"Ja sam te rodila i odgajila, a ti me mrziš i na kraju me ubiješ": Zašto srpski sinovi ubijaju majke

Foto: Shutterstock

Nema veće sreće nego kad žena sazna da je trudna. Ta sreća se samo pojačava, ako je moguće, kada se dete rodi. Nema većeg blagoslova za bebu nego kada je željena i iščekivana s nestrpljenjem. 

Svaki pokret bebe se beleži u mentalnoj mapi uma majke. Ako ga nema dugo da se "oglasi", majka ga nežnim pokretima ruke budi ili zabrinuta trči kod lekara. Pazi šta jede, jede raznovrsno, pije dovoljno vode, odriče se kafe, jer ima viši cilj. Planira šta sve treba da kupi za bebu i odavno merka jednu "zeku" koju je videla u izlogu. Iako zna da je maler da se bebi kupuje pre nego što se rodi, ne može da odoli... Ako mora da leži celu trudnoću u bolnici, na održavanju, preležaće i neće ni razmišljati o tome da li će joj teško pasti.

Preporučujemo

Ješće bljutavu hranu, ako ima pritisak i biće joj najukusnija. Kada je sestra u bolnici pita da li hoće da bude majka ili manekenka, reći će k'o iz topa "Majka" i navaliće da pije vodu da bi mleko nadošlo. Manuće se priča da se voda ne pije je će stomak da ostane.

Ali, onda je nejasno zašto...

Smišljaće najlepša imena i neće joj biti bitno da li je dečak ili devojčica.

Samo da je "živo i zdravo". A onda dođe na svet dečak. Privija ga na grudi da oseti dobrodošlicu na ovaj svet, koliko ga je dugo želela i čekala. Želi sve sama da radi, čak i kad joj duša spava, da ga presvuče desetak puta dnevno, da ga šeta po parku, uspava držeći ga u naručju i ljuljuškajući, jer gleda ga svakodnevno i vidi da se menja iz dana u dan. Raste, a ona ne želi ništa da propusti. Kad protrči, pušta ga po stazama, ne želi da ga sputava, a ona leti za njim, ne verujući da dete može da bude tako brzo.

Nerviraju je svi ostali koji ne reaguju u sekundi, da ga zaštite, pomognu mu... I stalno ga ljubi, grli, miriše mu kosicu, jer veruje da će to sve od njega da napravi boljeg čoveka, govori mu svaki dan da ga voli do neba i sunca i nazad, jer njoj to nikad nisu govorili. Uvek okružen igračkama, uči ga da deli s drugom decom, da đubre baca u kantu, da ne dira devojčice, da kaže hvala i izvini.

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Noćima ne spava dok temperatura skače. Prespava joj noć u rukama, a ujutru je ona kao isceđena krpa. Nema veze, samo da je njemu dobro. I ona je tada dobro. Strepi iza vrata intenzivne nege posle operacije, mali je, treba mu mama, ona najbolje zna kako da ga uspava i umiri, šta da kaže i zapeva. Razaznala bi njegov plač među stotinama drugih. I kad sedne, sedi kao na iglama... Noću se budi samo da se uveri da li diše. Pokrije ga i sto puta zahvali Bogu što ga ima.

Učila je s njim da povuče tu kosu liniju kad je učio prva slova. Nije odustajala, trudila se da ga zabavi, nasmeje, uveravala da će sve savladati uspešno. Tačno se seća kada je prvi put plakao jer se udario i prvih suza kad je osetio nepravdu. Trudila se da ga pusti da istraži svet sam, ali je ona uvek bila tu, da objasni, pomogne ili samo da posmatra.

Ali, onda je nejasno kako...

Bila ponosna na prvu peticu, ali i na trojku, jer i to je za đaka. Prvo htela da bude dobar čovek, čovek sa velikim Č, pa onda sve ostalo. Bila preponosna kad mu je objasnila šta traži malo dete, samo, bosonogo, na semaforu, a on rekao "Ajde mama da ga uzmemo da živi s nama".

Htela da bije zubarku koja je nije ni pitala da li želi da sačuva izvađen mlečni zub. Htela da prebije dečaka koji je njeno dete udario nogom u glavu, jer ga nije ona gajila da ga neko tuče. Htela da prebije i dečakovu majku, kada je rekla da je njeno dete "izazivalo". Duplo većeg i starijeg dečaka od sebe. Kad je krenuo na ekskurziju, strahovala je, ali nije htela da vidi njenu suzu koja je krenula.

Ali, onda je nejasno šta...

...Šta se desilo s tim i takvim sinom, koga je majka rodila, gajila, trudila se da bude najbolji što može, pa je postao ubica? Ubica majke. Zašto su stradale Tatjana u Kaluđerici, Desa u Bogatiću i mnoge druge majke pre njih? I to od ruke sina. Sinova u čiji ste život utkali i svoj. U Bogatiću su u poslednjih šest godina tri majke stradale od ruku sinova, a jedna baka se još bori za život. Tukli su ih motkama, ubadali noževima, rezali, pesničili do smrti... Nezvanično, mediji pominju i psihička oboljenja i slučajeve nervnog rastrojstva. Jer, kako inače drugačije objasniti toliku mržnju i bes prema onima koje su ih rodile?! Nekad je dovoljan doduše i koji promil alkohola više, "samo" svađa i potom zločin u afektu.

Foto-ilustracija: Profimedia

Dve glavne teorije o ubicama majki

Postoje dve glavne teorije zašto sinovi ubijaju svoje majke. Sigmund Frojd je tvrdio da se sin koji ubije svoju majku brani od sopstvenih incestuoznih impulsa. Drugi eksperti — kao što je doktorka Ketlin Hajdi, profesorka kriminologije na Univerzitetu u Južnoj Floridi koja je napisala četiri knjige o roditeljoubistvu — veruju da sinovi češće samo žele da preuzmu kontrolu. Ona je u jednoj svojoj knjizi navela da su "muškarci koji su ubili svoju majku često navodili da su osećali kako je majka ili ambivalentna prema njima ili preterano dominantna".

Da li zaista samo bolešću možemo da objasnimo nasrtanje na "svoju krv i meso", majke, najčešće u godinama, nespremne da se odbrane. Jer ne očekuju da su toliko nešto skrivile da bi rođena deca počinila takva zverstva!

Brutalno nasilje nad starijim ženama čine najrođeniji

Primera radi, od početka 2015. godine u krugu porodice zabeleženo je 11 ubistava žena, starosti 60 i više godina. Skoro polovinu tih ubistava počinila su njihova deca i unuci (pet slučajeva), a isto toliko supružnici. Vinovnik ubistava u jednom slučaju bio je zet. Brutalno nasilje nad starijim ženama čine najrođeniji.

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36

(*ovo je broj SOS telefona licenciranog od Ministarstva za RZBSP)

(J. Vučić)