Predrag je naslednik deda Đorđa na Zejtinliku: Naše jedno jutro veće od francuske i engleske godine

Foto: Dunja Savanović

Predrag Nedeljković iz Kraljeva već šestu godinu menja čuvenog deda Đorđa na poslovima čuvara Srpskog vojničkog groblja Zejtinlik. Čiča Đorđe je treća generacija čuvara ovog, za Srbe svetog mesta, ali kako on ima ćerku, kao zamena mu je stigao Predrag.

- Čiča Đorđe ovde radi od 1960. godine, punih 59 godina. Pre četiri leta je bio veoma bolestan i u bolnici je proveo nekoliko meseci. Ali preživeo je, vratio se i ponovo je ovde na groblju - kaže Predrag, koji je u pomoć stigao godinu dana ranije.

Preporučujemo

Kako kaže, zaposlio se ovde na konkursu koje je tada raspisalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja.

- Veliki broj ljudi se prijavio da bude čuvar ovog mesta. Trebalo je proći razne testove i mnogi su u međuvremenu odustali. Nije lako raditi ovde, fizički održavati ovo mesto. U pitanju je 12.000 kvadratnih metara, 12 duluma. Ne postoji godišnji odmor ili slobodan dan - priča Predrag.

- Radite od jutra do mraka, jednostavno - posvetite se ovom mestu. Morate da poznajete grčki jezik i da imate grčko državljanstvo - navodi on.

Dan odmora je nezamisliv i zato što je u Solunu, koji stalno vrvi od posetilaca, Zejtinlik drugo najposećenije mesto, posle Crkve svetog Dimitrija.

Godišnjica obeležavanja proboja Solunskog fronta, Foto: Telegraf

- Prošle godine je bilo oko pola miliona posetilaca, ove godine prelazimo taj broj. Mislio sam da će sada, posto je 101. godišnjica, interesovanje opasti, ali nisam bio u pravu. Mnogo ljudi dolazi da oda počast našim precima. Dovoljan dokaz za to je što smo juče, u petak, od 14.30 do 15.30 imali 17 autobusa. Ono što mi imamo u toku jutra, francuska, engleska i ostala groblja nemaju u toku godinu dana. Čak i kada ovde dođu stranci, dolaze kod mene i Čiča Đorđa da im govorimo o istoriji, jer mi barem poznajemo ko je gde sahranjen. Ovde leži oko 21.000 vojnika, među kojima je oko 7.500 Srba.

Predrag kaže da je i njegov pradeda bio Solunac.

- Stvara se jedan poseban osećaj. Toliko puta čistim ovo groblje i prolazim ovuda, naučio sam mnoge spomenike napamet. Imate jedan poseban odnos rodoljublja. Namerno kažem rodoljublje, a ne patriotizam, jer moramo da čuvamo naš jezik, baš kao što moramo da čuvamo i njih, jer da nije bilo njih, ne bi danas bilo ni nas.

GROBLJE NAŠIH PRADEDOVA

Kada uđete na ovo groblje, Predrag vas prvo pita odakle su vam pradedovi.

- Ovo je groblje naših pradedova, gleda se po tome, ne iz kog ste vi mesta. Nijedno mesto ne polaže pravo na čoveka, ali kako kažu Stari Rimljani, mora da prođe barem 7 generacija da bi nekom mestu zaista pripadali.

Pred spomen-kosturnicom danas je čuvar groblja Đorđe Mihailović pozdravljao vojničkim pozdravom delegacije koje su polagale vence. Venci su položeni na srpskom, ruskom, italijanskom i groblju Komonvelta, kao i na grčkom Spomeniku mira i prijateljstva.

Vence su najpre na spomen-kosturnici položili državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić, delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije koju je predvodio brigadni general Siniša Kresović, počasni konzul Italije Sarantopulos Hristos, počasni konzul Velike Britanije Marija Cakali, generalni konzul Francuske Filip Rej, general-major Pashalis Dalas, komandant trećeg korpusa, predsednik udruženja veterana potomaka saveznika Jorgos Caluhidis, kao i predstavnici udruženja koji neguju tradiciju oslobodilačkih ratova Srbije.

(Dunja Savanović)