Jelica se od rođenja bori sa paralizom: Sada prve korake pravi uz pomoć svog devetomesečnog sinčića

Jelica Kovačević (39) rođena je u Pančevu, kao nedonošče, u 7. mesecu sa teškim moždanim i telesnim oštećenjem - cerebralnom paralizom. Ta dijagnoza joj je, kako priča, ustanovljena na Institutu za majku i dete u Beogradu kada je bila beba stara svega 9 meseci. Njena borba trajala je čitavog života, a onda je dobila sina koji joj je dao snagu da sama, bez ičije pomoći, napravi prve korake.

Jelica je, nažalost, od rođenja pa sve do 6. godine bila potpuno nepokretna, ali kako kaže, čak i kada je uspevala da se kreće bez kolica, nikada to nije mogla sama.

- U 6. godini sam tek prvi put stala na svoje noge i to uz pridržavanje i tuđu pomoć. Kasnije sam, što sam bila starija, na dužim relacijama koristila i kolica sve do sad. Sve što je postojalo u Srbiji, a što bi moglo da doprinese poboljšanju mog zdravstvenog stanja - iskorišćeno je - kaže Jelica za Telegraf.rs.

Kako bi uopšte mogla da stane na svoje noge, bila je nephodna implantacija matičnih ćelija.

- Pre 7 godina počela je moja priča oko matičnih ćelija, kada sam otišla u Novi Sad na razgovor sa Aleksandrom Erdeljan, predstavnikom Em cell klinike u Kijevu, u Ukrajini. On je tada poslao moje analize tamo i ja sam vrlo brzo dobila poziv za implantaciju, odnosno ubrizgavanje matičnih ćelija u organizam - priseća se naša sagovornica.

Tada počinje još jedna Jeličina borba - borba za prikupljanje novca za lečenje.

- Nema ustanove, pojedinca ili firme kojoj se nisam obratila za pomoć, ali svi su bili gluvi za moj apel. Godinu dana kasnije, 2014., preko fondacije Budi human kreće se sa prikupljanjem novca, ali je sve nekako išlo traljavo. Firma u kojoj sam radila uplatila je 2016. godine 3.000 evra za moje lečenje na račun klinike. I opet zatišje... - priča ova hrabra žena.

Ipak, sreća ju je pogledala ove godine i zahvaljujući humanitarnim licitacijama za nju preko društvene mreže Fejsbuk, Jelici su matične ćelije implantirane 1. septembra. Sada, kako kaže, čeka rezultate.

U međuvremenu, pre 9 meseci, Jelica je postala majka divnog dečaka Nikole.

- Upoznavanje supruga i rođenje zdravog deteta doživljavam kao blagoslov i najsrećniji trenutak u svom životu. Presrećna sam žena i majka. Nikola je vrlo živahno i pametno dete i naravno - dobar je dečak - priča sa čistom majčinskom ljubavi naša sagovornica.

Izgubila bliznakinje

Mali Nikola je rođen iz druge Jeličine trudnoće. Ona je, kako priča, prvi put zatrudnela 2017. godine.

- Imali smo bliznakinje koje su se rodile u 5. mesecu trudnoće. Obe devojčice su žive rođene, ali je zbog nedovoljno razvijenih pluća, jedna beba je preminula posle sat vremena, a druga sutradan. To je bio najbolniji i najteži period u životima mog supruga i mene. Naravno, one se nikada neće zaboraviti i preboleti - priča Jelica i dodaje:

- Kada samo saznali da sam ponovo u drugom stanju, niko od nas nije bio srećniji. Bilo je, naravno, strepnje i brige da li će biti sve u redu, ali ja sam sebi rekla: "Ovo dete će se roditi živo i zdravo". I hvala Bogu, rodilo se. Pored supruga koji je najbolji na svetu i od koga imam najveću podršku i ljubav, Nikola je najveći pokretač, snaga, podstrek, život, ceo svet... Sama reč majka ima veliko značenje: bezuslovna ljubav, ogromna snaga i volja za boljim i kvalitetnijim životom.

Moguća još jedna implantacija

Sada Jelica čeka rezultate implantacije i zahvaljuje svima koji su joj pomogli da se prikupi nepohodan novac.

- Sada čekam rezultate. Eto, punih 7 godina sam čekala da dođem do klinike u Kijevu da bih konačno dobila i šansu i mogućnost da svog sina uzmem u naručje, da ga presvučem i obučem sama bez ičije pomoći - kaže Jelica Kovačević.

Od implantacije je prošlo svega dvadesetak dana, a Jelica se trudi i radi vežbe kako bi se što pre oporavila.

- Moj oporavak će trajati godinu dana od momenta implantacije matičnih ćelija. Doktori će proceniti tada da li će biti potrebna još jedna implantacija ćelija koja košta 11.500 evra.

- Posle svih ostvarenih želja ove godine, ostaje mi još jedna, a to je da detetu obezbedim jednog dana kuću, s obzirom na to da smo podstanari i da imam malu penziju i tuđu negu. Suprug ima platu građevinskog radnika, ali najvažnije je da smo živi i zdravi. Možda ćemo nekad imati svoju kućicu. Ipak smo mi najsrećnija porodica na svetu - poručuje ova hrabra žena i divna majka preslatkog dečaka Nikole.

(Telegraf.rs)