foto: Privatna arhiva

VINČANSKA NAJNAPREDNIJA KULTURA MLAĐEG NEOLITA

- Ona stilski svakako pripada kulturi u kojoj je i pronađena, a to je vinčanska kultura. Ona pripada mlađem neolitu, a proteklih godina je u žiži svetske javnosti zato što su naši arheolozi definitivno dokazali da najranija svetska metalurgija pripada upravo vinčanskoj kulturi. Na lokalitetima Belovode i Pločnik su pronađeni najraniji tragovi topljenja rude. Možemo reći da je vinčanska kultura najnaprednija kultura mlađeg neolita. I u kontekstu svega toga imate monumentalne figurine sa Vitkovačkog polja. S obzirom na monumentalnost akademik Bora Jovanović pomišljao je da se zapravo radi o religijskom centru vinčanske kulture. Potvrdu ili osporavanje te teze ćemo tek dobiti na terenu - kaže Sanja Crnobrnja Krasić.

IŠČEKIVANJE DA DOĐE MINISTAR KULTURE

Prema njenim rečima, u petak bi u Aleksandrovac mogao da dođe ministar kulture i informisanja i Sanja Crnobrnja Krasić veruje da će se on zauzeti za projekat i da će istraživanje biti nastavljeno.

Konzervatori iz Beograda radiće na figurini, Foto: Privatna arhiva

Figurina će biti izložena u Zavičajnom muzeju Župe u Aleksandrovcu.

- Gledaćemo da njena puna prezentacija bude u sklopu Župske berbe, jer je to događaj oko kog se vrti cela godina i ovom gradu i okupi najveći broj posetilaca. Ja ću se potruditi da sa kolegama konzervatorima do 19. septembra do otvaranja Župske berbe imamo konzerviranu Lejdi koju ćemo predstaviti celokupnoj javnosti.

- Ovo je samo jedna mala svetska senzacija! Zato što, u tom periodu, kada govorimo o figurinama od pečene zemlje nema monumentalnijih.

Figurina datira od pre 3.500 do 4.500 g.p.n.e, Foto: Privatna arhiva

Figurine iz 1961. su bile izložene na Svetskoj izložbi u Nici i tada je muzej "Terra amata" prvu pronađenu figuru iz Župe, Lady of Aleksandrovac uvrstio u 10 najznačajnijih dela praistorijske umetnosti. A sad konačno imamo u naučnom kontekstu potvrdu svega toga, što smo i do sada znali, zaključuje Sanja Crnobrnja Krasić.

VIDEO: Na arheološkom lokalitetu Viminacijum, otkriven grob!

(J. Vučić)