Hejter vs pozitivac: Pitate me zašto (ne) volim Novu godinu? Ovo je moj precizni spisak razloga

Foto: Shutterstock, Pixabay

Da li vam se okrene želudac kad se približi kraj godine pa gde god se okrenete vidite simpatičnog, sedokosog debeljka rumenih obraza (nije zdravo rumen već nacvrcan)? Muka vam je od gužve, pričanja o poklonima i kupovine istih (kao da dele besplatno)? A tek količina patetike na TV-u? Filmovi u svim terminima sa tematikom kao iz najgorih ljubavnih vikend romana, a sve se dešava pred Novu godinu ili Božić? Ili ste od onih koje sve to raduje i voleli biste da je više ovakvih perioda tokom godine, praznovanje, sneg, pokloni! Obožavate! Pa vi još uvek verujete u Deda Mraza i pravljenje anđela u snegu! Sve je moguće dok iščekujemo Novu godinu, čuda se dešavaju, ne samo u filmovima!

Kako ne voleti novogodišnje praznike, pitate se. To je više retoričko pitanje? Ili možda i nije? Čak i ako samo želite da prespavate praznike, ili vas novogodišnja čarolija, kako kaže reklama, neviđeno smara, zar vas pomalo ne zarazi oduševljenje koleginice koja obožava da kupuje poklone i stavlja ih pod jelku? Zar to nije lepo!?

Preporučujemo

Ili iščekivanje dece šta li će dobiti ove godine, da li su zaslužili da im se sve želje ispune? Oduševljenje mališana kada vide tatu ili dedu Deda Mraza! Drugarica koja mesec dana ranije pokušava da vas "zarazi" novogodišnjim raspoloženjem!

Shutterstock

Pozitivac: Za poklon od srca ne treba mnogo novca

Znam, oni baš mrzovoljni, koji naginju svakoj vrsti zlobe i negiranja praznika, koji će im pritom izbiti i nešto para iz džepa, reći će da biste obradovali nekog treba novca. Treba, ali ne nužno mnogo. Da biste nekom darivali neki poklončić, kako kažu stariji "od ruke", sitnicu neku, dovoljno vam je i sto i nešto dinara, za toliko novca možete kod "Kineza" da kupite, recimo, šolju, ima za 120, 130 dinara, to nije mnogo. Devojci koja ima dugu kosu možete da kupite novogodišnji rajf sa rogovima irvasa ili crvenu kapu, koja može da se nađe i za manje od 100 dinara. Imate naravno i one nešto skuplje varijante sa šljokicama.

Umesto knjige, kupite nekom ljubitelju čitanja bukmarker. Na uličnim tezgama možete da kupite i minđuše za 100 do 150 dinara. Bižuterija, ali bože moj, bitna je pažnja... Ako ste pak voljni da potrošite i nešto više, o, pa vama je nebo granica!

Kićenje jelke može da bude zajednička zanimacija, Photo by Element5 Digital on Unsplash

Uostalom, ko kaže da morate da poklonite nešto materijalno? Radujte se kao deca, zima je (bar kalendarski), a oni na raspustu! Ne kvarite im! Dovoljno je teško što nema snega! Imate onaj sprej pa išarajte stakla, tako ćete imati bar privid da je napolju napadalo. Poklonite radost, svoje vreme i sebe.

Nađite omiljeni film, spremite grickalice i uživajte. Nađite drugara, udomite psa koji će vas iščekivati na vratima i biti pokunjen dok ne ugleda vaše lice. Drugara koji menja raspoloženje iz umornog i pokunjenog u vedro i nasmejano, jer toliko će skakutati oko vas, lajati i lizati vas, da ne možete da ostanete ravnodušni. Takva radost menja vas iz korena i tera da zaboravite brige.

Pozitivac: Svi imaju akcije, sniženja i popuste

Odvedite decu u kupovinu novogodišnjih ukrasa. U ama baš svakoj prodavnici naći ćete nešto na akciji ili sniženju. Angažujte male ruke da kače ukrase, uvek ima neko slobodno mesto u kući koje vapi za dekoracijom.

Ugledajte se na decu, tako malo im treba da budu srećna, Foto: Shutterstock

Prisetite se kada ste i sami bili deca, kada ste dolazili kući mokri, a rumenih obraza od hladnoće, jer ste ceo dan napolju, na snegu, setite se osećaja topline doma, dok se promrzli prsti otkravljuju kraj peći ili radijatora, ušuškanosti dok gledate neki film (iako je stota repriza volimo ga), a svuda oko vas su upaljene samo lampice, pa cela kuća "seva" crvenim, plavim ili belim odsjajem. Daju vam da ostanete do kasno, ako ste dete, puštaju vas da budete ceo dan u pidžami, čak iako niste dete. Pa omiljena ruska salata, koju jedemo od praznika do praznika...

Možda nema snega, ali je bitno raspoloženje, možda ne možete neradne dane da iskoristite da pravite Sneška, ali pomislite zato koliko ćete se obradovati prvim pahuljama!

Negativac: Ovo je manična depresija!

Nikada nisam voleo Novu godinu, taj kičasti sjaj i pompu dočeka, bilo u klubovima i kafanama gde se po paprenim cenama rezervišu stolovi, bilo u kućnim "sedeljkama" gde se krka do zore, a od zore spava po nekim hladnim sobama ili cupka na stanici jutarnjeg busa.

Ali ove godine prvi put sam osetio šta znači prava praznična depresija! Svi su u spidu, gužva je u saobraćaju, igraju se neke igrice, žuri se sa poklonima, sve mora da se završi, sve da se pošto poto zgotovi to tog magičnog trenutka zvanog: "5, 4, 3, 2, 1, 0 - 00.00 1. januar 2020".

Negativac, glavom i bradom, Foto: Mateja Beljan

To brojanje, posebno je grozan ritual. Šta sve ne prolazi na pamet ljudima dok euforično izgovaraju te nesrećne brojeve koji samo pokazuju kako vreme neumitno teče, kako starimo, kako smo propustili neke šanse, prilike, kako moramo biti bolji, kako nikada nismo dovoljno dobri.

Kao... 5 (ima još vremena), 4 (čekaj, brzo da poželim), 3 (ne, ne, prvo da kažem šta nije valjalo, šta moram da me...), 2 (da menjam, da menjam, da menjam), 1 (da, da menjam, da želim, da sprovedem), 0 (Srećnaaaaaaaa aaaaa aaaa).

I da ne želim to da radim, brojevi se sami nameću, sve ti govori: "Ejjj, kraj je, sledi novi period. Budi bolji, uradi nešto bolje, počni nešto novo".

Ma, sve bi to bilo lepo da ima neku realnu, unutrašnju motivaciju.

Negativac: Bolje je što nema snega

Već je postalo ledeno. Još da je pao i sneg, pa da se kližemo žureći u autobus, da gacamo po bljuzgi koju napravi so, da pokrivamo lice kapuljačama...

Dosta je te idealizacije snega, pa to je vremenska nepogoda! Kao lepo je, beli se, pada, pahulje. Jeste, kada Toplane uključe grejanje u 6, a ti znaš da ne samo danas, već ni sutra, ni prekosutra, nećeš morati da se patiš sa tim istim snegom na putu do posla, škole, bilo čega.

Negativac: Pokloni se kupuju cele godine

Darovi, darovi, sve pršti od sreće. Svima moramo da kupimo nešto, pa makar bila najveća sitnica. Žurimo da se vidimo s bliskim ljudima, kao da sledi Armagedon.

Gde je tu onaj iskreni trenutak, sedenja na kafi ili u sobi, a bez nekih šljaštećih euforičnih svetiljki i crvenih šeširića. Magija, volim je, ali magija trenutka u bilo kom danu u godini. Poklon po želji, po meri i u svakoj prilici, a ne upakovan u šljokice koje posle nosim na svom licu kao da sam izašao sa maskembala ili nekog drugog bala.

(M. Beljan, J. Vučić)