Kako će izgledati nastava od septembra u doba korone: Stroža disciplina, pravila, mere i opcije

Školska godina počinje za nešto manje od mesec dana, a svi čekaju da čuju kako će izgledati nastava zbog korona virusa. Prema najavama u proteklom periodu, nazire se kako će pohađanje nastave izgledati - broj đaka u učionicama trebalo bi da bude smanjen, časovi će biti kraći, neki će moći da prate nastavu od kuće, osnovci će imati četiri raspusta, dok će srednjoškolci imati tri...

"Telegraf" je uputio pitanja resornom ministarstvu povodom početka školske godine, odakle nam je odgovoreno da ćemo odgovore na pitanja dobiti nakon što se Krizni štab izjasni o modelima nastave koje je predložilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Odluka u ponedeljak ili utorak

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je u petak da se planira da odluka o polasku učenika u škole bude saopštena u ponedeljak ili utorak. Brnabić je za televiziju Hepi kazala da će na sastanku sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem i članovima Kriznog štaba, biti reči o polasku učenika u škole od septembra.

- Moja namera je da radimo na tome čitav vikend kako bismo u ponedeljak ili utorak izašli sa jasnim i konkretnim preporukama -  rekla je premijerka.

Kako je navela, na tom sastanku planira se pregled uputstva Ministarstva prosvete koje se odnosi na mere prevencije protiv korona virusa, na održavanje časova fizičkog vaspitanja i na trajanje časova. Ona je rekla da se snimaju časovi za onlajn nastavu, kako bi školstvo bilo spremno na sve mogućnosti.

- Svakako ćemo se truditi da deca budu što više fizički u školama jer je to važno, pogotovo za prvake - kazala je Brnabić.

Dr Kisić-Tepavčević je, govoreći o početku školske godine, u petak je navela da je tog dana bilo reči o pravljenju najoptimalnijeg modela za pohađanje školske nastave za decu.

- Imamo jasne smernice, rukovođeni smo principima medicine zasnovanim na dokazima - rekla je ona i dodala da će javnost sledeće nedelje biti obaveštena o detaljima u vezi sa školskom nastavom.

Časovi u školi ili onlajn

Minstar Šarčević je ranije za Tanjug naglasio da će svi osnovci od 1. septembra imati po četiri časa u školi i da će časovi trajati po 35 minuta. Već od oktobra nastojaće da se pojača broj časova za učenike osmog razreda.

Od osam do 11 sati u školu će dolaziti učenici prvog i drugog razreda, termin od 11 do 14 sati rezervisan je za treći i četvrti razred, od 14 do 17 - peti i šesti, a od 17 do 20 sati je termin sedmaka i osmake.

Između smene svake grupe učenika obavljaće se detaljna dezinfekcija učionica, a biće obavezno i pridržavanje preporuka lekara - đaci i nastavnici moraju nositi maske, a kako bi se obezbedilo četiri metra kvadratna po učeniku u učionici ne sme biti više od 15 đaka.

Osim nastave uživo za roditelje je ostavljena mogućnost da biraju, te ako žele njihova deca mogu pratiti i nastavu onlajn, ali su u obavezi da dođu u školu da odgovaraju i dobiju ocenu.

I epidemiolog Predrag Kon kazao je da bi časovi u osnovnim školama od septembra za mlađe razrede mogli da traju od 30 do 35 minuta, a između da se radi dezinfekcija.

- Ono što je opravdano medicinski je da od prvog do četvrtog razreda najviše može biti četiri časa i to da traju od 30 do 35 minuta, a između časova 20 minuta odmora sa dezinfekcijom - objasnio je nedavno dr Kon.

Kon je drugom prilikom kazao da "treba obezbediti uslove da ne dođe do zaražavanja u školi, kao i obezbediti nastavu na daljinu, za sve cikluse."

Srednjoškolci

Srednja škola, kako je ranije pojasnio ministar Šarćević, ima svoje specifičnosti, razlikuje se rad u gimnazijama, srednjim stručnim školama, školama koje rade po dualnom modelu obrazovanja.

U srednjim školama je uglavnom dvosmenski rad, te će tako na nedelju dana da se smenjuju nastava u školi i onlajn. Nedelju dana će nastavu će da prate u školi prva i druga godina, a u to vreme treća i četvrta će da rade onlajn od kuće. Zatim se smenjuju.

O maskama na času i kažnjavanju za nenošenje

Ministar Šarčević je napomenuo da će od septembra disciplina u školama morati da bude mnogo strožija, te će tako učenik za nenošenje maske prvo biti opomenut, zatim ukoren, a ukoliko nastavi da skida masku i suspendovan.

- Donećemo posebna pravila i uredbu koja važe u vanrednim situacijama da učenik može biti suspendovan, jer ako bude ponavljao češće da skida masku on ugrožava bezbednost druge dece. Mere moraju da se poštuju -  naveo je on.

Škole za nastavnike i drugo osoblje nabaviti maske, a za učenike to će raditi roditelji. Preporuka ministra Šarčevića je da se za decu nabave pamučne maske koje mogu da se peru i koje su prilagođene njihovom uzrastu.

Epidemiolog Predrag Kon, član Kriznog štaba za borbu protiv korone kazao je pre nekoliko dana da deca u školama ne treba da nose maske dok su na času.

- Ono što sa medicinskog aspekta mogu da kažem, mislim da nošenje maski nema smisla tokom boravka u klupi, jer će postojati određeni razmak, već samo kada deca izlaze van. Tokom boravka u učionici treba da je po 15 učenika po odeljenju, manje od četiri metra kvadratnih ne bi smelo da bude po đaku - objasnio je dr Kon.

Ulazak u školu, odmori...

Kon je podsetio da se medicinski deo preporuka za škole odnosi na pranje ruku, fizičku distancu, nošenje maski, dezinfekciju prostora i stalno provetravanje prostora.

Na ulazu u školu, kako je rekao, deci se mora meriti temperatura, kao i da je važno da deca budu proređena u učionici (da postoji distanca).

- Postoji mogućnost da se skidaju maske tokom časa, dok deca sede za svojim stolom, ali i da se obavezno stavljaju kada se kreću, na odmoru, kada izlaze napolje - naglasio je Kon.

Kada će se ići na raspust?

Osnovci će u narednoj školskoj imati četiri raspusta - jesenji, zimski, prolećni i letnji, dok će srednjoškolci imati tri - zimski, prolećni i letnji, predviđeno je školskim kalendarom Ministarstva prosvete za narednu školsku godinu.

Prvo polugodište za osnovce počinje u utorak 1. septembra, a završava se 29. januara, dok drugo polugodište počinje u sredu 17. februara, a završava se za učenike osmog razreda u petak 4. juna, a za učenike od prvog do sedmog razreda 18. juna.

Jesenji raspust počinje u sredu 11. novembra i završava se u petak 13. novembra, ali se naslanja na vikend te će tako đaci imati pauzu od pet dana.

Zimski raspust ima dva dela - prvi deo počinje u četvrtak 31. decembra 2020. godine i završava se u petak 8. januara, te je planirano da se đaci vrate u đačke klupe 11. januara.

Drugi deo zimskog raspusta počinje u ponedeljak 1. februara, a završava se u utorak 16. februara 2021. godine.

Prolećni raspust počinje u petak 30. aprila, a završava se u petak 7. maja, te će sa vikendima osnovci imati desetodnevnu pauzu.

Učenici osmog razreda polagaće probni završni ispit 26. i 27. marta (petak i subota), a završni ispit 21., 22. i 23. juna.

Za razliku od osnovaca učenici srednjih škola neće imati jesenji raspust. Zimski raspust biće im podeljen u dva dela. Prvi deo počinje u četvrtak 31. decembra 2020 godine i završava se u petak 8. januara, a drugi deo počinje 1. februara i završava se u petak 12. februara.

Prolećni raspust za srednjoškolce počinje u petak 30. aprila i završava se u utorak 4. maja 2021. godine.

U školi se praznuju radno Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu 21. oktobra, Sveti Sava 27. januara, Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu 22. aprila, Dan pobede 9. maj i Vidovdan 28. juna, kada je u osnovnim školama podela đačkih knjižica.

Sveti Sava i Vidovdan se praznuju radno, bez održavanja nastave, a ostali praznici su nastavni dani, sem kad padaju u nedelju.

Učenici i zaposleni u školi imaju pravo da ne rade na prvi dan krsne slave, pripadnici islamske zajednice na prvi dan Ramazanskog bajrama i na prvi dan Kurbanskog bajrama, a pripadnici jevrejske zajednice na prvi dan Jom Kipura.

Ðaci u Vojvodini tradicionalno prvo polugodište završavaju ranije od ostalih delova Srbije. Prvo polugodište u severnoj pokrajini trajaće do 23. decembra, a nakon zimskog raspusta, đaci se vraćaju u klupe u ponedeljak, 18. januara 2021. godine.

U novom Kalendaru obrazovno-vaspitnog rada zadržana je odredba da je moguće odstupanje do pet odsto u broju realizovanih nastavnih dana, u slučaju kada zbog ugroženosti bezbednosti i zdravlja učenika i zaposlenih nije moguće da škole ispune predviđeni godišnji fond časova.

Problem u Zapadnoj Srbiji

Najveći problem biće organizovanje nastave u školama u Zapadnoj Srbiji - Sjenici, Tutinu, Novom Pazaru, gde je veliki broj učenika i manjak školskog prostora.

- Tu ne možete da delite odeljenja u dve grupe već moramo u tri. Prioritet za nastavu uživo će imati niži razredi koji će zauzimati više termina, te će jedne nedelje peti i šesti razred imati nastavu u školama, a sedmi i osmi onlajn. Sledeće nedelje u škole će dolaziti đaci sedmog i osmog razreda - naveo je ranije ministar Šarčević.

Škole koje su imale boravak za decu, imaće ga i ubuduće u istom obimu.

(M.Z.B)