Selo ostalo bez poštara, pa meštani sami traže svoja pisma: Muke građana subotičkog predgrađa

Foto: Pixabay

Tavankućani poštu ne dobijaju puna dva meseca. Toliko je prošlo otkad je poslednji poštar u tom rejonu prestao da radi, a kako je pokrivao Gornji i Donji Tavankut, ali i Ljutovo i Malu Bosnu, oko 6.000 građana sada po svoje račune i ostale pošiljke mora na šalter u centru sela, gde se stvara gužva.

Meštani mole nadležne da im obezbede makar dva poštara sa vozilom jer, kako kažu, to je velik teren i zahtevan za rad.

Preporučujemo

Problem sa poštarima traje već duže od godinu dana, a situacija je izmakla kontroli krajem septembra, kada je jedini poštar prestao sa radom. Do tad su se nekako i snalazili, a sada svi moraju na šalter i to makar dva puta, prvo da pokupe račune, a kasnije još jednom da ih plate. Kažu, država ne čeka, moraju se na vreme izmiriti obaveze, a bilo je i slučajeva kada su meštani zbog kašnjenja bili na gubitku, jer su propuštali rok za žalbu. Najteže je onim najstarijima, koji su slabo pokretni, pa se međusobno ispomažu. Ipak, kažu, to nije rešenje - selu treba poštar, piše Subotica.com.

- Dođemo, uzmemo papire, ali to nije za svakoga baš tako lako. Prekjuče sam uzeo papire, sad ću da platim račune - kaže Marko Beneš.

- Dođu ljudi, ali svako je nervozan kad mora da čeka na red. Treba nam poštar, nek je i dva, i to je malo, ali stvarno ljudi ne mogu sve da sustignu. Ima ljudi koji ne mogu da dođu da podignu račune. Tu ima i starih ljudi, koji ne mogu doći, i onda ako neki komšija, recimo ja imamo tamo pet-šest starijih žena, pa podignjem za njih, ali nema svako nekoga ko će za njih podići i onda šta da rade jadni ljudi - objašnjava Ivan Šarčević.

Kažu da jednom poštaru nije produžen ugovor, dok je drugi dao otkaz jer nije mogao sam da pokriva čitav teren. Tada se 6.000 meštana, koji gravitiraju ka pošti u Donjem Tavankutu, slilo na dva šaltera, a službenici pored ostalog posla ne stižu i da razvrstaju i dele poštu.

- Gospođa koja radi na šalteru je pozivala penzonisane poštare koji teren idealno poznaju da slažu tu poštu i kad se obratimo njima, oni kao penzioneri dolaze da slažu poštu da se ipak koliko-toliko rasporedi u selu, ali problem Male Bosne i Gornjeg Tavankuta je katastrofalan. Tamo je sve doneseno u jednu podavnicu i ljudi maltene sami traže svoje račune, što je haos - priča Tomislav Vojnić Mijatov, član Saveta Mesne zajednice Tavankut.

Da bi pošta stigla do svih kuća i to u roku, potrebna su najmanje dva poštara i to dva koja dobro poznaju kraj. Treba im i vozilo, jer se katastarska opština Tavankut prostire na 60 kvadratnih kilometara i Mala Bosna na još toliko, dodaje Vojnić Mijatov.

- To je ogromna teritorija. Mala Bosna jeste malo zbijena kao urbano naselje, ali ima jako puno raštrkanih salaša, do Male Baje, Hrvatskog majura, Mikićeva i okolnih salaša, i sve se to mora obići. Taj mladi poštar je dve godine uz ovog starijeg trenirao, da upozna ljude, ko gde stanuje, ko se na kojoj adresi nalazi, kako da dođe do njega, jer tamo ima dosta letnjih puteva. Kad je blato, kad je kiša, kad je sneg, moraš peške tri-četri kilometara ići", navodi Vojnić Mijatov.

Iz rukovodstva Pošte im je rečeno da za problem znaju, ali da se on ne može rešiti preko noći. Obećano im je da će neko doći iz grada, a Tavankućanima preostaje jedino da dok čekaju nove poštare, sami dolaze po svoje pošiljke.

(Telegraf.rs)