Na grobu Japanca na srpskom piše "voleo je ovu zemlju više od svoje", a mi smo ga zaboravili

Foto: Dušan Ostojić/Privatna arhiva

Tišinu na groblju prekida tek poneki usputni šum, tihi jecaj, ptice koje sleću okolo tražeći ostatke hrane. Ostala su samo sećanja na one kojih više nema.

Među spomenicima „običnih ljudi“, nalazi se i jedan koji nismo smeli zaboraviti, a jesmo. Na njemu piše: „Voleo je ovu zemlju više od svoje, sin Naoki“. Tu počiva Kaisuke Oba, među srpskim prijateljima poznat kao Željko, japanski diplomata koji je život posvetio Srbiji i čija je poslednja želja bila da bude sahranjen u Beogradu.

Preporučujemo

Znajući kakvi su Japanci, koliko drže do tradicije, porodice i zemlje porekla, malo ko se ne bi zapitao – kako je ovaj čovek toliko zavoleo Srbiju.

Kaisuke sa suprugom, prvi s leva, Foto: Dušan Ostojić/privatna arhiva

Oduševljen ovom pričom, Dušan Dule Ostojić, predsednik Kluba japansko-srpskog prijateljstva, dodelio je sebi posebnu misiju – da čuva sećanje na ovog neverovatnog Japanca.

- Keisuke Oba radio je kao otpravnik poslova ambasade Japana u Beogradu, i u vreme bombardovanja Srbije. Kada se razboleo otišao je kod sina na Filipine i, osetivši brzo kraj, rekao sinu: „Moja poslednja želja je da budem sahranjen u Beogradu“. Kada sam čuo tu priču, prosto nisam mogao da verujem da je istinita. Toliko ružnih stvari i reči o Srbima u svetskim medijima, a jedan japanski diplomata izražava želju da večnost provede sa tim narodom – priča Dula za Telegraf.rs.

Željko (u žutoj košulji) sa suprugom i detetom, Foto: Dušan Ostojić/privatna arhiva

Bio je, kaže, toliko dirnut i oduševljen u isto vreme da je odmah počeo da razmišlja kako da se, na bilo koji način, bar delimično oduži tom čoveku. Za početak, nama je ispričao kako je Kaisuke uopšte došao u Srbiju.

- Kaisuke je u Beograd stigao 1965.godine, da studira političku istoriju Jugoslavije. Posle višegodišnjeg boravka, postao je jedan od najboljih poznavalaca Jugoslavije u Japanu. Karijeru u Ministarstvu spoljnih poslova počeo je realtivno kasno, ali je zahvaljujući odličnom znanju srpskog jezika uspeo da 1984. godine bude postavljen za prvog sekretara Ambasade Japana u Beogradu – otkriva nam Dule Ostojić.

Foto: Dušan Ostojić/privatna arhiva

Kaisuke je poznavanjem naših prilika i ljubavlju prema Srbiji brzo stekao širok krug prijatelja.

- Toliko je voleo ovu zemlju da je sebi dao ime Željko, kako su ga nazivali još u studentskom domu u Beogradu-dodaje Dule.

U Beogradu je sa porodicom proveo ceo život, sa ženom iz Berlina i detetom. Dule je, od kad je 2003. čuo priču o Kaisuki ili Željku, rešio da svake godine održava memorijale u njegovu čast. Do sada ih je održao 15. Jedna ulica u Beogradu ponela je i njegovo ime, ali Dule zamera da ju je jako teško naći.

- Moramo se odužiti Kaisuki onako kako on to zaslužuje. Voleo bih kada bi njegov grob mogao da bude premešten u Aleju velikana, jer jedan tako veliki čovek zaslužuje da tamo i počiva – poručuje naš sagovornik.

(Miljana Leskovac)