U novembru na respiratoru, sada u Hurgadi: "Ja sam mislila pozitivno, ali su me pacijenti sahranili"

Foto: Privatna arhiva

Tri zdravstvene radnice paraćinske službe opšte medicine - Marija, Slovena i Radislavka, deo su zdravstvene delegacije koja je 11. aprila pošla put Egipta. U ekipi koja se uputila u Hurgadu, zajedno sa njima, našlo se ukupno 100 zdravstvenih radnika.

Preporučujemo

- Halo! Možeš li da uzmeš slobodno pet, šest dana - pita me direktorka zbog kuće, zbog dece.

- Mogu - kažem ja. - Super, zvaću te večeras! - reče mi, ja posle i zaboravih na to. Kad ona zove. - Ideš u Hurgadu!

Tako je ukratko protekao telefonski razgovor medicinske sestre iz Paraćina Marije Pajić (48) sa direktorkom tamošnjeg Doma zdravlja, prepričava naša sagovornica o prilici koja ju je zatekla.

- Dve godine unazad ja čitam o Hurgadi i mislim kako nikad neću imati novca da sve to vidim - priča Marija za Telegraf.rs navodeći kako joj se ostvarila velika želja, te kako su je reči nadređenih ostavile u neverici.

Najpre, priča nam, nije mogla da prihvati tu iznenadnu radost. Te nije dobro dobro čula, te možda je šalju na Halkidiki...

- A veče pre toga čujem da Palma vodi medicinare u Hurgadu - dodaje čudeći se samoj sebi.

Potom je zaključila da snažno želeti znači prizivati ostvarenje. Veruje kako ju je univerzum čuo.

"Mislila sam pozitivno, ne da ću umreti"

- Treba misliti pozitivno. I kad sam bila na respiratoru, nisam mislila da ću umreti - dodaje Radislavka Pavlović (60), specijalista opšte medicine.

Doktorka iz Paraćina deo je tima koji leči obolele od korone. U novembru je postala i pacijent. Mesec dana je provela u bolnici.

- Bila sam svesna. To je neinvazivna ventilacija, aparat koji upumpava kiseonik. Nisam htela da idem u neki veći centar, verovala sam svojim kolegama - kaže nam navodeći da se oko 20. januara vratila na posao.

Mogla je da ostane na bolovanju do polovine februara, ipak osećala se dužnom da pomogne.

- Poštedele su me kolege neko vreme, radila sam administraciju - kaže navodeći da posle preležanog kovida i dalje oseća simptome.

- Zamaram se. Ne mogu da radim koliko sam mogla ni poslovno ni privatno.

Telo se opravlja, ali kosa ne. Proredila se da je sama ne prepoznaje.

- Kad će joj se kosa oporaviti? Pa, to niko ne zna - uključuje se Slovena Marković (54), medicinska sestra, treća koleginica.

Koronom zarazila muža i sina

I ona je preležala koronu, na kućnom lečenju. Veruje da se zarazila upravo od doktorke.

- Ona od 12. novembra, ja od 16. Ne mogu da uporedim njeno i svoje stanje, ali mi je bilo loše. I temperatura i kašalj... Zovu me da pitaju kako sam, ja ublažavam.

Onda je usledio i poziv od kog joj se uzlupalo srce.

- Znaš da je doktorka preminula? - pitao ju je glas sa druge strane slušalice.

Odmah je krenula da proverava. Informacija je srećom bila netačna.

- Ja sam mislila pozitivno, ali su me pacijenti sahranili - smeje se Radislavka.

Slovena se posle 15 dana vratila na posao, probala, shvatila da još uvek nema snage, pa napravila pauzu od dodatna tri dana. U međuvremenu zarazila je i muža i sina. Čulo mirisa i ukusa nije osećala duže od mesec dana. Danas su sve tri na zasluženom odmoru.

- Tako su nam rekli, za predan rad - kaže Marija dodajući da su njihovom odabiru komovale i posebne okolnosti.

Njene koleginice su preležale koronu, a ona je 2016. godine obolela od karcinoma dojke. Prošla je kroz hemoterapiju, biološku terapiju i zračenje. Počela je da radi u avgustu 2017, a od 9. januara, kada je u Paraćinu započeta imunizacija, radi na vakcinaciji.

Dva Sinofarma i jedan Fajzer

Sve tri su primile i drugu dozu vakcine - Marija i Slovena Sinofarmovu, a Radislavka Fajzerovu. Ona je imala i najlošije iskustvo.

- Rasturila me vakcina. Kao da sam kroz sve prošla ponovo - kaže prihvatajući kritike okupljenih koleginica iz KC Niš.

- Možda je trebalo da i ja primim kinesku. Vreme u Egiptu provode sa osmehom na to licu. Prihvatile su se i odlaska na izlete. Ustaju ranom zorom, putuju po četiri sata od mesta do mesta. Kažu da ih vodi želja.

(Telegraf.rs)