Vozilo izgori za 6-10 minuta: Takvi požari su iznenadni i dramatični, vozač mora ovako da reaguje

U trenutku kada izbije požar u autobusu, putnici imaju nekoliko minuta vremena za evakuaciju, vozač izlazi i PP aparatom pokušava da obuzda vatrenu stihiju, ali dešava se i da požar plane toliko naglo da proguta čitav autobus i od njega ostane samo - olupina.

S obzirom na to da požar najčešće dolazi iz motora, a da nam sledi tropski talas, laik bi pretpostavio da visoke temperature pogoduju pojavi vatre. Ali, to nije tako - naš sagovornik, komandant vatrogasno-spasilačke jedinice Beograd Miloš Majstorović kaže da su požari na motornim vozilima, dakle, automobilima, kamionima i autobusima jedini tipovi požara koji se dešavaju podjednako i leti i zimi.

U maju ove godine zabeležena su dva požara na vozilima gradskog prevoza, a ovog meseca najmanje tri.

Poslednji požar bio je jutros na liniji 79 u Mirijevu, a svi putnici bezbedno su izašli pre nego što je plamen zahvatio unutrašnjost autobusa.

- Danas je požar izbio u motornom delu autobusa. Vozač je postupio po proceduri, pokušao je da gasi sa S aparatima koji se nalaze u vozilu i našim dolaskom, za nekih manje od 7 minuta, mi smo zatekli da gori zadnji deo autobusa. Vrlo brzo smo lokalizovali požar i autobus nije kompletno izgoreo - kazao je Majstorović.

Upravo zato je bitno da reagujemo na vreme i koristimo PP aparate.

- Ono što je bitno za požare na tim saobraćajnim sredstvima jeste veoma brz razvoj požara iz razloga što je automobil izgrađen od materijala koji se lako pale i veoma brzo se požar širi po kompletnom sredstvu. Neko naše iskustvo je da automobili koji se zapale, ako vozači nemaju uz sebe adekvatna sredstva za gašenje, za oko 6 do 10 minuta budu kompletno u plamenu - objašnjava nam Majstorović.

Premda je, dodaje naš sagovornik, prosečno vreme stizanja vatrogasaca u Beogradu blizu evropskih standarda, ako sami ne reagujemo na vreme, u većini slučaja oni stižu kada je požar već zahvatio celo vozilo.

Kada dođe do situacije da putnici moraju hitno da se evakuišu iz autobusa, bitnije od svake sekunde jeste gde će se i na koji način vozač zaustaviti. Jer, evakuacija gradskog autobusa je obično brza i efikasna, ali mora biti i bezbedna.

- Što se tiče evakuacije putnika, jedini savet koji imamo je taj da vozač po primećivanju dima u bilo kom delu autobusa na bezbedan način zaustavi autobus, otvori vrata da ljudi brzo izađu, ali mora da se vodi računa i kako se parkira, tako da prilikom izlaska ne dođe do povređivanja ljudi koji izlaze od strane drugih vozila na ulici - kazao je Majstorović.

Problematični delovi su, kaže Majstorović, neispravne električne instalacije, potom instalacije za dovod goriva, pa i kočioni sistem, odnosno njegovo pregrevanje.

- Ali, to je individualno, od vozila do vozila, događa se nenadano, bilo da je vozilo parkirano, bilo u pokretu. Ali za nas vatrogasce je najbitnije da ljudi prepoznaju potrebu posedovanja ručnih aparata za gašenje početnih požara, uz obavezno obaveštavanje na 193 da postoji požar - kazao je Majstorović.

Uzroke požara ne možemo generalizovati, kazao nam je veštak. Nakon svakog takvog događaja potrebno je detaljno ispitati kako je došlo do plamena, međutim, to je kompleksna i skupa analiza.

U mirijevu gori autobus GSP-a pic.twitter.com/tL7zwOr3sI— Mladen Savić (@JabaMS) June 21, 2021

- Svaki slučaj je zaseban i trebalo bi uraditi analizu uzroka svakog konkretnog požara. Ponekad sagore i tragovi samog požara, pa je nemoguće utvrditi njegov uzrok. Takođe, ako šteta nije velika, a nema ni ljudskih žrtava, često se ne nalaže veštačenje, jer bi to koštalo mnogo više nego što je iznos štete. U Americi postoje statistički podaci do kojih se došlo istraživanjima, dok kod nas, s obzirom na broj takvih požara, nema takvih podataka - objasnio je za "Telegraf" Tibor Bodolo, veštak, diplomirani inženjer mašinstva.

Tragovi koji su bitni prilikom analize požara su, na primer: zakrivljenost metalnih površina, koje se šire pri višoj temperaturi, boja oksidacije na površini čelika, topljenje materijala, čađ na staklu, dužina pukotina na staklu...

Na osnovu tragova požara utvrđuje se pravac kretanja požara i on se opisuje. Za jednu analizu potrebno je nekada i više stručnjaka, od mašinskih i elektroinženjera, do stručnjaka koji analiziraju uzorke tragova.

Pravac kretanja požara može da pomogne da se uoči žarište požara.

Prema podacima iz Sjedinjenih Američkih Država, čak 18 posto svih požara čine požari na vozilima. Međutim, najčešće gore putnički automobili, dok je kod autobusa zabeleženo samo 0,6 posto od ukupnog broja požara na vozilima.

Podatak da se 28 posto požara dešava usled greške na opremi ili nekog izvora toplote može da objasni zbog čega iznenada i bez ikakvog spoljnog uticaja dolazi do zapaljenja vozila. U čak 23 posto slučaja uzrok ostaje neotkriven, a u 62 posto slučaja gori motorni prostor.

Najčešće se prvo pali elektroizolacija (28 posto), kao i zapaljivi fluidi (takođe 28%).

Inače, 47 posto uzroka čine požari koje su izazvali mehanički problemi, a 23 posto elektroinstalacije.

(Telegraf.rs)