Ljubica je najbolji student u Novom Sadu: Njen indeks "puca" od desetki, a ona od znanja

Ljubica Brenjo, Foto: privatna arhiva

Senat Univerziteta u Novom Sadu dodelio je pre nekoliko dana nagradu "Student generacije u oblasti Prirodno-matematičkih nauka" Ljubici Brenjo. Ljubica je 2016. godine upisala Osnovne akademske studije hemije na Prirodno-matematičkom fakultetu u ovom gradu. U julu prošle godine završila je studije hemije sa prosečnom ocenom 10,00 i upisala master akademske studije. Kako kaže za Telegraf.rs, srećna je i ponosi se sobom, a još više je raduje kad vidi koliko njene najbliže ljude raduje to priznanje.

Preporučujemo

-  Za mene ta nagrada predstavlja dokaz da se rad i trud uvek prepoznaju i isplate, i nadam se da mi se ovim priznanjem otvaraju mnoga vrata u budućnosti - kaže ova Novosađanka, odrasla u Nevesinju.

Kako kaže, za prosek 10,00 trebalo je dosta rada, ali ona ne smatra da se nečega naročito odricala. Uz dobru organizaciju vremena se sve stigne, i da odmoriš, družiš se i baviš različitim hobijima. Prema njenim rečima, u konkurenciji za prestižnu nagradu bilo je još četvoro studenata, ali je odlučeno da je baš ona primi, što je, kako kaže, zaista velika čast.

A na pitanje u čemu je tajna sa tolikim desetkama, Ljubica kaže da ne bi rekla da tu postoji neka tajna, samo uloženo vreme.

Moj izbor za koji nisam bila sigurna, pokazao se kao odličan

- Ulagala sam definitivno dosta vremena u učenje jer sam volela uvek da sve razumem do srži i da se hvatam za detalje, pa mislim da bi mi trećina dana otišla vazda u obaveze prema fakultetu. Hemiji me je privukla prosto želja da idem u detalje i da razumem svet do najsitnijih čestica od kojih se sastojimo i mi i sva naša okolina, volela sam da razumem kako funkcioniše materija, da saznajem njene osobine, da je analizam i upoznajem mogućnosti njene transformacije, da razumem kako se nešto odvija na molekularnom nivou, sve su to neki razlozi zbog kojih sam odlučila da upišem hemiju, i kad su započele studije, vrlo brzo sam shvatila da je moj izbor, oko kog najpre nisam bila sigurna, bio odličan - smatra Ljubica.

Na kraju osnovne i srednje škole Ljubica je bila nosilac Vukove diplome, tako da je, kako kaže, mogla manje-više da bira bilo koju oblast da proučava jer joj je sve išlo uz rad i trud.

Sve ide glatko, ali ljubavi ima samo prema hemiji

- Za druge oblasti mi je falila ljubav koju sam osetila prema hemiji. Kad sam bila mlađa, menjala sam dosta odluka za svoju profesiju, i prvo sam mislila kako bih upisala medicinu, pa onda ipak farmaciju, pa onda sam malo razmišljala o biohemiji i na kraju sam se odlučila u poslednjoj godini srednje škole za hemiju, postepeno sam se sve više udaljavala od biologije, ali čini mi se da sada na svojim studijama se opet vraćam toj istoj biologiji i važnosti razumevanja bioloških sistema i procesa - navodi Ljubica.

Foto: privatna arhiva

Na pitanje da li zacrtava svoje ciljeve kaže da je kod nje često slučaj da ostavlja životu da je negde odvede, da neke okolnosti nešto odluče i često nema zacrtane ciljeve, nego sluša savete dobronamernih ljudi.

- I ne volim da razmišljam mnogo unapred jer smatram da sam samo manje produktivna na taj način, i kad znam neki kratkoročni cilj, maksimalno sam mu posvećena, a smatram da se klupko života već polako samo razvija i da sve dođe na svoje. I kad smo zbunjeni i malo uplašeni, u pravom trenutku se desi nešto što nas dalje negde odvede, inspiriše ili dovede do nekog rešenja - kaže ona.

Ono što voliš da radiš je važnije nego ono što najbolje radiš

Dobar je osećaj, kaže, znati da sve što uzme da radi ide uglavnom glatko, ali to nekad može da bude i problem...

- Često sam bila u dilemi šta to zapravo najviše volim da radim, zato što smatram da je to važnije nego znati šta najbolje radiš, a na kraju krajeva, najbolji jesmo u stvarima u koje ulažemo i ljubav - kaže Ljubica Brenjo.

Kako kaže, u slobodno vreme voli da se usavršava u jezicima koje već poznaje, a to su nemački, engleski i francuski.

- Volim i da učim nove stvari pa sam malo krenula da učim japanski jezik u slobodno vreme. Volim i da čitam, crtam, vozim bicikl, da izlazim s društvom, sve kao i ostala omladina - kazuje Ljubica.

Čekam strpljivo da vidim šta će za mene biti najisplativije

Kaže da konkretne planove za budućnost nema, ali očekuje da radi možda praksu ovde ili u inostranstvu, a možda i odluči da upiše doktorske studije iz oblasti organske hemije.

- Ali još čekam strpljivo kako će se razvijati situacija u svetu i šta će za mene biti najisplativije. Volela bih najviše da se bavim laboratorijskim radom, a da li će to biti neki naučno-istraživački rad, još ću videti. Volela bih svakako da stičem neka iskustva i u stranim zemljama, ali primarno bih volela da ostanem u Srbiji, jer sam zavolela Novi Sad i upoznala ljude za koje sam se vezala, i ne verujem da bih tako vredna prijateljstva mogla da nađem negde u tuđem svetu, tako da se iskreno nadam da ću svoj potencijal i ovde moći da iskoristim, i da će ova zemlja učiniti sve da zadrži i mene i mnoge talentovane mlade ljude iz Srbije ili regiona, da bi mogla da napreduje u svakom smislu - kaže Ljubica na kraju.

(Telegraf.rs)