Zašto još čekamo na Amber alert: Koliko često se oglašava i ko je sve povezan sa njim?

Na inicijativu Fondacije Tijana Jurić implementirana su dva zakona - Tijanin zakon i kazna doživotnog zatvora za silovatelji ubice dece. Treća stvar, sistem alarmiranja javnosti Amber alert, koji je od velike važnosti kada je neko nestalo dete u životnoj opasnosti, koristi se u 12 država u Evropi. Cilj Fondacije je da Amber alert počne da se primenjuje i u Srbiji, za šta je potrebna usaglašenost svih relevantnih instirucija, pa i Vlade Srbije.

Igor Jurić je na šestoj konferenciji o bezbednosti dece "Bezbednost i odgovornost" istakao da je video o funkcionisanju Amber alert sistema snimljen 2019. godine, a da je u planu bilo da već sada uveliko gledamo nastavak istog, u kom bi se po usvajanju edukovali građani kao akitivni učesnici u potrazi za nestalom decom.

- Sistem još nije zaživeo, ali bez obzira na to i dalje postoji prostor za optimizam i nadu. Bez obzira na kritike koje povremeno iznosimo na rad određenih ministarstava, ipak se shvataju kao dobronamerne kritike i želje da Srbija bude bolje i odgovornije društvo za odrastanja naše dece - rekao je ističući da je ambasador SAD celom procesu dao veliku podršku.

On napominje da je bilo teško da objasni zašto niko od predstavnika naše policije nije došao na okrugli sto, na kom su, između ostalih, bili prisutni predstavnici organizacije In Hope, Interpola i Gugla.

- Razmena iskustva u vezi sa ovim problemom bi bila od izuzetnog značaja za državu u celini. Mi želimo da budemo samo pomoć i podrška našem MUP i drugim institucijama, ne možemo i ne želimo da budemo ikakva konkurencija. Zbog toga mi teško pada što, osim što se nisu odazvali pozivu za konferenciju i okrugli sto, nisu nam ni odgovorili na poziv - istakao je Jurić, dodajući da se nada da će Srbija da postane punopravni član In Hope organizacije.

On je dodao da je to bio verovatno poslednji događaj u organizaciji Fondacije Tijana Jurić, a da sve nadalje preuzima Centar za nestalu i zlostavljanu decu.

Osim onoga šta je nabrojala da različita ministarstva Srbije rade po ovom pitanju, Brnabić naglašava da svi kao pojedinci možemo i moramo još da radimo na bezbednosti dece.

- Oko Ambert alert sistema imali smo sastanke na kojima smo pričali o tome. Želim da kažem da je Republika Srbija opredeljena da uradi apsolutno sve i da će da sprovede u delo svaki sistem koji će imati za rezultat bezbednost dece. Već se sprovodi projekat edukacije dece. Konstituisan je i Savet za bezbednost dece, koji podnosi Vladi inicjativu za njihovu zaštitu - objasnila je Brnabić.

Praksa u SAD

Rebeka Sternburg iz Nacionalnog centra za nestalu i zlostavljanu decu (NCMEC) navela je primere dobre prakse i objasnila koji su to postojeći mehanizmi u potrazi za nestalom decom. Kao i u Srbiji, pokretanje slične organizacije u SAD nastalo je tako što se potraga za nestalim detetom završila tragično.

U toj državi, potraga za nestalom decom počela je tako što su se njihove fotografije pojavljivale na ambalažama mleka, a sa razvojem tehnologije mogu da rade 24/7, u konstantnoj su vezi sa Interpolom, a po potrebi policiji mogu da prijave nestanak koji zahteva aktiviranje Amber alerta. Takođe, ukoliko nestalo dete nije pronađeno duže vreme, forenzičari na svake dve godine, na osnovu fotografije deteta, prave slike koje prikazuju kako bi ono moglo da izgleda u tom trenutku.

- Kada je u pitanju Amber alert, mi smo sekundarna distribucija. Mi nismo organizacija koja aktivira Amber alert, njega aktivira policija. Amber alert beleži veliku uspešnost u pronalasku dece na vreme. Informacije o vozilu i detetu prikazuju se na tablama na putevima, takođe na televiziji i u ostalim medijima kao što je radio, potom na društvenim mrežama, pa kao i notifikacija na telefonima - objašnjava i dodaje da se dobijaju detaljan opis deteta, otmičara, ali i vozila u kom se nalaze, zajedno sa registarskim tablicama.

Na pitanje Nikole Todorovića, rukovodioca "SafeSearch" projekta Gugla, koji je istakao da Srbija tokom godina imala 45.000 prijava i na koji način te prijave da dospeju do srpske policije, usledio je odgovor.

- Naše udruženje bi volelo da dobija informacije od srpske policije. Ipak, Interpol je obično taj koji prima i šalje izveštaje i prijave, tako da bi Srbija mogla da se poveže sa Interpolom, kako bi pre došla do informacija, a kada postanete član In Hope organizacije, kao i njihove hotlajn linije, lakše ćete moći da procesuirate informacije i prosledite ih policiji - objasnila je Rebeka.

Igor Jurić pitao je da li se Amber alert u svim državama uvode pod istim kriterijuma, kao i koliko često dolazi do oglašavanja Amber  alerta.

- Da, kriterijumi za sve države su isti. Što se tiče samog oglašavanja, ne mogu da se setim kad sam poslednji dobila notifikaciju. Aber alert neće biti korišćen u svakom slučaju nestalog detetaa, već samo u najozbiljnijim slučajevima. Oglašavanje Amber alerta je prilično retko. Mislim da je stvoren na taj način jer ne želite da se oglašava prečesto, već kada se jednom oglasi da privuče pažnju svih - dodaje.

Na pitanje šta se dešava ukoliko sam otmičar prati Amber alert, te zna gde ga traže i kada treba da skrene sa putanje, Rebeka nije imala odgovor.

(Telegraf.rs)