Čeka se odluka o školama, a šta je sa vrtićima: Da li će i oni na "predah" i zašto ne?

Foto: Shutterstock,

Danas bi trebalo da bude poznata odluka o tome kako će đaci nadalje pohađati školu zbog korona virusa, a kako Telegraf.rs saznaje za razliku od njih, rad vrtića neće biti redukovan uprkos lošim brojkama i sve više zaražene dece.  

U Kriznom štabu za borbu protiv korona virusa kažu za Telegraf.rs da na prošloj sednici Kriznog štaba nije bilo reči o vrtićima, te da nikakve nove mere neće biti primenjivane, a da se promene ne očekuju u predškolskim ustanovama, kaže nam i predsednica Odbora za predškolsku delatnost sindikata "Nezavisnost" Suzana Lazarević. 

Preporučujemo

- Što se vrtića tiče, tu ništa neće biti redukovano. Čak i deca do 6. razreda neće najverovatnije ići na onlajn jer nema ko da ih čuva, tako je bar rečeno na sastanku utorak, odluke se tek čekaju - rekla je Suzana Lazarević za naš portal.

Na sednici Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa prošle srede jedan od predloga je bio da đaci pređu na onlajn nastavu. O tome je pričano u utorak na sastanku nadležnih ministarstava i epidemiologa, a konačna odluka bi trebalo danas da bude doneta.

Kako je u intervjuu za Telegraf.rs rekao dr Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba, jedan od predloga je i da predstojeći školski rasput počne ranije, ali još treba da se zauzme konačan stav.

Georgios: Deca od 3,4 do 12 godina najmanje obolevaju

Kako smo uspeli da saznamo, najverovatnije će đaci sledeće nedelje nastavu pohađati po "malo jačim semaforima", a onda bi mali rasput počeo 8. novembra, završio 15. novembra (praznik je 11. novembra), a tih par dana bi se "nadoknadilo" kraćim letnjim raspustom.

Profesor Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije kaže za Telegraf.rs da je obustava rada vrtića i prelazak dece na onlajn nastavu, prilično kompleksno pitanje koje prevazilazi samo domen medicine. Smatra da za tim još nema potrebe, a s tim u vezi objašnjava da deca uzrasta od 3, 4 do 12 godina za sada najmanje obolevaju.  

- Prvo, što se epidemiologije tiče, polazeći od struke, ta deca uzrasta od 3, 4 pa do 12 godina najmanje još obolevaju i imaju najblažu formu. Težu formu imaju deca preko 12, odnosno preko 15, 16 godina, i ona do godinu dana, što se pokazalo i kod nas da je tako. Mislim da u ovom trenutku nema još uvek potrebe za tim - kaže prof. dr Konstantinidis.

Ističe da se prilično slaže sa aktuelnim ministrom obrazovanja Brankom Ružićem, i mišljenja je da bi u ovom trenutku odlazak predškolske i školske dece kući, odnosno dece do četvrtog, petog, pa i šestog razreda bila veća šteta nego zdravstvena korist.

- Tu je veliki problem ko će se sa tom decom baviti posebno sa predškolskom. Odlazak roditelja na bolovanje bi bio veliki gubitak u odnosu na dobitak, koji bi podrazumevao izvesno manji broj obolele dece a oni se završavaju sa blagim ili na umerenim kliničkim slikama. Ne znam kakva je tu smrtnost, a apsolutno mislim da je šansa za teške oblike veoma mala. Dobar deo te dece ne samo da su deca radnika, nego su i deca zdravstvenih radnika, i onda bi to ugrozilo značajno funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite ionako iscrpljenih ljudi - napominje naš sagovornik.

Na konstataciju da se panika među roditeljima stvara kada se vidi da ima dece, pa i beba na respiratoru, kaže da "mi paničimo, a mogućnosti koje imamo ne koristimo".

- Moram da kažem da me te stvari, iskreno, sekiraju. Nije mi jasan taj mentalitet i taj obrazac ponašanja, i to idenje iz krajnosti u krajnost. Očekivati stalno da neko nešto reši po mogućstvu idealno a da sami ništa ne preduzmemo da to sprečimo. Vrlo verovatno je da će sada i u Evropskoj uniji biti registrovana vakcina protiv korone za uzrast od 5 do 11 godina, a ja pozivam da radimo prvo vakcinaciju starijih od 12 i 16 godina, a onda da počnemo i tu vakcinaciju mlađih kategorija. To je jedina poruka i vrlo jednostavna istina - poručio je prof. dr Konstantinidis.

Vrtići, podsetimo nisu samo radili kada je bilo vanredno stanje i odmah nedelju dana po prestanku vanrednog stanja 11. maja, počeli su sa radom. Isprva su mogla da dolaze samo deca čiji roditelji dostave potvrde od poslodavca da moraju fizički da budu prisutni na poslu, to jest da ne mogu da rade od kuće, a vremenom su se sva deca vratila u predškolske ustanove.

(Telegraf.rs)