Na ovom papiru piše šizofrenija i sad me na poslu zovu "ludača": Da li imaju pravo to da mi rade?

- Godinama imam dijagnozu šizofrenije. Mnogi su me zbog toga izbegavali i osuđivali, pa sam vremenom naučila da moram da krijem da nisam zdrava. To sam radila i na poslu. Dok niko nije znao, sve je bilo u redu. Onda sam otišla na bolovanje i na doznakama je napisano koju bolest imam. Nakon toga sam opet postala odbačena - započela je razgovor za Telegraf.rs J. R. (36) iz Beograda.

Od trenutka kada je saznala da ima dijagnozu, naša sagovornica je, kako kaže, doživljavala brojne neprijatnosti. Prijatelji su joj okrenuli leđa, na prethodnom poslu je dobila otkaz...

- Život mi se okrenuo naglavačke. Izgubila sam veru u ljude a strah da neću moći sama sebe da izdržavam budio me je noću. Nisam se plašila da neću moći da obavljam posao već da mi ga niko neće dati zbog moje dijagnoze. A onda sam shvatila da je to lična stvar i da niko ne mora i ne treba da zna da sam bolesna - kazala je sagovornica.

I prema članu 14 Zakona o pravima pacijenata, pacijent ima pravo na poverljivost svih ličnih informacija, koje je saopštio nadležnom zdravstvenom radniku. Takođe je zabranjeno da nadležni zdravstveni radnik saopšti drugim licima lične informacije.

"Skrivanje" dijagnoze ovoj hrabroj ženi je pružilo osećaj sigurnosti. Pronašla je novi posao i više se nije budila verujući da niko neće saznati za njenu slabost.

- Morala sam da primim terapiju koju dobijam na nekoliko meseci. Posle nje ne mogu da radim nekoliko dana. Lekar opšte prakse mi je otvorio bolovanje i kasnije je na doznakama napisao da na posao nisam dolazila zbog šizofrenije. Svi u firmi su saznali od čega sam bolesna. Njihov odnos se prema meni potpuno promenio.

Na pauze opet odlazim sama, svi izbegavaju da pričaju sa mnom, gledaju me ispod oka. Nekoliko puta sam čula kako za mene kažu "ona ludača"... Odlazak na posao postao mi je pakao... Zašto na doznakama piše dijagnoza? - zapitala se u razgovoru sa novinarem Telegrafa.rs J.R (36) iz Beograda.

Doznake za bolovanje

Doznake za bolovanje ili Obrazac izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad popunjava lekar opšte prakse.

- Obrazac izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad - Doznake propisan je Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Sastavni deo izveštaja je i dijagnoza bolesti po MKB 10 koja je razlog privremene sprečenosti za rad - objasnili su za Telegraf.rs iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Na osnovu potpuno i pravilno popunjenog obrasca pacijent može da ostvari svoje pravo iz oblasti zdravstvenog osiguranja.

- Republički fond za zdravstveno osiguranje propisao je dokumentaciju, koja je potrebna za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad u koju spada i izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad (doznaka). Doznaku za bolovanje popunjava nadležan zdravstveni radnik upravo na obrascu koji je propisao Republički fond za zdravstveno osiguranje i koji pored ostalog sadrži i rubriku "dijagnoza po MKB".

Imajući u vidu navedeno izabrani lekar prilikom popunjavanja navedene doznake, unoseći u istu i šifru bolesti pacijenta/pacijentkinje, ne krši odredbe Zakona o pravima pacijenata koje uređuju i pacijentu garantuju pravo na poverljivost podataka o njegovom zdravstvenom stanju. Napominjemo da je dijagnoze po MKB (međunarodna klasifikacija bolesti) objavila Svetska zdravstvena organizacija - izjavili su iz Sektora za zaštitu prava pacijenata.

Na doznakama naše sagovornice pored šifre bolesti, dijagnoza je napisana i slovima. Inače, šifre bolesti se lako mogu naći čak i na internetu, sa objašnjenjem o kom oboljenju je reč.

Zakon o pravima pacijenata

Pravo na privatnost i poverljivost

Član 1

Pacijent ima pravo na poverljivost svih ličnih informacija, koje je saopštio nadležnom zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku, uključujući i one koje se odnose na stanje njegovog zdravlja i potencijalne dijagnostičke i terapijske procedure, kao i pravo na zaštitu svoje privatnosti tokom sprovođenja dijagnostičkih ispitivanja i lečenja u celini.

Zabranjeno je da nadležni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, saopšti drugim licima lične informacije iz stava 1. ovog člana.

Kako kaže Radiša Roskić, advokat, gledano strogo normativno postoji suprotnost između Zakona o pravima pacijenata i Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

- Zakon i Pravilnik dijagnozu tretiraju kao poverljive podatke, a osoba koja dođe u dodir sa takvim podacima ima obavezu da ih čuva - kazao je Roskić za Telegraf.rs.

Odgovornost poslodavca, odnosno zaposlenog kod poslodavca u čijoj je nadležnosti postupanje po dostavljenim doznakama nije u nadležnosti Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kako su objasnili iz ove ustanove.

- Mišljenja smo da su lica ovlašćena za rukovanje sa podacima o ličnosti, što uključuje i podatke unete u potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad i doznaku, kod konkretnog poslodavca, upoznata sa obavezom čuvanja podataka i odgovornosti ukoliko dođe do zloupotrebe ovlašćenja - naveli su iz RFZO-a.

Pitanje obrade podataka o ličnostu u firmama u nadležnosti je Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

- Navedenim zakonom pored ostalog uređuje se pravo na zaštitu fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti, načela obrade, prava lica na koje se podaci odnose, obaveze rukovalaca i obrađivača podataka o ličnosti, kodeks postupanja, pravna sredstva, odgovornost i kazne u slučaju povrede prava fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti - naveli su iz Sektora za zaštitu prava pacijenata.

U slučaju J.R. zaposleni, koji je imao obavezu da čuva poverljive podatke, nije se toga pridržavao i njena bolest postala je svačija tema.

- Ne znam od koga je tačno krenula informacija o mojoj bolesti, ali se pitam kako uopšte dođe do toga da neko ima potrebu da nečiju intimu podeli sa svima? Možda je, doduše, osoba koja je videla moje doznake, rekla nekom u poverenju, pa je druga osoba prenela dalje. Možda nije ni znala da su to poverljivi podaci. Ali to i nije toliko važno, jer informacije o nečijem zdravlju ne treba da se "poveravaju" zaposlenima u firmama sa nadom da ih neće širiti dalje - istakla je sagovornica.

Šizofrenija

Stigmatizacija ljudi koji boluju od šizofrenije je veoma jaka.

- Ljudi generalno imaju otklon prema svemu što je drugačije o njih, što im je strano i nepoznato. Sama shizofrenija je istorijski gledano dodatno opterećena stigmom, nekada su ljudi sa simptomima ove bolesti bili označeni kao opsednuti zlim silama i demonima i bili proganjani, mučeni, izopšteni iz društva. Čini se da, i kada laički pomislimo na "gubitak razuma", u svesti imamo sliku osobe obolele od ove bolesti - naveli su iz Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".

Iz Klinike objašnjavaju da šizofrenija spada u najteže mentalne poremećaje i odlikuje se širokim spektrom simptoma u sferi opažanja, mišljenja, osećanja, ponašanja i doživljaja. Osobe koje su pogođene ovom bolešću na iskrivljen način opažaju sebe i svet oko sebe, mogu imati halucinacije u različitim čulima, sumanute ideje, čudno ponašanje ili izgled.

Klinička slika, pored ovih upadljivih znakova, može imati i one manje vidljive za okolinu, kao što su povlačenje, nedostatak motivacije, interesovanja, gubitak volje, pad koncentracije i slično.

- Shizofrenija je celoživotna bolest i kao takva utiče značajno ne samo na osobu koja je obolela, već i na njenu porodicu i širu društvenu zajednicu. Uzroci nastanka do danas nisu potpuno razjašnjeni, ali razvoj savremenih lekova značajno utiče na kvalitet života obolelih i to je veoma važno. Stoga je od presudnog značaja za razvoj i tok bolesti pravovremeno prepoznavanje njenog početka i lečenje - napominju iz "Dr Laze Lazarević".

Iako su savremena medicina i brz i vrtoglav razvoj farmakoterapije (posebno u oblasti neuronauka) značajno izmenili sudbinu pacijenata, predrasude su, nažalost, i dalje prisutne. Kako kažu iz ove ustanove, lekovi za to su zdravstveno prosvećivanje i upoznavanje sa ovom bolešću koji mogu da smanje stigmatizaciju osoba obolelih od shizofrenije.

(Telegraf.rs)