"Romski car" Miroljub živi teško, ali čini da mnogi siromašni i bolesni nemaju brige ove zime

FOTO: Privatna arhiva

Miroljub Kokić (51) je poslednji krunisani "car" na tradicionalnom izboru među pripadnicima romske manjine u Bogatiću, održanom pre 20 godina. Običan je "čovek iz naroda", sa životnim mukama i patnjama, koje muče i njegove sunarodnike. Od svih najveća - kako zaraditi koru hleba i preživeti sa skromnom porodičnom penzijom koju prima brat Milenko i dečijim dodatkom za unuke kao jedinim redovnim prihodima.

Preporučujemo

Živi teško i skromno. Pošteno zarađuje, a sada pomaže i onima koji teže od njega i njegove porodice sastavljaju kraj sa krajem opterećeni još i brigom za zdravlje zbog epidemije korona virusa.

- Ima i crnjih od mene, mislim po siromaštvu. Zvali me neki ljudi da cepam i sečem drva, pa kažu da nemaju čime tada da plate. Daće kad budu imali, kažu mi. Nekima sam radio besplatno i naplatio samo za 3 litre goriva koliko sam potrošio. Kada sam video da stvarno ima ljudi koji teško žive i nekako su uspeli da kupe drva, ali ih treba iseći i iscepati, rešio sam da jedan dan u nedelji radim besplatno svima koji su siromašni, bolesni ili invalidi  - priča Miroljub.

Umesto da se nedeljom odmara od teškog rada, on će tog dana ostvarivati svoju humanu misiju. Zahvaljujući njemu mnogi će se zimus ogrejati jeftinije jer bar cepanje drva neće platiti.

- Ništa ne treba da plati svako ko je ugrožen i nema para. Ni za gorivo da stignem do njegove kuće, ni za naftu koju potroši mašina. Od mene imaju 5 metara drva da isečem i pocepam bez dinara. To važi za sve, ne samo za Rome - dodaje.

Miroljub živi u velikoj porodici "pod istim krovom" sa bolesnom suprugom, bratom, sinom, snahom i dvoje unučadi. Od proleća do jeseni po vašarima prodaje igračke, a sin Danijel kada nije sa njim iza vašarske tezge ide da radi za dnevnicu. Ove jeseni je "uleteo u novi biznis". Pazario je mašinu za sečenje i cepanje drva, isplatio 1.100 evra, a duguje duguje još polovinu. Od septembra svakodnevno krstari Mačvom i neumorno radi da bi zaradio dovoljno da otplati dug za mašinu prehranio svoju porodicu.

Kroz njegove ruke dnevno pređe dvadeset metara drva. Muči se od jutra do mraka. Pomaže mu sin Danijel, a jednog radnika koji dodaje cepanice i oblice plaća po kubiku.

- Sečenje i cepanje po metru košta 700 dinara, pa kad se odbiju troškovi goriva i dnevnica momka koji pomaže, sinu i meni na 20 metara ostane čisto 10.000. Mašina je moćna i za dan toliko može da uradi. Zadovoljni smo, svakog dana neko zove - kaže Miroljub.

Kada su čuli za njegovu akciju solidarnosti sa siromašnima i bolesnima, mnogi ljudi su mu čestitali sa "Bravo, care!" Njegov gest, zaista je "carski" i samo se poklopilo što je on stvarni "romski car".

- Naš fudbalski klub "Roma" je organizovao izbor za cara. Titula se kupovala tako što su se javljali ljudi i iznosili svoje ponude koliko bi platilo i trebalo je da cena bude što više jer smo tako obezbeđivali pare za rad kluba. Ja sam u jednom trenutku ponudio 200 maraka računajući da će neko ponuditi više, ali se niko nije javio. Ja, naravno, nisam imao pare pa je klub ostao bez prihoda, ali meni je, bez obzira na sve ostala titula "Romskog cara" za ceo život - podsetio se sa osmehom sopstvenog "krunisanja" o kojem se i danas prepričava i zahvaljujući čemu ga poznaju u svakom selu Mačve.

(Telegraf.rs)