Čudesna sudbina udžbenika dece Prvog svetskog rata: Dragoceno svedočanstvo staro više od 100 godina

Foto: Printskrin/RTS

Kralj, Vlada i diplomatski kor, a za njima narod. To je bila slika u noći 26. i 27. novembra 1915. godine kada je započeto povlačenje preko Albaniije. U istoriji nazvana Albanska golgota poznata kao jedno od najbolnijih stradanja srpskog naroda. Važna svedočanstva o Prvom svetskom ratu su pristigla u Muzej knjige i putovanja.

Sudbina petnaestogodišnjeg dečaka Sretena Šljivića, iz sela Rabrovica nadomak Valjeva, slična je kao i nekoliko hiljada njegovih vršnjaka koji su se u zimu 1915. i 1916. povlačili preko Albanije.

Preporučujemo

Sreten je bio dobre sreće - preživeo je Albansku golgotu. Školovao se i doktorirao u Francuskoj, postao jedan od naših najcenjenijih fizičara. Njegovi ratni udžbenici nedavno su pronađeni i pristigli su u Muzej knjige i putovanja, navodi RTS.

- Ova zbirka je prvenstveno zanimljiva kao zbirka, vi uglavnom pronađete jednu, dve, tri knjige iz tog perioda u nekoj biblioteci. Ali Sreten je prvobitno čuvao celu biblioteku ratnu koju je koristio dok je studirao u Bolijeu, dakle nekih dvadesetak svojih udžbenika - objašnjava Viktor Lazić iz Muzeja knjige i putovanja.

I tu su najpre Sretenovi udžbenici iz fizike, hemije, ali i iz istorije, geografije. Mnogi pisani i prepisivani na neveštom francuskom jeziku.

- Zato što je najveći broj naših đaka bio u Francuskoj, a drugo naši intelektualci su knjige prevodili na francuski ili već direktno pisali na francuskom, da bi što veći auditorijum bio upoznat sa istorijom sa geografijom sa književnošću - kaže bibliotekarka Svetlana Mirčov koja je obradila ovu zbirku.

Ratnih godina prava je muka bila obrazovati se u tuđoj zemlji, a još veća nevolja kako pronaći udžbenik.

- Prvo je objavljen izuzetno veliki broj rečnika jer su bili rečnici namenjeni i đacima i mladima ali i vojnicima. Opismenjavani su čak i tokom ratu, opismenjavani su i u bolnicama - navodi Svetlana.

- Vi čak vidite i po pojedinim udžbenicima kako su se oni selili. On na svojim pojedinim udžebenicima piše Bizerta, dakle učio je u Bizerti, pa onda piše Alžir, i na kraju je završio u Bolijeu. Zamislite taj put preko Albanije, Krfa, Soluna ko zna kuda, preko Alžira, Bizerte i na kraju završi u Nici", ističe Lazić.

Zato su svi ovi udžbenici, stari više od 100 godina od kojih mnogi i sa posvetom, dragoceno svedočanstvo. Pružaju novu sliku đačkog života u Prvom svetskom ratu.

Više od 2.000 bibliografskih jedinica o Prvom svetskom ratu nalazi se u Muzeju knjige i putovanja. Mnogobrojni su srpsko-francuski rečnici, gramatike ali ovde su i mnogobrojni udžbenici. Tako je na primer interesantna istorija srpskog naroda, koja je udžbenik za četvrti razred osnovne škole, a štampana je u Bizerti 1918. godine.

Osim Sretenovog legata ovde se nalaze i udžbenici druge dece, ratni dnevnici, pisma, fotografije i raznolika đačka i vojnička literatura.

- Naši vojnici dok čekaju neku borbu u rovu, čitaju i Đuru Jakšića i Boru Stankovića i Turgenjeva i Tolstoja. To je nešto neverovatno, ali imate i poljoprivrednu literaturu. To me je najviše zaprepastilo. Zamislite vi vojnika koji u rovu 1918. godine, ne zna da li će živ stići do svojih oranica ima potrebu da štampa knjigu uputstvo za oranje traktorima - prepričava Lazić.

U Muzeju knjige i putovanja nastavljaju šire zbirku Prvog svetskog rata. Nadaju se da bi jednog dana mogla biti proglašena za kultruno dobro i veruju da će izrasti u nešto posebno. Zbog dokumenata koji svedoče o sudbinama poput Sretenove sa početka priče, ova kolekcija je već posebna.

(Telegraf.rs)