Vakcinacija MMR-om nastavila da pada: Najgore tamo gde se najmanje očekuje, preti epidemija

Foto-montaža: Shutterstock, Profimedia/Leigh Prather / Panthermedia

Obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom protiv malih boginja, zauški i rubeole, i u toku prošle 2020. godine bio je ispod zadovoljavajućeg obuhvata, a ono što je još gore, nastavio je trend pada kao što je bio slučaj i u 2019. godini.

U 2019. godini obuhvat ovom vakcinom iznosio je 88 odsto, a u toku 2020. bio je još niži - pao je na 78 odsto. Da podsetimo, da bismo izbegli epidemije potrebno je da obuhvat bude 95 odsto. 

Preporučujemo

Profesor dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije kaže za Telegraf.rs da je osim što je obuhvat ovom vakcinom prošle godine iznosio 78 odsto, poražavajuće i to što je on najmanji u najvećim gradovima.

- Prošle godinu je obuhvat bio onakav upravo kako smo mi procenili da će biti, odnosno za nijansu je veći. Mi smo procenili da će biti 75, a bio je 78 odsto obuhvat u 2020. godini što je apsolutno nezadovoljavajuće i uklapa se sa tom našom projekcijom. Poražavajuće je da je najmanji obuhvat u najvećim gradovima gde su najprosvećeniji i najobrazovaniji ljudi, u Beogradu je manji od 70 odsto - priča prof. dr Konstantinidis za Telegraf.rs i dodaje da su to zvanični podaci koje su dobili od Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Podseća da je za morbile svaki obuhvat ispod 95 odsto katastrofa.

- Mora biti 95 i iznad. 93 odsto je miniumum minimuma - kaže prof. dr Konstantinidis.

MMR vakcina je u kalendaru obavezne vakcinacije. Samo vakcinacijom iznad 95 odsto možemo da izbegnemo epidemije malih boginja kakve su nam bile 1997., 2007., i 2017. godine. 

- Preti nam epidemija, ali ne bih voleo da plašimo svet i narod. Ona uvek preti kada je manji obuhvat od 95 odsto, posebno kada je manji od 90, a da ne govorim kada je manji od 80 zbog velike zaraznosti virusa morbila. S tim u vezi moja jedina preporuka je ispunjavanje ove obaveze. Pitanje je i kako ta deca idu u predškolske i školske ustanove jer oni formalno bez potvrde o imunizaciji ne bi smeli da budu u kolektivima - podseća prof. dr Georgios Konstantinidis za Telegraf.rs.

I dr Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa, kazao je za Telegraf.rs da kada je reč o vakcinaciji MMR-om, nemamo boljitak koji je dovoljan.

- Imamo pad u imunuzaciji, to je sasvim sigurno - rekao je dr Kon za Telegraf.rs.

Iz Instituta "Batut" nismo dobili odgovore na pitanja o vakcinaciji MMR-om u toku 2020. godine do objavljivanja ovog teksta.   

Posle više godina, 2018. godine, kao da smo se opametili. Prema podacima Instituta "Batut", vakcinacija MMR-om na teritoriji Srbije u 2018. godini sprovedena je sa obuhvatom od 93,4, dok je u 2017. godini, kada smo imali epidemiju, ona iznosila tek 85,2 odsto.  

Najveća epidemija malih boginja u Srbiji, da podsetimo, bila je 1997. godine kada je obolelo oko 4.000 ljudi i umrlo sedam osoba. Deset godina kasnije u Srbiji javila se još jedna epidemija koja se u Vojvodini prelila iz marginalizovanih grupa u opštu populaciju i kada je zaraženo oko 380 ljudi.

Poslednji put, male boginje su Srbiju pogodile 2017. godine i 2018. godine. Tada je obolelo 5.318 osoba, dok je 15 umrlo.

Poslednji slučaj malih boginja na teritoriji Srbije zabeležen je u Boru u junu prošle godine.

Vakcinacija u Srbiji protiv malih boginja počela je 1971. godine primenom monovalentne vakcine. 1981. godine počela je primena kombinovane vakcine protiv malih boginja i zauški, dok je MMR vakcina (protiv malih boginja, zauški i rubele) počela da se primenjuje od 1994. godine.

Ona se prima u 13. ili 14. mesecu života.

Istovremeno, od 1994. godine započelo je davanje druge doze MMR vakcine, najpre u dvanaestoj, a od 2006. godine u sedmoj godini života, s obzirom na to da oko 5 odsto osoba vakcinisanih samo jednom dozom vakcine ne razvije imunitet protiv malih boginja.

Inače, broj vakcinisanih MMR vakcinom bio je i više nego zadovoljavajuć do 2013. godine, da bi 2014. godine rapidno opao. Procenat od više od 90 odsto vakcinisanih prešli smo posle toga samo 2018. godine, ali se, opet, vraćamo unazad...

Naime, 2005. i 2006. godine procenat vakcinisanih MMR vakcinom iznosio je 96 odsto, 2007. - 97 odsto, 2008., 2009. i 2010. po 96, da bi 2011. godine opet bio za procenat viši - 97 odsto. 2012. godine je pao na 90, 2013. se popeo na 93. Međutim, već naredne 2014. godine obuhvat je pao na 86 odsto, 2015. na 84 a 2016. godine na 81 procenta. 2017. godine izneosio je 85,2 odsto, 2018. smo postigli uspeh sa 93,4, 2019.  smo opet pali na procenat ispod 90, odnosno na 88 odsto, a prošle 2020. godine samo 78 odsto.

(Telegraf.rs)