Miodrag i Ljilja izgubili sina, žive razdvojeni, vole se 64 godine: "Htela bih da istog dana umremo"

Ljubav je jača od svega i sve može da prevaziđe. Sve probleme, iskušenja, ljubomoru, najteže životne trenutke... U to čvrsto veruju Miodrag (87) i Ljiljana (82) Mamula, jedan od najstarijih bračnih parova u Beogradu, koji svoju ljubav čuva već pune 64 godine.

Njihova priča počela je da se piše davne 1956. godine kada se iz mladalačkog druženja rodila ljubav. Ljilja je tada imala svega 18 godina, a Miodrag 23. Iako, kažu, nije to bila ljubav na prvi pogled, Ljiljani i Miodragu nije trebalo puno vremena da shvate da žele da provedu ceo svoj život jedno sa drugim.

Posle više od 6 decenija, danas se ponovo prisećaju kako su se upoznali, dok sa njima razgovaramo u dvorištu Doma Bežanijska kosa, gde su oboje smešteni. Ljiljana najpre zadirkuje svog supruga: "Hajde, probaj ti da se setiš"... Posle nekoliko sekundi, baka Ljilja počinje da prepričava njihovu filmsku priču.

- Bili smo na omladinskom seminaru u Čortanovcima, upoznali smo se 1956. godine, počeli da se družimo mesec dana. Kada smo došli kući, shvatili smo da to nije obično druženje. Krenuli smo da se zabavljamo, ja sam išla u medicinsku školu i on je mene čekao 3 godine da završim, posle čega smo se venčali.

Odaje nam i da, ipak, to nije bila ljubav na prvi pogled.

- U to vreme sam se zabavljala sa drugim dečkom... Miodrag je sedeo pored mene, čekao da odgovorim na pismo koje sam dobila od prethodnog dečka - priseća se svih detalja baka Ljilja koja priznaje da ju je njen Miodrag, uprkos svim drugim udvaračima, najviše privukao.

- Umeo je lepo da igra. Prethodni dečko nije znao da igra. Možda je čak ovaj drugi bio zgodniji, on je bio vaterpolista, ali... nije bio kao Miodrag. On je bio za sve. Mene je to privuklo, jer sam takva po prirodi, nisam statična, da sedim kod kuće - priča Ljiljana.

Deka Miodrag, koji teže govori i boluje od Parkinsonove bolesti, ipak otkriva čime je Ljilja osvojila njegovo srce.

- Figurom - kaže on uz osmeh, i to je nešto što je svojoj suprugi tek pred nama priznao, posle 64 godine poznanstva i ljubavi.

Iz te ljubavi dobili su dva sina, jedan je, nažalost, preminuo, a njegova smrt za Ljiljanu i Miodraga najjača je bol sa kojom danas žive.

- Imamo dve unuke od jednog sina, i unuka od drugog - dodaje baka Ljilja.

Ljubav prevaziđe sve

Na naše pitanje da li je Ljiljani nešto smetalo kod Miodraga, dobijamo odričan odgovor.

- Verujte, ništa mi nije smetalo. Možda to što je bio jako društveno aktivan, pa nije imao vremena za mene, eto to mi je jedino smetalo. Mnogo je putovao, malo je bio kod kuće, ja sama sa dva sina. To mi je malo smetalo. Ali, znate, ljubav sve prevaziđe. 

Na Ljiljine reči, Miodrag će upadicom: "Isfolirao sam je", našalio se deda Miodrag.

Iskušenja u braku dugom 6 decenija, svakako je bilo. Bilo je i teških momenata, ali su sve prebrodili. Ljubav je ta koja najviše pomaže i kad je veoma teško, jednoglasan je ovaj bračni par.

- I deca, sinovi, deca su ta koja drže brak, bar ja tako mislim - kaže baka Ljiljana, a deka Miodrag se ponovo, sa suzama u očima, priseća preminulog sina.

- Pokojni sin... on nam fali - iskren je on.

Razgovor kao recept za dug brak

Baka Ljiljana ima savet za mlađe parove koji žive u svetu kada se ljudi lakše rastaju, i kada su, kako dodaje, sve manje tolerantni.

- Nisu tolerantini i nema dovoljno ljubavi. Ipak, najvažniji je razgovor. Posle svakog sukoba je potreban razgovor i ne treba odmah ići na prvu loptu... Razgovor je jako važan, šta god da se desi, da sednu, da razgovaraju, šta je bilo, da li je to moralo da se dogodi, kako bi se to rešilo. Eto, to je nas dovelo do ovako dugog braka. Samo ljubav i tolerancija, to je nešto najvažnije u životu - smatra Ljiljana.

- Nije lako da se bude u braku ovoliko dugo. Meni nije bilo lako. Plašio sam se da neću dugo da izdržim u braku - kaže Miodrag.

Najlepši momenti koje pamte su svakako, kažu, rođenja dece.

- Doživeli smo i unuku, i to je za nas najveća radost, s obzirom na to da su sve oko nas bila muška deca - kaže Ljiljana.

Najduže bili rastavljeni 20 dana

Vedar duh i želja da ostane aktivna, Ljiljanu ni u 82. godini života ne napušta. Ona i Miodrag se, uprkos godinama i brojnim bolestima, trude da imaju što bogatiji društveni život, kakav su imali u mladosti.

- Mnogo smo putovali, išli dva puta mesečno u pozorište, bioskop... Sada je teže zbog korone, ali inače svake srede imamo hor, zovemo komšije na kafu... I ovde se organizuju izleti, koncerti, pozorište... Dok nije došlo do korone - kaže Ljiljana kojoj epidemija posebno teško pada.

Ipak, kako kaže, važno je da se pronađu aktivnosti kojima čovek ispunjava svoj dan.

- Bitno je da se nešto dešava. Najgore je kad je dosadno. Kad imate neke aktivnosti, sve je mnogo lakše, brzo prođe dan. Izolacija je ta koja nas ubija. Ali sve se to izdrži, kad čovek ima jaku volju... Jedva smo čekali da se vidimo, da budemo zajedno. Po ceo dan smo zajedno, doručkujem, pomognem njemu, onda trčim na fiskulturu, za ručak sa njim, posle za večeru isto  - iskrena je Ljilja.

Zbog Miodragove bolesti, on i Ljiljana ne mogu da budu zajedno, u istoj sobi, u domu na Bežanijskoj kosi. Ipak, to ih ne sprečava da se viđaju svaki dan. Zbog korone, Ljilja je morala da bude u izolaciji 14 dana, a to je jedan od retkih perioda kada je ovaj par bio razdvojen. Najduže su, priseća se baka Ljilja, bili rastavljeni 20 dana.

- Kao medicinska sestra sam išla na more sa decom, on je išao kod svojih u selo, tad smo bili rastavljeni 20 dana, inače više nikad. I dalje čuvam pismo iz tog doba, samo da znate. Bilo je tu ljubomore i prepucavanja, ali eto... sve se izdržalo - sa osmehom priča Ljiljana Mamula.

"Šta bih bez njega"

Ko o kome više brine, pitanje je na koje im je, čini se, teško da odgovore. Danas, zbog deda Miodragove bolesti, Ljilja više vodi računa o njemu, ali naglašava da je njen suprug ipak taj koji non-stop brine o njoj.

- Uvek me je stavljao ispred sebe. I dan danas me pita, iako ima Parkinsona: "Jesi jela ti?". Jako je brižan muž i zato dajem sve od sebe, jer on to zaslužuje.

- Eto, sad je priznala - kaže deka Miodrag i izmamljuje osmehe svih.

Zbog Miodragovog stanja, Ljiljana mu je još više naklonjenija i posvećenija.

- Tako se trudim da mu olakšam život... Da ima sve što poželi. On zna da sam ja dobar organizator, navikao je da se angažujem oko njega... Samo da mu bude lakše. Nije lako sedeti u kolicima... Sad je stvarno gadno, do pre godinu dana je hodao, ali šta možemo... - priča Ljiljana.

Ipak, kada pogledaju unazad, saglasni su u jednom - da je ljubav jača od svega.

- Mislim da se ta ljubav još jače potencira. Sad kad sednete i razmislite: "Šta bih ja da nemam njega". Ja bih volela istog dana da umremo. Jer će biti teško i meni i njemu kad jedno od nas dvoje ode. Ne bih mogla da zamislim život bez njega - poručuje Ljiljana.

Đorđević: Druženja i veselja su im vrlo bitna

- Kada sam dolazio ovde, shvatio sam da su veselja i druženja njima vrlo bitna. Zato sam i dolazio, nisam propuštao njihove godišnjice, jubileje... Oca nemam, ali majka mi ima 84 godine i u potpunosti razumem njihov život i potrebu za druženjem. Priča kojoj smo danas prisustvovali jedna je u nizu. Svaka je posebna i svaka je za sebe - naveo je ministar.

Kako je istakao, veoma je važno starijim građanima omogućiti bolji i kvalitetniji život.

- Trudićemo se da omogućimo uslovi u kojima oni borave budu bolji. Ovaj dom je trebalo da se renovira, verujem da će sa tim krenuti kada prođe epidemija korone. Želja je da svi domovi budu bolji i da njima život bude lakši i da lepše provedu svoje trenutke - naveo je Đorđević.

(Telegraf.rs)