Vukovaca na sve strane po školama, a đaci nam nepismeni: Šarčević očekuje da će biti bolje 2024.

Svaki treći učenik uzrasta od petnaest godina u Srbiji ne dostiže osnovni nivo pismenosti, pokazali su rezultati testiranja Međunarodnog programa procene učeničkih postignuća (PISA), predstavljeni danas, uz konstataciju da se osetno bolji rezultati mogu očekivati kroz nekoliko godina.

- Na skali čitalačke pismenosti njih 38 odsto to ne uspeva, 40 odsto matematičke i 38 odsto naučne - navela je predstavnica Instituta za psihologiju Marina Videnović. Ona je objasnila da je reč o primenjivosti stečenog obrazovanja.

Preporučujemo

Prema njenim rečima, U Srbiji je, od aprila do juna 2018. godine 8.442 petnaestogodišnjaka iz 190 škola učestvovalo u studiji PISA. Precizirala je da je testirano 79 zemalja, i da je prosečno postignuće u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, koja je pokrenula ovu studiju, oko 500 poena.

- U odnosu na zemlje regiona, postignuće učenika iz Srbije je više od postignuća učenika iz Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, a slabije od postignuća učenika iz Hrvatske, Slovenije, Mađarske i Poljske - rekla je predstavnica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj Tijana Prokić Brojer, navodeći da je Poljska uzeta kao primer dobrog obrazovnog sistema koji je brzo pokazao efekte.

Printscreen/www.oecd.org

- Ovo ne znači da ti učenici ne znaju da čitaju - oni to znaju, već je njima dosta problematična sposobnost da primene to što znaju u nekim svakodnevnim situacijama - rekla je Brojer, govoreći šta znači to da se ne dostiže osnovni nivo pismenosti.

U odnosu na prethodni PISA ciklus nisu uočene značajnije razlike, a testiranja se rade na tri godine, mada Srbija nije učestvovala prethodni put.

Testiranje je pokazalo da više od 80 odsto učenika iz trogodišnjih stručnih škola ne dostiže osnovni nivo pismenosti, već je njihovo postignuće za oko 140 poena niže u odnosu na postignuće učenika iz gimnazija.

Ministar presvete i obrazovanja Mladen Šarčević je rekao da se primećuju rezultati refomi u obrazovanju, ali da se ozbiljnije poboljšanje rezultata može očekivati na testiranju 2024. godine.

- Iz iskustva znam da ovo nije kratka priča, jednogodišnja biljka, već višegodišnja i ovo su duže staze - rekao je Šarčević, navodeći da je obrazovanju potrebno mnogo veće ulaganje.

Mladen Šarčević/ Foto: Tanjug/Sava Radovanović

On je rekao da je "najgori deo koji treba da pobedimo prikazivanje lepše stvarnosti nego što jeste".

- Otuda mnogi 'vukovci' na sve strane koliko hoćete, otuda je subjektivna ocena nastavnika, želja učenika, nastavnika aksiom - rekao je Šačević.

Podsećamo, Srbija je na PISA testiranju koje je sprovedeno 2018. godine zauzela 45. mesto, objavljeno je na podsajtu OECD-a posvećenom ovom testiranju.

Zadatke iz čitalačke, matematičke, naučne i finansijske pismenosti rešavalo je prošle godine oko 8.000 petnaestogodišnjaka iz 222 škole širom Srbije.

Petnaestogodišnjaci iz Srbije se u odnosu na svoje vršnjake nalaze neznatno ispod sredine lestvice po svim merenim kriterijumima, ali se po načinu ocenjivanja rangiraju nešto lošije.

Od šest prolaznih ocena koje postoje na PISA testiranju, od jedan do šest, đaci iz Srbije su ocenjeni dvojkom za razumevanje pročitanog teksta, kao i za prirodnomatematička znanja.

Više od 15 odsto dečaka iz Srbije je prijavilo tokom ankete da očekuju da će raditi u profesiji vezanoj za informaciono-komunikacione tehnologije, dok je taj procenat za devojčice značajno niži – ni u jednoj zemlji ne prelazi tri odsto.

PISA testiranje sprovodi se u celom svetu na svake tri godine, a Srbija učestvuje od 2001.

(Telegraf.rs/ Beta)