Zaštitnik građana: Predlagao sam da se napravi razlika između onih koji poštuju mere i onih koji ne

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ombudsman Zoran Pašalić navodi da su se građani na početku pandemije toliko obraćali Zaštitniku građana da je taj broj više desetina puta porastao u odnosu na prethodnu 2019. godinu.

Preporučujemo

- Počelo je od toga kako će građani koji su se našli van zemlje ući u zemlju, zatim vanredno stanje je mnoge dovelo u veoma tešku situaciju – oni koji žive sami i traže tuđu negu i pomoć zbog vanrednog stanja nisu mogli da budu zbrinuti - naveo je Pašalić za RTS.

Prema njegovim rečima, sada se građani žale na uobičajene probleme, ali na sve ima određeni uticaj kovid ili na pojedinačna stanja ili na kolektivna stanja pojedinih društvenih grupa.

Ukazao je da uglavnom ista pitanja upućuju svim ministarstvima, najčešće Ministarstvu za rad, Ministarstvu zdravlja.

Jedan od poslednjih izveštaja koji je Zaštitnik građana tražio od nadležnih je bio onaj u vezi sa navodnom zamenom beba u Klinici "Narodni front". 

Pašalić kaže da je taj izveštaj tražio prošle nedelje i da su dali najkraći rok za odgovor od 15 dana.

- Odgovori još nisu stigli. To otvara jedno mnogo značajnije pitanje. Kako postupati u takvim situacijama, kada roditelji imaju straha da je njihovo dete zamenjeno u porodilištu. To se vezuje za onu raniju priču o nestalim bebama -naveo je Zaštitnik građana.

Ističe da dok se taj problem ne reši postojaće određena doza nepoverenja. A zahtevi su poslati svima koji mogu imati veze sa tim slučajem. Očekuje odgovor za sedam dana i napominje da će u skladu sa tim i reagovati dalje.

- DNK analiza faktički sto posto otkriva veze roditelja i deteta, ali Zaštitnik građana nije institucija koja to sprovodi - naveo je Pašalić.

Dosta pritužbi građana stiže na poslodavce u vreme pandemije, koji su ih naterali da koriste godišnje odmore, pošto po odluci Kriznog štaba ne rade njihove firme.

- Član 116 Zakona o radu govori o prinudnim odmorima, kada nema posla ili kada je smanjen obim posla - naveo je Pašalić i rekao da se to uglavnom radi u državnim institucijama uz saglasnost ministra.

Ističe da su se do sada takve preporuke odnosile i na privatne poslodavce. Zaštitnik građana je pozvao sve one koji smatraju da su uskraćeni da mu se obrate.

Odgovarajući na pitanje da li je bilo primedbe na postupanje ili nepostupanje Kriznog štaba, Pašalić je rekao da nije bilo personalnih pritužbi, ali je bilo nezadovoljstva da nisu zbog odluka Kriznog štaba mogli da obave neki posao ili da su bili uskraćeni nekih prava.

- Predlagao sam da se pravi distinkcija između onih koji poštuju i ne poštuju mere, kako ne bi bila situacija da oni koji se ponašaju u skladu sa merama trpe zbog manjine koja se ne ponaša - zaključio je zaštitnik građana.

(Telegraf.rs)