Srpski Robinzon Kruso živi na Tari, bez struje i vode, sa osmehom: "Ne mogu da se žalim, zdrav sam"
Jedini prijatelj mu radio prijemnik, ne žali ni za čim, ponajmanje za novcem
U udaljenom kutku planine Tare, u selu Mokra Gora ispod Popovog brda, mala drvena kuća pravljena je sa deset prstiju Dragiše Stanišića. Ovaj planinac, iako je 21. vek, već duže od pola veka živi bez struje i vode, u njegovom skromnom domu sudopera i umivaonik su imrovizovani, a ovaj srpski Robinzon Kruso sve je sam smislio dovijajući se teškim životnim uslovima. Živi potpuno sam, bez kučeta i mačeta, a noćni posetioci su mu lisice i divlje svinje.
Preporučujemo
Ministarstvo prosvete preporučilo dodati ispitni rok za studente zbog pandemije
"U narednih godinu dana će policajci pozornici biti vraćeni na ulice u velikim gradovima u Srbiji"
- Prva naša porodična kuća izgorela je u požaru i onda sam ovu novu napravio poptuno sam. Svaku dasku sam preturio preko leđa i preko ruku. Vode i struje nema, ali navikao sam na to. Sve što treba završim tokom dana. Ne mogu da se žalim, jer sam zdrav, a to je najvažnije.
Ustanem kad hoću, legnem kad hoću, radim koliko mogu. Moj otac je slep živeo 14 godina, pa kad je on mogao biti u potpunom mraku, što ja da se žalim koji sam zdrav.
Vodu već 55 godina na leđima donosim sa obližnjeg izvora i to me održava u životu - kaže ovaj samotnjak sa Tare, prenosi RINA.
Osim zdravlja kaže da je sloboda najvažnija, jer nagledao se Dragiša i rata i ratnog stanja. Dok je bio mlađi radio je mnoge poslove, a nije se libio ni onih najtežih. Mnogo dana proveo je po terenima, ali sada sa njih nosi samo lepe uspomene i osmeh na licu.
Iako bi mnogi rekli da za pozitivnu energiju kojom zrači, nema nikakvog razloga, dokazuje da sreća ipak nije u materijalnom bogatstvu. On živi od pomoći koja iznosi 9.000 dinara, a i od te crkavice kupuje slatkiše deci iz komšiluka.
- Kao mali bili smo velika sirotinja, mučili smo se i išli u nadnicu kako bismo kupili opanke i da ne bismo išli bosi. Tako je prolazio dan, po dan i ja se nisam oženio, bio sam razmišljanja da kad sam se ja već toliko mučio kao mlad u životu, ne bi bilo pošteno da se muče i moja deca.
Imao sam veliku ljubav, bila je konobarica, čitavu svoju platu njoj sam davao da kupi hranu, ali sve je to bilo uzalud - priseća se Dragiša.
Jedini njegov prijatelj u hladnim zimskim danima je radio prijemnik. Da njega nema, kako kaže, u toj svoj samoći ipak ne bi izdržao.
- To su mi i žena i deca i sve. Naložim vatru, pustim radio da svira i legnem na spavanje. Možda će neki pomisliti da nisam sav svoj, kad živim na ovakav način, ali ja sam zadovoljan. Ne žalim ni za čim, a naročito ne za novcem. On mi ništa ne znači - pručuje Dragiša dok pali sveću koja je jedini izvor svetlosti u njegovoj kući kad padne mrak.
Ima i led sijalicu, ali nju ipak štedi.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Lisica bila kućni ljubimac lovaca-skupljača?
Jedna od najzanimljivijih evropskih turističko-muzejskih železnica nalazi se u Srbiji
Jak vetar desetkovao šumu u Nacionalnom parku Tara: Stradali planinski četinari na preko 1.000 hektara
Srbija domaćin trke Svetskog prvenstva u Hard Enduro motociklizmu: Spektakl na Zlatiboru, Mokroj Gori i Tari
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
PODNELA ZAHTEV ZA RAZVOD PRE 7 MESECI, ALI I DALJE NA SILU ŽIVI SA MUŽEM Novosađanka se našla u bizarnoj situaciji, u stan se uselila i svekrva: "Živimo u prljavštini, deca su mi UGROŽENA"
(FOTO) MUŠKARAC U PODGORICI IZBACIO GOLU PROSTITUTKU NA ULICU! Šokirao ga prizor kad je skinula gaće: Bizarne scene u elitnom delu grada, intervenisala policija
NOVI DETALJI IZ ISTRAGE UBISTVA DANKE ILIĆ Iz službenog automobila ubica prikupljeno više od 500 tragova, slede nova veštačenja (FOTO)
Joco
Ziv i zdrav bio jos dugo godina, zdovoljan je Dragisa zato sto nema drugih ljudi u svojoj blizini.
Podelite komentar
Prica o Kalifu
Razbole se Kalif, car od 100 drzava, ne moze da jede, ne moze da spava, ne moze da legne, ne moze da sedi, sav u ognju gori, srce mu se ledi. Vladao je dugo u carstvu velikom, al' nikakva dobra ne ucini nikom. Za srebrom i zlatom letele mu zelje, zgrabio je sebi sva bogatstva zemlje. A sad Kalif pade i tesko boluje, najbolje lekare zove da ih cuje. Ali, niko njega ne moze da leci, gorko kalif tuzi i od bola jeci. Jedan dervis stari poslednji mu dodje, uzdahnu duboko i govorit' podje: "Moj Kalife, smrt je gospodar nad svima, ali tvom zivotu joste leka ima. Nadji u svom carstvu coveka jednoga, sasvim zadovoljnog, potpuno strecnoga, kosulju njegovu ti obuci na se, zdrav ces odmah biti, to ce da te spase." Obradova se Kalif, od radosti je plak'o, takav lek je njemu naci vrlo lako, pa zove i pita prve bogatase: "Nismo srecni, nismo!"- oni povikase. Pa redom nezgode i nevolje svoje, uzdisuci oni pred Kalifom broje. Tad po celom carstvu razisle se sluge, al' srecnog ne nadju, svuda nadju tuge. Kad su se vracali kraj neke livade, vide jednog starca duge, bele brade. Po dugoj haljini opas'o se likom, stoji na sred polja s toljagom velikom. Niti kape ima, nit' obuce ima, dve-tri ovce pasu, on gleda za njima. Kad su sluge bile blizu kraj ovcara, oni ga pitaju, on im odgovara: "Potpuno sam srecan, ja nista ne zelim! Potpuno sam srecan, ja vam opet velim!" Povikase sluge: "Daj kosulju, skini, za Kalifov zivot to je lek jedini!" Ovcar svoju dugu haljinu otvori..."Ja kosulje nemam" - tiho progovori.
Podelite komentar
Voja
Nema rtsa nema vu čića nema ep a sve je zaslužna struja jer je nema
Podelite komentar