Zaraženi komarci sve više zauzimaju teritoriju u Srbiji: Virus Zapadnog Nila otkriven u 11 gradova

Komarci zaraženi virusom Zapadni Nil polako zauzimaju teritoriju u Srbiji. Za samo nedelju dana povećan je broj gradova u kojima ima krvopija sa ovom groznicom, tako da su oni sada prisutni u 11 mesta u zemlji. Na sreću, ovom virusu i dalje odolevaju građani, jer kako saznajemo, još nije registrovan nijedan slučaj zaraze među ljudima.

U sedmici do 2. avgusta, zaraženih komaraca bilo je u 8 gradova, a u periodu od 2. do 8. avgusta, "bolesne" krvopije otkrivene su u još 3.

Naime, prema najnovijem izveštaju Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", pored Beograda, Subotice, Sombora, Zrenjanina, Pančeva, Kraljeva, Palića i Apatina, prošle nedelje virus Zapadnog Nila je detektovan i kod komaraca u Paraćinu, Požarevcu i u Novom Sadu.

- Na teritoriji 11 gradova Srbije, Zavod za biocide i medicinsku ekologiju sprovodi nadzor nad virusom groznice Zapadnog Nila u populaciji komaraca od 1. juna 2020. godine. Na osnovu izveštaja Zavoda od početka sezone do 4. avgusta  prisustvo genoma virusa Zapadnog Nila otkriveno je u domaćim komarcima kuleks pipiens sa različitih lokacija na teritoriji Subotice, Sombora, Paraćina, Zrenjanina, Pančeva, Кraljeva, Palića, Apatina, Novog Sada, Požarevca i Beograda - navodi se u izveštaju Instituta "Batut" za 32 nedelju od 2. do 8. avgusta.

Sa druge strane, za razliku od Zavoda za biocide, preduzeće "Ciklonizacija" iz Novog Sada, nije detektovalo ovaj virus među komarcima, ali navode da je vrlo verovatno da će se  to dogoditi u toku ovog meseca.

- U drugom krugu analizirani su uzorci sa 46 lokacija sa terotorije grada, prigradskih naselja i sela koji su sakupljeni u drugoj polovini jula i početkom avgusta. Kao i u prvom krugu, kada su na analizu poslati komaraci sa 30 lokacija iz svih delova Novog Sada sakupljeni u prvoj polovini jula, i u ovom drugom krugu nisu detektovani komarci zaraženi virusom Zapadnog Nila. Za analizu je zadužena laboratorija Naučnog instituta za veterinarstvo iz Novog Sada, a prisustvo virusa utvrđuje se PCR metodom - objašnjava Dario Aćimović, menadžer za odnose s javnošću u ovom preduzeću.

Kako kaže, ovakav rezultat je očekivan jer su za razvoj virusa u komarcima potrebni duži periodi toplog vremena. Zato je, kaže Aćimović, vrlo verovatno da će virus Zapadnog Nila biti detektovan u uzorcima koji će biti sakupljeni tokom avgusta.

Krvni obrok komaraca 

Aćimović podseća da su rezervoar Zapadnog Nila ptice, i precizira kada komarci menjaju domaćine da bi uzeli krvni obrok. 

- Prenošenje virusa sa komaraca na ljude obično se dešava pred kraj sezone, u avgustu i septembru, jer je to vreme kada komarci menjaju domaćine i krvni obrok uzimaju i sa ptica i sa ljudi. Prenošenje virusa zavisi i od temperature. Izrazito visoke temperature, recimo, pogoduju bržem razvoju virusa. U komarcu koji se hranio na zaraženoj ptici on se brže razvija, odnosno pre dostiže virulentnost i osigurava prenošenje na čoveka na kojem se komarac potom hrani.

- U zaštiti zdravlja građana ključno je tokom cele sezone držati brojnost komaraca pod kontrolom i na vreme prekinuti ovaj lanac prenošenja. Važno je da se sistematski radi na suzbijanju komaraca, i da se ne dopusti da komarci opstanu toliko dugo da uzmu krvni obrok sa ptice, polože jaja, a onda ponovo uzmu krvni obrok sa čoveka i tako prenesu virus - objašnjava Aćimović.

Neuobičajena situacija sa vodostajem Dunaca u avgustu 

Prema njegovim rečima, zbog novog, značajnog, porasta vodostaja Dunava, neuobičajenog za ovo doba godine, stručnjaci “Ciklonizacije” u narednim danima očekuju ponovno aktiviranje izvorišta rečnih komaraca na velikim površinama izliva na obe obale. Pripremljeni su tretmani, koji će biti izvedeni u narednim danima.

- U skoro 50 godina, koliko se bavimo suzbijanjem komaraca u Novom Sadu, nije zabeleženo da je sredinom avgusta bilo potrebe za ovako sveobuhvatnim tretmanima protiv rečnih, ili ruralnih komaraca. Međutim, ove godine u Evropi su u proteklom periodu zabeležene ekstremne količine padavina za ovo doba godine, i to je dovelo do talasa koji je podigao nivo Dunava do mere da puni izvorišta komaraca na velikim površinama. Naši stručnjaci već dve nedelje prate vodostaj Dunava u Mađarskoj i na vreme su predvideli i porast kod nas, te mere koje ćemo morati da preduzmemo. Dunav je več napunio izvorišta, a vrh ovog talasa očekujemo sutra. Za sada projekcije su da će povlačenje ići relativno brzo, ali mi smo spremni i za teži scenario u kojem bi se ova visoka voda zadržala i u dužem periodu - kaže Aćimović.

Dodaje da su protiv ove vrste komaraca već startovali larvicidni tretmani sa zemlje i sa vode, a narednih dana počeće i tretmani proiv odraslih formi. Tretmani će biti sprovedeni sa zemlje ULV generatorima na terenskim vozilima, sa vode čamcima i amfibijama, a ukoliko bude potrebe izvešće se i vazdušni tretmani iz helikoptera i aviona.

Zaraženi ljudi u Grčkoj i Rumuniji 

Iako se najveći broj obolelih ljudi od groznice Zapadni Nil registruje tokom avgusta, u Institutu "Batut" navode da do 7. avgusta nije registrovan potvrđeni slučaj obolevanja od groznice Zapadnog Nila, a kako smo uspeli da saznamo, to se nije desilo ni do juče.

Ova groznica među ljudima zasad se pojavila samo u Grčkoj i Rumuniji.

- U zemljama Evropske unije u humanoj populaciji prijavljeno je 12 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila, i to u Grčkoj 10 i u Rumuniji 2. Od početka sezone 2020. godine u zemljama EU nisu prijavljene epidemije izazvane ovim virusom ni među konjima i pticama - dodaje se u izveštaju Instituta "Batut".

Groznica Zapadnog Nila, inače, prisutna je na pojedinim područjima Evrope još od 60-ih godina prošlog veka, a sporadični slučajevi i manje epidemije u humanoj populaciji registrovani su u nekoliko zemalja istočne i južne Evrope tokom poslednjih 15 godina.

U Srbiji 98 smrti za 7 godina, i 1.016 slučajeva zaraze

Infekcija virusom Zapadnog Nila je zvanično prvi put registrovana kod građana u Srbiji krajem jula 2012. godine. Od 2012. do 2019. godine u našoj zemlji registrovano je ukupno 1.016 slučajeva zaraze i 98 smrtnih ishoda, zvanični su podaci Instituta "Batut".

Groznica Zapadnog Nila je, inače, virusno oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komaraca. Većina inficiranih osoba, 80 odsto, nema nikakve simptome i znake bolesti. Кod manjeg procenta zaraženih osoba, oko 20 odsto,  simptomi podsećaju na grip, sa naglom pojavom povišene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, umorom, blagim prolaznim osipom i limfadenopatijom (uvećanje limfnih čvorova).

Međutim, kod pojedinih osoba, dolazi do nastanka aseptičnog meningitisa ili encefalitisa, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti, koji zahteva hospitalizaciju. Kod njih se javlja glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost),  dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza. Nakon preležane infekcije često dolazi do razvoja dugotrajnih posledica, kao što su umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija.

Smrtnost je veća kod starijih osoba, naročito kod osoba iznad 75 godina života.

A, da bi slučaj infekcije virusom Zapadnog Nila bio potvrđen, uz ispoljenu kliničku sliku meningitisa, encefalitis i meningoencefalitisa, neophodno je da se potvrdi prisustvo odgovarajućih antitela u likvoru kod obolelog pacijenta.

(Lj. R. - lj.racic@telegraf.rs)