Deca se na koronu testiraju antigenskim testom: Zašto, kada je on tačan, a kada treba uraditi i PCR?

Foto: Shutterstock

Deca u Srbiji se u kovid ambulantama domova zdravlja na korona virus najpre i uglavnom testiraju antigenskim testom, koji u nekim situacijama daje lažni rezultat. S obzirom na to da se zna da je PCR testiranje zlatni standard, i da se ovakvi rezultati kod njega skoro pa nikad ne dešavaju, roditelji malo izražavaju bojazan da li su njihova deca dobila pravi rezultat. Stručnjaci za Telegraf.rs, međutim, objašnjavaju da se tačno zna kada treba raditi brzi antigenski test, a kada PCR, odnosno u kom vremenskom periodu od pojave simptoma, te da nema razloga za brigu.

Preporučujemo

Svoju zabrinutost ovim povodom iskazala nam je majka trogodišnjeg dečaka, kojem je antigenski test pokazao da je negativan, a bio je 4 dana pod visokom temperaturom, i to nakon kontakta sa tetkom, koja se, ispostavilo, baš na dan kada je on dobio temperaturu dobila pozitivan PCR test. 

- On je u petak bio sa tetkom koja je za vikend osetila da joj nije dobro. Prvo su je testirali antigenskim testom, koji je pokazao da je negativan, a pošto je doktoru bila sumnjiva njena klinička slika, testirana je i PCR-om, i stigao joj je u utorak pozitivan rezultat. Tog dana moje dete dobija temperaturu, počinje suvo da kašlje, i da mu curi nosić. Krvna slika je pokazala pad limfocita, i rast CRP koji je bio 9. U četvrtak popodne nas doktorka upućuje na antigensko testiranje, urađeno mu je u petak ujutro i bio je negativan. Odmah sam se zapitala zašto antigenski, rekoše mi u domu zdravlja da je takva preporuka - ispričala nam je majka trogodišnjeg dečaka.

Predsednik Udruženje pedijatra Srbije prof. dr Georgios Konstantinidis kaže za Telegraf.rs da je u ovom slučaju antigenski test bio opravdan i dobar izbor. Objašnjava da se oni rade zato što se brzo dobija rezultat, a drugi razlog može da bude i što su jeftiniji.

- Za taj osnovni skrinig, antigenski test je dobar. Međutim, ukoliko postoji pouzdan podatak o kontaktu sa osobom obolelog od kovida, posebno ako dete ima neke od simptoma, onda se mora raditi PCR. Ali, ako je dete dobilo temperaturu pet dana nakon kontakta sa zaraženom osobom i antigenski test pokazao da je negativno, vrlo je verovatno da ni nema kovid. On daje veliku tačnost pogotovo ako se radi drugog, trećeg dana od početka bolesti, tako da je u tom momentu antigenski test bio stručno opravdan izbor - kaže prof. dr Konstantinidis za Telegraf.rs i dodaje se PCR radi ukoliko postoji jasan podatak o kontaktu i ukoliko dete ima kliničke znake kovida, a rezultat antigenskog testa je negativan.

I pedijatar Saša Milićević je mišljenja da se deci radi antigenski test jer se brzo dobija rezultat i jer je jeftiniji. On, međutim, podseća da deca često nemaju simptome, a navodi i da se dešava da samo izgube apetit i brže počnu da dišu, bez temperature, a snimak pluća na kraju pokaže pneumoniju, odnosno upalu pluća.  

- PCR je mnogo pouzdaniji od brzog antigenskog testa. Ja sam imao prilike da vidim da danas urade brzi test, pokaže da je pozitivan, sutra urade on negativan ili obratno. To je teoretski moguće. Kod PCR je znatno manji broj lažnih rezultata nego kod lažnog antigenskog testa. Zato, kod onog deteta kod kog postoji opravdana sumnja da je korona, trebalo bi uraditi PCR,  pogotovo ako postoji dilema i ako simptomatologija nije ubedljiva - objašnjava Milićević.

Haraju respiratorni i stomačni virusi

On dodaje da trenutno ima dosta klasičnih disajnih, respiratornih virusa ali ima dosta i stomačnih virusa - rota i adeno. 

- Ima i kovida ali deca to dobro tolerišu, dobro podnose pa to ponekad prođe i neprimetno kod roditelja. Srećom to je kod dece mnogo ređe nego kod nas odraslih. Problem je što korona može biti asimptomatska, zato je važan taj epidemiološki podatak da li je dete bilo u kontaktu sa zaraženim. 

- Dete može da nema simptomatologiju a da ima upalu pluća. Roditelji kažu dete mi samo malo brže diše i izgubilo je apetit. Napravimo snimak pluća, ono upala. Kod drugih klica to ide postepeno. Loše opšte stanje, kašalj, temperatura. Kod kovida to ne mora da bude. Ali može samo da brže diše i da ima loš apetit, i ispostavi se da je upala. Nije često ali se dešava. Dakle, ubrzano disanje, gubitak apetita, malaksalost, neraspoloženost može nekada da bude znak. U najvećem broju slučajeva imaju temperaturu pa je lakše, ali kada ona izostane onda je problem. Tako da deca koja nemaju temperaturu mogu da budu glavni dileri klica - kaže dr Milićević za Telegraf.rs.

Ovi antigenski testovi čija je senzitivnost oko 60 odsto rade se tako što se uzima bris iz nosa, on razmaže na pločici, sipa reagens i dobije rezultat u roku od najviše pola sata.

Zamena za njih, mogli bi da budu novi antigenski testovi čija je senzitivnost preko 90 odsto, a koji se očitavaju u uređaju.

(Telegraf.rs)