Pulmolog Jovanović ne spava od straha da se ne pogreši sa opremom i da se ne prepozna teži pacijent

Printskrin: Youtube/ juGmedia

Printskrin: Youtube/ juGmedia

U lečenju pacijenata obolelih od korona virusa najveća je odgovornost na nama kliničarima, jer ako se u prepoznavanju nadolazećeg pogorašnja zakasni pola sata ishod može biti fatalan, a ako se pogreši pri oblačenju i svlačenju glomazne zaštine opreme, postiji opasnost od zaraze zdravstvenog osoblja. A ako se to desi, onda svi dosadašnji rezultati padaju u vodu i zaraza ulazi u ustanovu, priča za juGmediu pulmolog Dragan Jovanović, načelnik Grudnog odeljenja i tihi čovek koji je u kritičnom trenutku preuzeo ulogu upravnika Covid bolnice u Leskovcu i za kratko vreme sa troje lekara i srednjim medicinskim kadrom napravio sistem, kome odaju priznanje kolege iz Niša i Beograda.

Preporučujemo

Jovanović, je prvi među jednakim herojima koji je svoj život ponudio pacijentima, u momentu kada je, skoro, ostao sam od starije garde lekara, jer, neki su se razboleli, drugi su se razbežali. Lekar specijalista koji nije nije ni epidemilog, ni imunolog, ni infektolog prihvatio se posla sa puno brige i odgovornosti.

- Sve se odigravilo kao u snu. Grudno odeljenje se napunilo pošto se prethodno napunilo Infektivno odeljenje. U jednom trenutku skoro da sam ostao sam. Niko me nije terao da trčim od jednog do drugog odeljenja da analiziram snimke da pregledavam pacijente. Prosto, tražilo se moje mišljenje, a meni je to posao. Ipak, viruse nisam nikada lečio, a virus korona je nešto što je i tada, pa evo i nekoliko meseci kasnije, nepoznanica za ceo svet. Imao sam malo informacija, pa sam iz malog mozga izvlačio znanje sa fakulteta, čitao literaturu, konsultovao se sa svojim profesorima, sve dok nismo napravili Covid bolnicu i uspostavili tim koji je sada uigran - priča on.

Borba sa strahovima 

Od svakodnevne brige i rada tokom 24 časa fizički je smršao. Na pitanje zašto, kaže da ne spava, a njegovi najveći strahovi jesu da se ne zakasni u tretmanu pacijenata i da se ne zarazi njegovo osoblje koje u njemu, skromno je reći, vidi boga.

- Osim toga, borio sam se strahovima i svojim i tuđim. Ljudi su hteli da se zaštite, sve sam učinio da ih oslobodim straha. Osnova je da vodiš računa o postupcima, gde si pogrešio i da li si se utrenirao.

- Za naše uslove imali smo adekvatnu količinu opreme, samo smo imali veliku količinu strahova sa susretom od nove vrste bolesti koja je sa kampanjom strahova došla sa zapada, koju smo mi primili svako na svoj način i svako je negde u svom duševnom delu skrivao i bežao od straha. To je prirodno i normalno. Kako je proticalo vreme, oni su na neki način sticali samopouzdanje. Inače, ne mislim da sam heroj. Ja sam shvatio svoj poziv primarno, kao lekar, humanista, čovek koji voli svoj posao, voli medicinu i koji mora da stane na čelu kolone uvek kada treba i zato sam dobio podršku direktora jer oni su verovatno prepoznali moj profesionalizam od ranije i dali mi ljude, koji su vrednost ove bolnice, da zajedno završimo ovaj posao i molimo boga  da se to što pre završi - skroman je Jovanović.

Printskrin: Youtube/ juGmedia

Priča o otporu koji se kod pojednih kolega javio u startu, verovatno zbog tog straha, ali ne želi da pominje imena i za sve na neki način nalazi opravdanje.

 - U startu se javio neki otpor. Najmanji otpor je imala ta srednja medicinska struka iskreno govoreći. Veće strahove imale su moje kolege, svako konzumira strah na svoj način. No, generalno, kasnije su se profesionalizovali i ostali. Sa svim ovim ljudima, dostigli smo visoki profesionalizam, ali još uvek mora da se vodi računa, da se idzdrži do kraja, jer, ljudski je i da dođe do opuštanja i aljkavosti. To je u biti nas Srba. Zato je veoma bitno da tehničari 24 sata moraju da obilaze i ja da obilazim pacijente i osoblje, da imamo non-stop komunikaciju, da opominjem, da znamo ko će gde da se kreće i kada će da se kreće, da se taj glavni ulaz koji je definisan ne zloupotrebljava - kaže on.

Veličanstven srednji medicinski kadar

U Covid bolnici prožimaju se profesionalizam, humanost, etika ali i veliko drugarstvo, a Jovanović srednji medicinski kadar naziva – veličanstvenim.

- Hoću da istaknem da smo u ovom radu učestvovali ne samo lekari, srednje osoblje, pomoćno osoblje, tehničko osoblje, već smo punu podrška dobili od menadžmenta bolnice, a moram da kažem i od komandanta Kriznog štaba, gradonačelnika Gorana Cvetanovića, jer je on na terenu i u vrhu celog sistema, sve vreme tu prisutan. Velika pomoć stigla je od načelnika urgentnog centra Milana Stojkovića.

- Osnovni problem kod nas bio je put oblačenja i svlačenja. Svaki postupak za nekoga može da bude veoma rizičan i taj postupak je prvo, primarno kod oblačenja i svlačenja opreme koja je zaštitna. U sistemu imamo ljudske navike koje dominiraju iz kuće, to su i obaveze odgovornosti i strahovi što je najprirodnije u čoveku. Naši lekari specijalisti su ljudi u poznim godinama, koji su takođe dali veliki doprinos, ali bez mladih kadrova ne bismo postigli cilj, a cilj je u startu da uspostavimo sistem, a tada i sada da spasavamo pacijnete i da se usput ne zaraze zdravstveni radnici. Zato smo birali mlade ljude i zato je sada primljen mladi kadar - kaže on i dodaje:

- Mi moramo taj mladi kadar da edukujemo i da se oni uče na našem iskustvu da ne bi pravili greške. Veoma je bitno da se oni edukuje na vreme. Korona je nova bolest, virusna infekcija je neka nova bolest, svaka ima svoje osobine i karakteristike, svako ima svoj pristup klinički i terapijski pristup tom problemu, svako na svoj način ima svoje strahove. Mlađi ljidi su ubojitiji i oni uvek naprave greške u dinamici i ja sam tu da ih usmerim. S jedne strane, pružim znanje i prenesem svoje iskustvo, s druge da ih primirim i obuzdam, sve s ciljem da ne naprave neku grešku.

Printskrin: Youtube/ juGmedia

Sam iscrtao puteve i staze za bolesne i medicinsko osoblje 

Ovde se i ne beleži prekovremeni rad iako se ostaje u proseku, računajući sve zaposlene, po 10 sati dnevno. U njihovim radnim listama nema ni jedan jedini sat prekovremenog rada, a plate zaposlenima u ovakvim ustanovama nisu povećane.

Ovde se radi i bez epidemiloga, koji je na početku veoma nedostajao, budući da je jedini epidemiolog otišao u Niš, Dom zdravlja ima jednog, a ostali domovi zdravlja ni jednog, a epidemilozi vode u neku ruku zdravstvenu politiku. Zato je Jovanović sa dva glavna tehničara pre nego što su Rusi došli, sam iscrtavao puteve i staze za bolesne i medicinsko osoblje, vodeći računa da se ne ukrštaju.

- Greška je što mi nemamao organizovanu epidemiološku varijantu prijema za specijalizacije iz epidemiologije. Bolnica nije kriva jer u ranijem sistemu, epidemiolog koji je otišao u Niš je pravio protokol pulmologa, internesta i druge. Ali, niko ne razmišlja da će se desiti nešto ovako. Znači, nama kadrovi nedostaju. Da smo imali epidemiologe, situacija u početku ne bila dramatična - kaže sagovornik Jugmedie.

Virus je kao kod kompjutera

Ovde se u vizite ide tri puta dneveno, a pacijenti, oni kod kojih postoji sumnja na pogoršanje stanja, ne ostavljaju se ni jednog momenta.

- Da se samo malo zakasnilo kod jednog pacijenta, našeg kolege, a minuti su odličivali, ko zna kakav bi ishod bio. Vrednost je da u datom momentu kao kliničar prepoznaš, da se ne uspevaš, da držiš nivo, a za sve to ti je potrebno ljudstvo.

- Razlika kod pacijenta koji ima samo upalu pluća i upala pluća sa COVIDOM 19 je dramatična. Virus je kao kod kompjutera. Kada uđe u organizam odmah traži slabe tačke i blokira sistem. Napada strukturu i uništava onu koja vrši razmenu kiseonika. Kada uništi tu strukturu, nema prolaznosti kiseonika. Ta klinička slika se menja iz sata u sat. Primimo pacijenta koji je u dobrom stanju, a već sutra mu se narušava prohodnost kiseonika i pada mu saturacija. I nepošaljemo li ga u trenutku sa kiseonikom od 15 litara, onda on slabe tačke razara. I to su ti komorbiteti, da li je centrala, da li dijabet, miokard, a kiseonik je izvor života za mozak za rezistenciju pankreasa, koji ne može da kontroliše šećer i šećerilište je ujedno hranilište za mikrobe, za sve viruse i za bakterije. I zato dajemo antibiotike i za bakterijsku infekciju da bi pokrili rizike množenja  bakterija.

Kada Jovanović govori o sebi i svojim zaslugama, govori šturo, uz odmahivanjem ruke, kao da to nije važno, ali kada priča u množini, tu je stvar već drukčija.

- Mi smo odlično odradili svoj posao kroz broj lečenih, kroz broj bolesnih. E, sada je laka situacija, ali nam još dolaze pojedini pacijenti sa teškim stanjem. Imaćemo još pacijenata koji će se ograničiti na Grudno i Infektivno. Imali smo mlađe ljude sa pogoršanim stanjem ali su se izvukli, a imali smo i stare. Većina je izlečena, neki, nažalost, nisu.

Korona, inače, objašnjava on, prvo napada pluća ili se zavrašva na na nivou nosa gde se gubi osećaj čula mirisa, često prepoznaje deficite pa napada i ceo organizam.

- Imali smo pacijente iz Leskovca koji su bili na respiratorima. Neki su izlečeni, neki su umrli. Tu statistiku ćemo na kraju da radimo, da analizramo. U Covid bolnici smo imali 4 smrtna slučaja - naveo je on.

(Telegraf.rs)