Đerlek: Novi sojevi će doći i kod nas, ako već i nisu došli. Maske će poslednje biti ukinute

Foto: Tanjug/Tara Radovanović

Četvrti talas korona virusa, čak i da se pojavi u septembru, neće biti onakav kakav smo očekivali ako postignemo još jedan cilj i do septembra vakcinišemo 60 do 70 odsto stanovništva. Novi sojevi će doći i kod nas, ako već i nisu došli, a mi ih nismo sekvencirali. Nošenje maski biće poslednja mera koje će biti ukinuta, a to će se desiti kada se potpuno vakciniše 4 miliona ljudi. Što se 21. juna tiče, evidentno je da se očekuje da će neke protivepidemijske mere tada biti ukinute, ali se tog dana mora sagledati situacija, pa tek donositi odluke, kaže u intrvjuu za Telegraf.rs državni sekretar Ministarstva zdravlja dr Mirsad Đerlek.

Preporučujemo

Kao član Komisije koja utvrđuje konačan broj preminulih od korone, kaže da će se brojke razlikovati od postojećih, ali da ne želi da licitira.

Otkriva da je primećen veći priliv pacijenata u domovima zdravlja koji imaju postkovid sindrom, i da se iz tog razloga priprema aplikacija putem koje bi se njima olakšao put do zdravstvene pomoći.  

- Primetili smo u Ministarstvu zdavlja da ima veliki priliv pacijenata posle prebolelog kovida 19 u domovima zdravlja koji se sporo i dugo oporavljaju posle preležanog kovida. Mi to zovemo post-kovid sindrom. Ljudi se žale na umor, brzo zamarenje, glavobolju, poremećaje sna, bolove u grudima i nama je to potpuno jasno zato što je kovid 19 jedna sistemska bolest koja zahvata skoro sve organe ljudskog tela. Tako da je sve više pacijenata koji se žale da se dosta sporo oporavljaju. Zbog toga ovih dana uvodimo jednu novinu, a to je aplikacija, sve da bismo pomogli pacijentima da ne gube vreme po domovima zdravlja.

- Aplikacija je urađena sa IT sektorom i eUpravom. Pacijenti će putem nje moći da prijave sve tegobe koje imaju, prikažu svoje trenutno zdravstveno stanje, a mi ćemo na osnovu toga da ih uputimo na pravu adresu kojem lekaru, kada i gde da se jave. Želimo da budemo što dostupniji pacijentma, koji su preleažli kovid 19, a koji se sporije oporavljaju, i da im pružimo što kvalitetniju zdravstvenu zaštitu. Ona će vrlo brzo biti dostupna građanima, a veliku zaslugu za tu aplikaciju ima dr Goran Stevanović. On ima ogromno iskustvo u radu sa kovid pacijenata, pa smo iskoristili njegovo znanje da u upitniku u aplikaciji napravi pitanja koja će nam tačno dati odgovore o zdravstvenom stanju pacijenata, a na osnovu čijih odgovora mi im savetujemo kome da se jave, kada, gde i kako.

• Kako ocenjujete trenutnu epidemiološku situaciju?

- Možemo da kažemo da je dosta stabilna epidemijska situacija s obzirom na broj novih obolelih u odnosu na broj testiranih, i broj pacijenata koji je trenutno u našim bolnicama. Dat je i veliki broj vakcina, a to je negde preko 4,9 miliona, što, takođe, daje rezultat.

• Da li zaista možemo da očekujemo da 21. juna imamo više od 50 odsto vakcinisanih građana, i da možemo maksimalno da popustimo mere?

- Što se tiče vakcinacije, možemo da budemo zadovoljni. Iz dana u dan građani Srbije, zaista, pokazuju visoku svest i shvataju da je vakcina jedini spas da izađemo iz ove epidemije koja nam već 15 meseci stvara ozbiljne probleme. I u područjima u kojima smo imali najmanji procenat vakcinacije, poboljšava se situacija. Što se tiče tog 21. juna, Krizni štab će odlučiti o popuštanju mera. Videćemo rezultate. Do 21. juna ima još desetak dana, ali se, evidentno, očekuje da će doći do određenog popuštanja mera. Moramo biti i dalje oprezni jer, ipak, moramo da uspostavimo kontrolu nad epidemijom, a to je da na dnevnom nivou imamo ispod 100 novih obolelih, a trenutno se to kreće oko 200, a naš cilj je da u toku juna imamo 3 miliona vakcinisanih punoletnih građna i broj novih obolelih ispod 100, kako bi dočekali mirniji leto.

- Naš sledeći cilj je da do jeseni, tačnije do septembra povećamo broj vacinisanih na procenat od 60 do 70 odsto jer nam treba što mirnija jesen, koja je uvek nepredvidiva. Tada se pojavljuju respiratorne infekcije, ne znamo još da li će doći do još nekog talasa, ali sam ubeđen da, s obzirom na broj aplikovanih vakcina do septembra, čak i da se pojavi taj novi talas, on neće biti takve snage i jačine kao što smo predviđali prethodnih nekoliko meseci.

• Može li dolazak drugih sojeva, kojih već ima u zemljama u regionu, poput indijskog, da pokvari tu situaciju?

- Mi ne možemo biti izolovano ostrvo i evidentno je da će ti sojevi, o kojima struka govori, doći kod nas, ako već i nisu došli, a mi ga nismo sekvencirali. Međutim, ono što želim da poručim građanima jeste da sve vakcine protiv covid 19, koje su na raspolaganju u Srbiji, na našu sreću, štite od svih do sad otkrivenih sojeva i tu ne treba dizati paniku. Samo želim da pozovem građane Srbije da se što pre vakcnišu kako bi bili mirni, zaštitili svoje zdravlje i izbegli respirator, ili bili u situaciji da izgube život tako jeftino kada imamo, kako mi kažemo švedski sto vakcina, kao jedna od rekih zemalja u svetu.

Foto: Freepik.com

• Kojeg se Vi soja naviše bojite?

- Ne bojim se, iskreno, nijednog soja. Niti želim da stvaram paniku kod naših građana, iz prostog razloga što sve dostupne vakcine deluju na sve do sad otkrivene sojeve.

• Kada biste se vi pitali, koje biste mere ukinuli 21. juna?

- Ja bih sačekao 21. jun, iskreno da kažem. Tada bih, pre svega, video koliko imamo vakcinisanih ljudi, jer od tog i broja novih obolelih, onih koji gube život na dnevnom nivou i broja hospitalizovanih, zavisi koliko možemo da popustimo mere.

• Kada ćemo skinuti maske?

- Ja uvek na to pitanje odgovaram da to sve zavisi od nas građana. Maske možemo skinuti za mesec dana, ako uspemo da sa dve doze vakcinišemo 4 miliona građana. Znači, to ne zavisi niti od vrha države, niti od Ministarstva zdravlja, niti od Kriznog štaba za borbu protiv kovid 19, već isključivo zavisi od građana, odnosno koliko ćemo pokazati ličnu i opštu odgovornost i odazvati se masovnoj vakcinaciji. Jedini spas protiv zaraznih bolesti je vakcina. To se pokazalo u proteklih 200 godina, i zaista ne razumem ljude koji nešto čekaju jer je svrha da zaustavimo širenje virusa i da u što kraćem vremenskom periodu vakcinišemo što više ljudi. Ako postignemo u toku juna 4 miliona, realno je očekivati da možemo tada da skinemo maske.

• Koliko je realno da u toku juna dođemo do tih 4 miliona?

- Očekujem da ćemo u toku juna doći do 50 odsto revakcinaih ljudi a to je nešto između 2,8  i 3 miliona. Ovo sam odgovorio i to kažem kada ljudi pitaju kada ćemo skinuti maske - kada dođemo do recimo 70 i 80 odsto vakcinisanih ljudi u Sbiji.

• I, to će biti poslednja mera koju ćemo ukinuti?

- Tačno je. Vakcina ne štiti 100 odsto a da bi skinuli maske mora da se odjavi epidemija. Postoje jasni uslovi za odjavljivanje epidemije, i ono što je bitno, moramo voditi računa da u našoj zemlji ne ostanu džepovi zaraze a posebno kada se bude odjavila epidemija u celom svetu. Mi ne možemo biti izolovano ostvro. Zbog migracija koje se dešavaju, vrlo brzo će nam neko doći iz Indije i za 10 sati i doneti neki virus. Hoću da kažem da je potrebno da se što više ljudi vakciniše i u regionu, i u Evropi, i u svetu i da se konačno proglasi pobeda nad koronom u celom svetu. E, tad možemo da kažemo da smo pobedili koronu. Do tad uspostavljamo kontrolu nad epidemijom, i pokušavamo što normalnije da živimo.

Foto: Shutterstock

• Agencija za lekove i medicinska sredstva odobrila je Fajzerovu vakcinu za decu od 12 do 15 godina.  Koja deca bi trebalo da se vakcinišu, i kada će početi vakcinacija za njih?

- Nećemo terati roditelje da vakcinišu decu, kao što nismo ni građane. Vakcinacija je na dobrovoljnoj osnovi. Mi pokušavamo da proširimo ljudsku svest, da svako brine o svom zdravlju. Želim da pohvalim naše najstarije sugrađane od 65 godina, pa naviše, jer se preko 75 odsto njih vakcinisalo, i da apelujem na mlade od 18 do 30 godina kao i na radno sposobno stanovništvo od 30 do 50 godina da poprave svoj rezultat. Na dosta niskoj granici su. Ovi prvi su na nekih 15,8 procenata a radno sposobno na nekih 25 odsto.

- Vakcine su zaista bezbedne. Odobrila ih je i agencija za lekove u Americi, Evroska agenija EMA, a ja najviše verujem našem ALIMS-u. Očekujem da će institucije preporučiti da prime vakcinu prvo deca koja imaju hronične bolesti, takvih nije mali procenat, a gde bi upala pluća mogla fatalno da se odrazi na njihov život. Recimo, deca koja boluju od retkih bolesti kao što je spinalna mišićna atrofija, distrofija mišića, deca koja su nepokretna... Za takvu decu, znam iz praske jer sam radio sa takvim pacijentima jer sam po struci neurolog, opasno je da dobiju upalu pluća. Takođe, naravno da su deca rezervoar infekcije i biće vrlo značajno da vakcinišemo i decu od 12 do 15 godina. Sačekaćemo striku, bićemo obazrivi, kako bi se zvanično počela njihova vakcinacija.

• U Komisiji ste koja treba da ustanovi konačan broj preminulih građana od korona virusa? Koliko se odmaglo sa radom?

- Mi smo održali dva sastanka. Zaista je teško pričati i uopšte raditi na temu o ljudima koji su izgubili život u epidemiji. Građani Srbije imaju pravo da saznaju istinu. Mi smo ponosni na ono što smo uopšte uradili u ovoj borbi protiv kovida 19, jer je vrh države zaista obezbedio sve za hospitalizaciju, lečenje i smeštaj obolelih.

- Uglavnom smo računali ljude koji su izgubili živote u bolnicama a postoje mnogi ljudi koji su se lečili u kućnim uslovima, tako da će da na potvrde o smrti iz Zavoda za statistiku, i matične flijale ili  službe lokalne samouprave biti od velike pomoći da dođemo do tih brojki.

• Šta očekujete, da li će se cifre o preminulima mnogo ralikovati od ovih koje danas imamo i sa kojima raspolažemo?

- Iskreno da kažem, teško je licitirati sa ciframa. Uvek apelujem da se ne vrši pritsak na Komisiju jer ćemo tako mnogo bolje uraditi svoj posao, da nas niko ne požuruje, jer se radi o vrlo osetljivom i važnom poslu koji mi trenutno radimo. Mi nemamo šta da krijemo jer zaista ne vidim nikakav benefit od toga da se prikrivaju rezultati. Želimo da izađemo sa jednom istinom.

Foto: Marko Jovanović

- Ministar zdravlja Zlatibor Lončar nam je dao odrešene ruke. Uzimamo u obzir sve ljude koji su preminuli. I gde je u potvrdi direktan uzrok smrti covid 19, i ljude kojima je direktan uzrok smrti, recimo, infarkt miokarda, a čovek je bio bolestan od kovida 19, a obuhvatimo i one koji se nisu lečili u bonicama već kod kuće u privatnim bolnicama i ambulanta. I te ljude uzimamo, tako da očekujem da će se te brojke razlikovati, a koliko će se razlikovati očekujem od svih vas da sačekate da dođemo do preliminarnih rezultata.

• Kada očekujete prve preliminarne rezultate?

- Vraćam se na pitanje i zamolio bih vas da ne požurujete jer čim nam to kažete mi nekako imamo obavezu da izađemo što pre sa nekim preliminarnim rezultatima. Bitno je da proverimo svaku potvrdu o smrti u matičnoj službi jedinice lokalne samouprave i ono što je stiglo iz Zavoda za statistiku i da na miru radimo kako bismo izašli sa što relevantnijim rezutatima.

• Da li će u jednom momentu svi građani o trošku države moći da provere antitela na kovid 19?

- Što se tiče antitela, zbunjujemo ljude. Mnogo ljudi proverava antitela i mislim da prave veliku grešku. Antitela nisu jedina odbrambena snaga organizma. Postoje ćelijski i humoralni imunitet, čija je odbrambena snaga mnogo jača, i ne znači ako na testu nemamo antitela da nismo dovoljno zaštićeni od korona virusa.

• Zabranjene su posete svima koji nisu vakcinisani u studentskim domovima. Da li je u planu da se to uvede i u zdravstvenim ustanovama?

- Moramo štititi sve institucije. Daleko smo od pobede nad koronom ali se moramo truditi da iz dana u dan povećavamo broj vakcinisanih ljudi, i da se približavamo i jačamo kolektivni imunitet kako se ne bi napravila neka nepromišljena greška i ovoliki trud pao u vodu.

• Ako dobro razumem postoji mogućnost da se to uvede i u zdravstvenim ustanovama?

- Razgovara se, ali videćemo da li će takva odluka biti doneta. 

• Vi ste preležali koronu?

- Prošle godine juna meseca sam imao srednji oblik korone. Nisam završio na respiratoru, ali sam bio na haj-flou (high-flow), i primao 20 do 30 litara kiseonika u minuti. Borio se i pobedio kovid 19.

(Telegraf.rs)