Podsetimo se još jednom tihih heroja koji su prošle godine spasavali živote i borili se do kraja

Godinu za nama, specifičnu kakva je bila, obeležila su mnoga herojska dela. Kolektivna hrabrost je bila potrebna u borbi protiv virusa korona, ali istakli su se i pojedinačni slučajevi i nepredvidive situacije, koje nisu bili u vezi sa epidemijom.

Kako je godina prošla u znaku kovida, medicinski radnici bili su nam potrebniji nego ikada. Tokom cele 2020. godine nisu stali ne samo lekari, već je vidna i požrtvovanost i ogroman rad medicinskih sestara, koje su u stalnom direktnom kontaktu sa obolelima, te i dalje imaju neverovatnu motivaciju da svima pomognu, bez obzira na starost i stanje pacijenata.

- Početkom epidemije je momenat stimulacije i motivacije bio neverovatan. Napravili smo atmosferu kao da ulazimo u ratnu zonu, naročito u respiratornom centru, gde su medicinski radnici ceo dan bili u skafanderima. Mislili smo da će se virus lečiti prepisivanjem terapije, a onda smo za noć imali 80 prijema. U podne je bolnica bila prazna, već u ponoć puna - priča za "Telegraf" Nada Jević, glavna sestra Klinike za internu medicinu KBC Zemun.

Ona dodaje da je izuzetno težak bio taj psihološki momenat, kada znate da ćete satima biti bez vode, hrane, toaleta, i to sve ispod brojnih slojeva opreme koja je tu da bi vas zaštitila.

- Svaki momenat morao je da se dogovori putem telefona, jer iz crvene zone nije smeo da izađe nijedan papir. Ljudi koji duže rade su se manje plašili, ali mladima, koji su još sveži u ovom poslu, trebalo je objasniti da nema mesta panici i da odmah izađu ako se nešto desi. Na internom su pacijenti na kiseoniku, promene su neverovatne, pred očima vam se naglo pogoršava stanje pacijenta. Ipak, i dalje smo motivisani za rad, bez obzira na umor, svi su angažovani i svi imaju svoje zaduženje. Svi su išli u zone, od medicinskih sestara, do načelnika odeljenja - dodaje ona.

U jeku epidemije svaki dan su, kako bi sve koliko-toliko normalno funkcionisalo, čak i tokom vanrednog stanja, sve od sebe dale vojska i policija, ali i tihi heroji - vozači autobusa, radnice u prodavnicama, farmaceuti...

Ipak, u protekloj godini istakla su se i drugačija herojska dela.

Lečenje dece

Cela Srbija ujedinila se u herojskom činu da se deci sa spinalnom mišićnom atrofijom atrofijom omogući skupo lečenje u inostranstvu.

Svakako mladi heroji jesu i sama deca, među kojima i mala Sofija Markuljević, koja se trenutno u Los Anđelesu bori za svoje prve korake.

- Napredak se vidi, ali svesni smo da nista ne može preko noći i da je pred nama jos mnogo posla. Dane provodimo na fizikalnim i okupacionim terapijama, koje su sada ključne za Sofijin napredak - istakli su njeni roditelji.

Penzioner prodao kuću za Minjino lečenje

Osoba koja se posebno istakla u pomoći deci je najhumaniji penzioner u Srbiji Radoslav Marjanović, koji je kuću koju je dobio u nasledstvo prodao za 10.000 evra kako bi novac donirao za lečenje male Minje, koja boluje od retke i teške spinalne mišićne atrofije tip 1.

- Hvala Bogu, dao mi je zdravu decu i zdrave unučiće. Tako da ovaj kapital što mi je pripao od nasleđa, ne treba mi. Zato sam dao za zdravlje male Minje, da se što brže oporavi i da bude u najboljem redu - rekao je Marjanović za RTS.

Tinejdžer izvukao devojčicu i njenog ujaka iz nabujale reke

Učenik gimnazije Marko Antić prisustvovao je davljenju osmogodišnje devojčice. Međutim, nije ništa prepustio slučaju i njegova reakcija bila je brza, što je detetu spasilo život.

- Sve je bilo strašno i jako se brzo odigralo. Drugarica i ja smo fotografisali ovaj most i odjednom smo čuli pad u vodu. Prvo smo videli devojčicu koja se davi, ali pokušava da ispliva, a za njom je skočio odrastao čovek, skroz obučen i drugarica je odmah reagovala i zvala hitnu pomoć, a ja sam došao do obale i pokušao da ih dohvatim nekom granom - rekao je za RTV Santos Zrenjanin.

Uskočio je, a malena davljenica i njen prvi spasilac već su bili, kako procenjuje na 5 metara od obale. Pomogao je da je izvuku na suvo.

Spasili bebu iz kontejnera

Vozač saniteta Hitne pomoći Dušan Marjanović spasio je novorođenu bebu koju je baka bacila u kontejner. On je začuo plač bebe, a potom počeo da je traži po kontejnerima, da bi je, konačno pronašao u kesi za smeće.

- Oborio sam kontejner na sebe i izvadio kese. Pri tome sam jače čuo bebin plač. Kada sam video da je kesa spolja krvava, shvatio sam da je beba sigurno unutra. Nisam znao da li je kesa vezana ili ne. Kontejner sam bukvalno držao na kolenima i sagao sam se kako bih rukom probušio kesu da beba dođe do kiseonika - objasnio je Dušan.

On je, pri pronalasku deteta obavestio policiju koja je bila u stanu osumnjičene, a u pomoć pri spasavanju beba pritekla mu je mlada policajka Katarina Ilić, izvukla kesu i pocepala je da bi iz nje izvukla bebu.

- Videla sam četiri kese na dnu kontejnera. Radnik Hitne je stavio kontejner u položaj da mogu da dohvatim. Gurnula sam ruke i počela da pipam šta je u kesama. Iz jedne se osetio blagi trzaj i odmah sam počela da vadim kesu, u kojoj je bila beba - ispričala je Katarina.

Policajac spasao dete

Šef saobraćajne policije Policijske stanice Obrenovac Miloš Nikolić, sredinom juna spasao je život deteta nakon saobraćajne nezgode kada se kombi prevrnuo na valjevskom putu u Piromanu.

- Uočio sam dete starosti između 5 i 7 godina koje se bukvalno nalazilo priklješteno ispod kombija. Tada sam zamolio prisutne građane da kombi pomerimo i u tom momentu, kada smo pomerili vozila, ja sam dete uhvatio ispod miške, izvukao ga na kolovoz kako bih mu pružio adekvatnu pomoć. Pošto je dete u tom momentu bilo bez svesti proverio sam da li ima puls. Dete sam okrenuo na bok, i u tom momentu dete je otvorilo usta, prodisalo - rekao je tada je Nikolić za RTV MAG.

Građevinski radnici spasili devojku iz požara

Građevinski radnici koji su radili na Dorćolu 27. oktobra opazili su da je u obližnjoj zgradi izbio požar i da je na terasi stana na 10. spratu vatra zarobila devojčicu. Oni su se popeli na deveti sprat i zajedničkim snagama pomogli devojčici da siđe sa terase.

- Kolege su me pozvale, rekle da se stan zapalio, da devojka gori. Tamo smo potrčali, prvo smo probali vrata da razvalimo, nismo mogli. Komšija ispod je otvorio vrata, na terasu smo izašli svi. Ona je vikala: "Gorim, gorim". Moji su me vezali, držali su me. Ona je bila pri sebi, uhvatila se malo za ogradu, malo je skočila. Ja sam je uhvatio, onda smo je spustili na terasu - ispričao je tada radnik Pavle Gavura sa kolegama.

Nažalost, 15-godišnja Minja D. u bolnici je podlegla povredama, ali herojski čin ovih momaka u Srbiji će ostati zapamćen.

(Telegraf.rs)