Teodora (11) ostala bez noge kada ju je pokosio autobus. Rekla mi je: "Tata, nemoj da si kukavica!"

Jula prošle godine Aleksinčanin Ivica Mladenović je kupio kuću u selu Grejač za sebe i svoju ćerku i preselio se iz rodnog Dašinca, kako bi Teodori škola bila bliže, a život lepši.... Sve im je krenulo kako treba, u avgustu je Teodora proslavila jedanaesti rođendan, a tata joj je novi dom sređivao kako je ona želela. U kuću su se uselili i njeni ljubimci, hrčak i mačak i dva psa od kojih se devojčica nije odvajala. Njihov novi dom je bio pun radosti sve do 7. novembra kada je Teodoru na samo pet stotina metara od kuće, pokosio autobus. Tada je počela njena borba, koja i dalje traje...

Teodora je čudom preživela nesreću, ne samo zbog stravičnih povreda koje je zadobila nego i zbog retke nulte negativne krvne grupe koja uvek manjka u službama za transfuziju. Nakon apela na društvenim mrežama odazvalo se više od 200 ljudi koji su dali krv za Teodorin život. Ostalo je bilo u božjim i rukama lekara...

Nakon devetočasovne operacije i kraćeg oporavka u niškom Kliničkom centru, upućena je u dečju bolnicu u Tiršovoj gde se i dalje nalazi.

Umesto za sebe, brinula je za mene

- Tog dana sam imao majstora u kući, postavljali smo oluke, a Teodora je sa drugom na biciklu otišla do prodavnice. Nesreća se desila ispred kuće moga druga, zvao me je da odmah dođem, on i njegova žena su dete izvukli ispod autobusa. Zatekao sam je u svesnom stanju, suze su me oblile, ali ta hrabra devojčica je umesto za sebe brinula za mene... Kazala mi je: - Tata, nemoj da plačeš, nemoj da si kukavica! – priseća se Mladenović najtežeg trenutka u životu.

U bolnici su tinejdžerki konstatovane veoma teške povrede, prelom karlice, noge i krvarenje u stomaku, pa je nakon zbrinjavanja u niškom Kliničkom centru, odlučeno da na dalje lečenje ide u Beograd.

- U Tiršovu je upućena 18. novembra, tamo je ponovo operisana... Desna noga nije mogla biti spasena, amputirana je iznad kolena, crevo joj je skraćeno za metar pa nosi stomu, trideset posto kože i tkiva sa stomaka joj fali. Imam ogromno poštovanje za lekare iz bolnice u Tiršovoj, Branislava Jovanovića, Branislava Trifunovića, Dragišu Kukolja, Mariju Lukač i ostale njihove kolege jer su mi spasili dete i daju mi podršku da izdržim sve ovo – priča Mladenović.

Bar još dva meseca u bolnici

Pred Teodorom je, kako kaže, bar još dva meseca boravka u bolnici.

- Potrebno je da joj se još malo skrati kost da bi mogla da nosi protezu, da joj se izvadi stoma, rana joj je zarasla 99 odsto i ja verujem obećanju lekara da će Teodora kući doći na svojim nogama. Ono što mi daje snagu je njena hrabrost, ona je neprestano nasmejana, miljenica je svih. Moja bivša supruga je sada kraj nje, u petak ja odlazim u Beograd, smenjujemo se na deset dana kraj Teodorine postelje. Jedva čekam da dođe kući, dočekaću je sa ogromnom žurkom koju ću prirediti za njeno društvo... Angažovaću muziku i spremiti pravu gozbu da joj priredim dobrodošlicu. Kuća mi je bez nje prazna, njenu sobicu nisam dirao, sve je kako je ostavila.. Brinem se o njenim ljubimcima hrčku, mačku i psima koji joj puno nedostaju – kaže Ivica.

Dolazio je vozač autobusa, raspitivao se

Komentarišući nesreću koja je Teodoru umalo koštala života, Teodorin otac naglašava da neće goniti vozača autobusa.

- I ja sam profesionalni vozač, znam šta je saobraćaj i šta se može dogoditi, on sigurno nije želeo da povredi moje dete. Dolazio je čovek, raspitivao se za moju ćerku, znam da mu nije lako – kaže Mladenović.

Kako saznajemo, vozač autobusa je postigao sporazum o priznanju krivice sa aleksinačkim Osnovnim tužilaštvom da mu se izrekne kazna zatvora u trajanju od šest meseci, te da mu u istom periodu bude zabranjeno upravljanje motornim vozilima. Na potezu je Osnovni sud u ovom gradu koji će odlučiti da li će prihvatiti postignuti sporazum.

(Telegraf.rs)