Ako ustajete na levu nogu, setite se da imate "magični štapić" da popravite dan. Počinje na slovo T

Foto: Freepik.com

Budite se u zoru, u prohladnom stanu hvatate se za radijator. Još ne greju. Pa dobro, ne ustaju svi tako rano, nema potrebe... Komšinica vas odmerava dok izlazite iz stana, uvek na isti način, gleda kako ste obučeni, kud ste krenuli, a vi se okrećete i odlučujete da joj ovoga puta kažete: "Dobro jutro".

Na prvom semaforu dama ispred vas ne vidi uslovnu strelicu, možda se i šminka. A ne, priča telefonom! Ovoga puta ne trubite, jer vam minut čekanja neće značajno skratiti život. Umesto toga, na sledećem semaforu joj se nasmešite.

Preporučujemo

Jedan pešak kao muva bez glave prelazi ulicu i lagano kočite. Suzdržavate se od teatralnog škripanja kočnicama i dramatičnog trubljenja.

Na izlazu iz kola upadate pravo u blato. Brišete nogu u travi i pomalo izgledate smešni, ali ne dopuštate znoju da prođe kroz pore i dan krene uz opaku nervozu još pre prve jutarnje kafe. Naprotiv, koleginici koju ste iskreno zasmejali dok se kobeljate, upućujete poziv na doručak.

Kad tamo - mlaka kafa i izgoreli kroasani. Ali, sve to pretvarate u šalu, umesto da očitavate lekciju punačkoj prodavačici koja se definitivno probudila još i pre vas, ali kao i uvek, deluje nezainteresovano, bledo i odsutno.

Računar ne može da se uključi, čeka se apdejt sistema. Umesto psovke u sebi i džangrizanja prepustite se razgovoru s kolegom prekoputa, koji vas oduvek pomalo nervira, a nije ni kriv ni dužan. Shvatate da vas iritira njegova trapava predanost poslu, fraze koje izgovara i način na koji klimata glavom u stilu "Ne, ne, ne", ali onako, sam za sebe, kao da kraj sebe ima nekog nevidljivog sagovornika. Ovoga puta odlučujete da na to i ne obratite pažnju, već ga ponudite kockicom čokolade.

Drugog kolegu koji se vrzma po kancelarijama, za koga svi predosećaju da je gej dok se on stalno nemušto brani, ovoga jutra poštedećete vaše neumesne šale i pitanja o devojkama kojim ga redovno zadirkujete.

Žena vas treći put zove telefonom, iako zna da ne volite baš kada vas prekida na poslu. Ali, od deljenja lekcija proteklih 15 godina niste uspeli da ispravite to i promenite njene navike, pa se, ipak, javljate i to začudo toplijim glasom.

Vraćate se ka autu drugim, suvljim putem, i nailazite na nasrtljivog prosjaka. Dobro, dobro, daćete mu ovoga puta 50 dinara, a on će vam se zahvaljivati, kao da se neko čudo desilo. Nećete danas zameriti ni onim neželjenim peračima prozora, koji, čini se, vodu ne menjaju tokom celog dana.

Na uzastopno crveno lagano ćete stajati, shvativši da za žurbom nema potrebe i onda pojačati radio dok se emituje omiljena pesma. I baš u tom trenutku muziku prekida iritantni glas voditelja.

Ništa vas neće izbaciti iz takta, jer ste shvatili da dan može da prođe bez i jedne svađe, psovke, prebacivanja, tenzije i hladnog preznojavanja. Kao da sami biramo hoćemo li ustati na levu ili desnu nogu. Svet će biti isti ma kako mi ustali tog jutra, a tolerancija postaje magični štapić u našim rukama kojim se lišavamo svih onih nepotrebnih svađa, prepirki i psovki.

Probajte - makar u drugoj polovini dana, jer danas je Dan tolerancije.

Naravno, govorimo o toleranciji kao ličnoj osobini. Svet nikad neće biti idealan, a u njemu ni sami niste bezgrešni. Kada malo bolje razumemo jedni druge, lakši će biti i suživot.

Ali...

Naravno, postoji i ona druga vrsta tolerancije, koja je određena društvenim vrednostima. Tolerancija je pozitivna kada uvažava različitosti i kada omogućava da do vaše svesti dopru i drugačiji stavovi.

Isto tako, postoji jasna crvena linija iza koje je poželjno, baš naprotiv, uskratiti svaku toleranciju - na nasilje, mržnju, netrpeljivost... Ne možemo tolerisati uvredljivi grafit, očiglednu nepravdu, veličanje zločina i bahatu neodgovornost.

Zato, kada govorimo o toleranciji, moramo da govorimo o njoj i u kontekstu vrednosti - nekada nam je preko potrebna, a nekada treba smelo da je odbacimo i podebljamo onu crvenu liniju.

Šta je ono što vi nikada ne tolerišete? Pisite nam u komentarima.

(Telegraf.rs)