Da li će biti Miholjskog leta? Sledi kišno vreme, poslednja nedelja septembra pravo iznenađenje

Foto: Nikola Tomić

Klimatolog sa Instituta za meteorologiju prof. Vladimir Đurđević rekao je danas da će biti miholjskog leta jer se očekuje da će kraj septembra i početak oktobra biti topliji od proseka, sa temperaturom od 25 do 30 stepeni.

Preporučujemo

Vladimir Đurđević je gostujući u Jutarnjem programu RTS naveo da će u narednom periodu nad Srbijom biti oblaka koji će ponegde uslovljavati kratkotrajnu kišu, a u pojedinim delovima zemlje su, kako kaže, mogući i pljuskovi praćeni grmljavinom.

- Sledeća nedelja će biti relativno hladna, pomalo će biti i kiše, ali poslednja nedelja septembra i početak oktobra, po onome što sada imamo od materijala i prognoza, vidimo da će temperature možda opet biti vrlo blizu 30 stepeni, kretaće se od 25 do 30 stepeni - navodi Đurđević.

Navodi da smo imali jedno od najtoplijih leta sa jako visokim temperaturama i to je, kako kaže, posledica izuzetno izraženog toplotnog talasa koji je zahvatio centralno i istočno Sredozemlje.

Objašnjava da su istraživanja pokazala, da se broj izuzetno toplih dana sa temperaturama i do 50 stepeni u poslednjoj deceniji u svetu udvostručio. Navodi da je postojalo 13 izuzetno toplih dana, a da je to sada 26, te da je temperaturni stres na organizam bio izuzetno velik.

- U suptropskim i tropskim oblastima te temperature koje su značajno iznad 40 stepeni su izuzetno opasne zato što u nepovoljnoj kombinaciji sa vlagom vazduha mogu da proizvedu vremenske uslove u kojima je maltene ljudskom telu nemoguće da funkcioniše na neki normalan način i tu vrstu toplotnih talasa mi u klimatologiji nazivamo smrtonosnim toplotnim talsima, jer je smrtnost u populaciji daleko veća od očekivane - objašnjava.

Ako ne uspemo da skrenemo sa te eksponencijalne krive, ističe Đurđević, broj takvih dana u tim oblastima će biti veći od 240 i taj prostor će biti nenastanjiv za ljude.

- Takvih dana je u prethodnim decenijama bilo desetostruko. Kombinacija vazduha i temperature je bila takva da je taj temperaturni stres na naš organizam bio izuzetno veliki. Do kraja veka ako ne uspemo da skrenemo sa te eksponencijalne krive, broj takvih dana u tim oblastima će biti veći od 240, tako da će taj prostor veći deo godine biti nenastanjiv - zaključio je Đurđević.

(Telegraf.rs)