Ne znam šta ću, a odustati neću: Nastavlja se agonija oca koji je pre 3 godine izgubio sina Radenka

FOTO: Privatna arhiva/Ilustracija: Nikola Jovanović

Milanu Nikodinoviću desilo se ono što nijednom roditelju ne bi trebalo. Da sahrani sina. Da u zemlju spusti osmogodišnje telo svog Radenka, tek zakoračalog u život. Malo je reći da i posle tri i po godine bol za umrlim detetom ne prolazi, a i kako bi? Ko je taj ko može da kaže da vreme leči sve? Sveža rana ponovo prokrvari svaki put kada Milan kaže "ne znam šta ću dalje, ali odustati neću". Jer, izgleda, za smrt deteta koje je polomilo ruku, i od komplikacija usled te povrede i preminulo, niko odgovarati neće. Bar ne pred srpskim sudovima.

Preporučujemo

Radenka je 2. oktobra 2016. godine u lozničkoj bolnici primio ortoped Dobrivoje Bojanić zbog otvorenog preloma obe podlaktične kosti. Bila je nedelja. Radenko je u sredu primljen na odeljenje, a istog dana prebačen na Institut za majku i dete u Beograd. Preminuo je 8. oktobra 2016. godine. Imao je osam godina.

Radenko sa sestricom, Foto: Facebook/Milan Gamaro Nikodinovic

Promenom sudije Milan potpuno obespravljen

Prema Milanovim rečima, 29. marta je trebalo da bude nastavljeno suđenje, ali je odloženo zbog vanrednog stanja. Promenjen je sudija i Milan je, kaže, potpuno obespravljen, ne sme ni da pisne tokom suđenja, a došlo je i do obrta u zaključcima veštaka, koji su, kaže Milan, promenili svoje zaključke.

- Iskreno da vam kažem, idem na suđenja, ali gubim svaku nadu. Promenili su sudiju, ja kao roditelj deteta od osam godina u sudnici nemam nikakvo pravo, da slušam kako lažu, ne smem da pisnem, ni reč da kažem, prethodni sudija kad god je došlo do nekog konflikta, ustane, gledamo se oči u oči, suočen je. Kod ovog sudije nemam ništa. Verujte mi, ne znam šta da vam kažem - priča Milan Nikodinović.

Suđenje je iz Loznice prebačeno u Šabac, u Osnovni sud.

Ko je trebalo da zna da je rana duboka?

- Prethodni sudija je hteo da ostane to suđenje, da završimo s tim, međutim, iz tehničkih razloga neko mu nije dao i to je to - kaže Milan. - Ne znam šta da kažem... Sad su ovi veštaci kad su bili promenili delimično svoja mišljenja, što ide u prilog ovom doktoru. Sad se kao "vade" na to da on nije mogao znati da je duboka rana. Pa kako nije mogao da zna?! Ko je mogao da zna ako ne on?

Radenko Nikodinović, Milan Nikodinović

- Ja nemam pojma, nisam upućen, al' ja sam njega viđao u bolnici, nemam pojma od kad mu ide ta zabrana, radi sto posto, ljudi ga viđali. Sreo sam ga ja na ortopediji u Loznici u bolnici.

- Sve više i više gubim nadu, odustati neću, ali pod ovakvim okolnostima... - priča Milan.

- Mnogo je teško, kao da se više ništa ne dešava. Godinu dana se ništa ne dešava. Pet advokata mi je reklo da će se oni truditi da sve zataškaju.

Ako treba ima da potegnem u Viši sud u Šapcu, da tražim ko je glavni i ko nije dao prethodnom sudiji da završi suđenje, navodi Milan Nikodinović.

- Sve ću dati od sebe, nije mi bitno uopšte, samo hoću da znam ko je taj ko nije dao ovoj ženi da završi suđenje - očajan je Milan.

Foto: Privatna arhiva

Milan je na groblju za Radenka napravio kućicu. U njoj su sve sinovljeve igračke. Veliki spomenik i dva srca. Jedno veće, koje drži ruka i drugo, manje, u kom je Radenkova slika.

Preminuo od gasne gangrene

U obdukcionim nalazima je pisalo da je Radenko preminuo od gasne gangrene. Od tada menjali su se nalazi, pojedini izveštaji su se naprasno pojavili, menjale su se sudije, menjali su se iskazi, 30 lekara i medicinskog osoblja je ispitano u vezi smrti osmogodišnjeg Radenka Nikodinovića. Sudije iz Loznice su odbijale Radetov slučaj jer "znaju doktora Bojanića, lečio im je članove porodice". Na kraju je slučaj preuzeo Sud u Šapcu, ali i tu ima peripetija.

Ortoped dr Bojanić premešten je iz lozničke bolnice u sanatorijum u Banji Koviljači. Nakon nekog vremena doktoru Bojaniću je Sud časti Lekarske komore Srbije oduzeo licencu na dve godine.

Radenko Nikodinović, Milan Nikodinović

Pedijatru se "nije dalo da reaguje"

Kako je na trogodišnjicu smrti sina Milan rekao za Telegraf.rs, ne krivi samo doktora Bojanića, krivi i pedijatra koji je trećeg dana od povrede čim je ugledala Radenka rekla da je dete dobilo sepsu. Ona je na sudu rekla da joj se "nije dalo da reaguje", prepričava Milan.

Previše je to rana za oca koji je izgubio dete na takav način. Tišina boli. Tišina prazne sobe gde se nekad igrao Rade. Tišina sudskih instanci. Jer osim što je slepa, pravda je izgleda i gluva i za oca nema utehe.

(Telegraf.rs)