NASLOVNE STRANE DANAŠNJIH NOVINA: Prelistavanje štampe za ponedeljak, 4. novembar 2019. godine

Niste odavno pisali o teorijama zavere, ali evo sad ja ovde pišem nadam se da će te da mi objavite komentar pošto je 100% tačan. Smrt je iluzija. I šta sad? Ima jedan zgodan primer iz prakse kako je lako zavarati um da nešto ‘vidi’ ili ‘opipa’. Jedan je hipnotizer hipnotizirao čoveka na sledeći način. Pred čovekom je stajala njegova kći, a hipnotizer je iza leđa klinke držao sat. I gle čuda, čovek je u hipnotičkom stanju uma ‘video’ sat iza leđa svoje ‘materijalne’ kćeri. Kako je to moguće? Ako postoji čvrsta materija, onda nema šanse da bi video kroz telo svoje kćeri. Ali ako znamo da je prava priroda ove igre energija, odnosno da ne postoji čvrsta materija, onda znamo da su i telo kćeri i sat energija. Hipnotizer je bio u stanju reprogramirati čovekov um da umesto energije svoje kćeri dekodira u mozgu energiju sata i ‘vidi’ sat umesto kćeri. Kao kad prebacite stanicu na radiju. Obje frekvencije su i dalje tu, ali vi sad čujete samo jednu stanicu, a drugu ne. E, sad ajmo se vratiti onom kvazi-argumentu, ako se zabiješ autom u drvo, onda umireš, i to je ‘dokaz’ stvarnosti i čvrstoće. Ali vidite, ne postoji ni drvo, ni naše telo, ni auto, ni smrt. Sve je to iluzija. Ako mi ne verujete da je smrt iluzija, možda će vam ovaj primer iz prakse biti zanimljiv. Poznajem jednu gospođu koja je imala kontakt sa svojim mužem i nakon njegove smrti. Muž, dok je bio živ, imao je u sobi upaljene neke lampice na određeni način. Nakon smrti, te su lampice gorele isključivo kako ih je držao tiekom života i nisu se dale drugačije upaliti. Onda je jednom prilikom gospođa bila sama u kući, nestalo je struje i rasplakala se jer ju je sve to pogodilo. Rekla je naglas kako sad nema ni svetlo da bi se svetlo nakon toga ‘samo od sebe’ upalilo. Naravno, budući da je sve energija, odnosno električni impulsi, to je duh/esencija njenog muža jedino pomoću elektriciteta bio u mogućnosti intervenisati u ovu našu dimenziju jer više nije imao ‘materijalno’ tijelo, no i dalje je postojao, samo na drugačijoj frekvenciji

Bilo je to u Banatu u Krajisniku, prva ljubav Mira jos mi srcu neda mira. U Backoj Palanci zivi i slika, a meni u snovima uvjek slika iz mog dragog Krajisnika...

AMERI SU SVETSKO ZLO.