Bela kuga sve je nemilosrdnija: Zašto smo za godinu dana "izgubili" Užice, a svaki 5. stanovnik je starac?

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Ministar za brigu o porodici i demografiju u Vladi Republike Srbije Ratko Dmitrović, istakao je danas na panelu o diskriminaciji starih organizovanom u Palati Srbija, da je briga o starima jednako važna koliko i briga o broju novorođenih, posebno u doba pandemije kojom su najviše pogođeni naši najstariji sugrađani.

Ukoliko nešto želimo da promenimo, rekao je ministar, onda već danas, a ne sutra, svako od nas treba da se upita da li je neko od njegovih najbližih sam ili bolestan, da pozove tu osobu i ponudi pomoć. On je istakao da je reč je o generacijama bez kojih ni nas ne bi bilo i upitao da li im čestitamo rođendane, kad smo nekog od naših najstarijih izveli na ručak.

Preporučujemo

- Taj problem nije prisutan samo na selu, gde nam stari žive zaboravljeni od porodice, nego i u betonskim kavezima u gradu. Njihovi telefoni ne zvone, na mnoga od tih vrata niko ne kuca - rekao je Dmitrović.

Briga za stare, prema njegovim rečima, pitanje je svesti svakog pojedinca i važno demografsko pitanje.

- Svaki peti stanovnik Srbije, danas, stariji je od 65 godina - rekao je ministar.

- Prošle godine umrlo je 54.000 stanovnika Srbije. Izgubili smo grad veličine Užica ili Šapca i taj broj i dalje raste, ali kad o toj brojci govorimo, moramo imati u vidu da se ona odnosi uglavnom na najstarije u Srbiji - napomenuo je Dmitrović.

Nacionalni dijalog o diskriminaciji starih organizovala je Kancelarija poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Kancelarija populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA).

Prema Posebnom izveštaju poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Brankice Janković, starosno doba je drugi po redu osnov po učestalosti pritužbi ovoj instituciji, odmah nakon pritužbi po osnovu invaliditeta kao ličnog svojstvastva.

Foto: Promo

Na panelu je bilo reči o različitim vidovima diskriminacije starih, od digitalne diskriminacije, zatim svojevrsnog "terora mladosti" koje nam je nametnuto u medijima i na društvenim mrežama, po kom se stari doživljavaju često kao teret društvu, pa do imovinskog cenzusa od 0,5 hektara, kao limita za dobijanje socijalne pomoći, čime su najviše pogođeni stari ljudi na selu.

Stereotipi, predrasude i diskriminacija starih, kako je rečeno, prisutni su i u porodici najstarijih, a neretko, stare je sramota da prijavljuju zanemarivanje u porodici.

Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, istakla da starost često nosi usamnjenost, ali da mora da se posmatra kao privilegija i da se kroz normativna akta svaki vid diskriminacije mora sankcionisati.

Dorđe Staničić, predstavnik Stalne konferencije gradova i opština rekao je da i dalje u Srbiji imamo opštine koje nemaju razvijen sistem usluga socijalne zaštite za najstarije i da bi takvi servisi mogli da se uvedu kao vid međuopštinskih usluga.

Čak 80.000 stanovnika, kako je istakao Staničić, danas očekuje uslugu palijativnog zbrinjavanja i u tom smislu, kao i u drugim vidovima podrške starima, od velikog značaja bi bilo uključivanje volontera.

(Telegraf.rs)