"Nekad bulje, ali to je samo zato što su radoznali": Kubanska porodica u Lajkovcu ima status selebritija

Foto: Tanjug/AP/Darko Vojinović

Belkvis Gonzales i njena porodica uživaju nešto slično statusu zvezda u malom gradu u Srbiji, gde žive pošto su pobegli sa Kube pre pet godina, navodi AP.

Došli su do naše zemlje migrantskom rutom koja je vodila kroz Rusiju, jednu od tek nekoliko zemalja u Evropi za koju Kubancima ne treba viza. Dok većina emigranata sa karpiskog ostrva ide u SAD ili u zemlje španskog govornog područja, Gonzales i njen muž su izabrali Srbiju, zbog toga što im nije trebala viza.

Preporučujemo

- Nismo ništa znali o Srbiji - kaže Belkvis Gonzales za AP. Novinare je primila u svom domu u Lajkovcu, gradiću udaljenom oko 80 kilometara jugozapadno od srpske prestonice. - Imali smo mnogo sumnji i strahova, ali se stvari odvijaju mnogo bolje nego što smo očekivali.

Srbija, koja se još bori sa posledicama ratova i sankcija od devedesetih godina prošlog veka, je daleko od obećane zemlje za ljude koji žele da izgrade nov život pošto pobegnu od nasilja, represije i siromaštva u svojoj zemlji.

U Evropu je od početka migrantske krize 2015. godine došlo više od milion izbeglica. Većina je ipak htela dalje na zapad i sever, u bogate zemlje Evropske unije.

U Srbiji 212 izbeglica dobilo azil 

Mirjana Milenkovski, koja radi za UNHCR, agenciju koja se bavi izbeglicama, kaže da se samo 3.700 ljudi prijavilo za azil u Srbiji od 2008. godine, dok je 212 ljudi i dobilo azil. Među njima je i sedam Kubanaca, uključujući Belkvis Gonzales, njenog supruga Jordelisa Pimijentu i njihovu 11-godišnju ćerku Islenu Danaju Pimijentu.

- Oni su veoma dobar primer integracije. Ovo je jedna od najboljih priča o uspehu za koje smo čuli - kaže Milenkovski.

Iako i mnogo Srba odlazi iz zemlje u prosperitetnije zemlje, Gonzalesova kaže da je njena porodica zadovoljna svojim novim životom. Prema njenim rečima, njena porodica je napustila Kubu zbog političkih problema, ali i nedostatka poslovnih prilika. Iako onima koji posmatraju spolja, Kuba liči na karipski raj, život tamo je težak, a sistem "ne favorizuje ljude, već ih ograničava".

Kada su stigli u Srbiju, porodica je boravila u prihvatilištu za izbeglice, dok im nije odobren azil 2019. godine. UNHCR i srpske vlasti su paru pomogle da nađe poslove u Lajkovcu i da se preseli tamo. Žive u malom stanu, Belkvis radi u obližnjoj mesari, a njen suprug na građevini u toj oblasti. Deluje da joj hladnog, vetrovitog novembarskog dana ne nedostaje karipsko sunce.

- Ono što volim najviše u ovoj zemlji je što vidiš sva godišnja doba: proleće, leto, jesen i zimu - kaže Belkvis.

Pošto nisu bili upoznati sa načinom života u Evropi, kubanska porodica se brinula da li će ih prihvatiti. Prema njenim rečima, nisu se sretali sa odbacivanjem i rasizmom, "ali ljudi bulje u tebe, ali je to iz radoznalosti".  Pronašli su prijatelje uprkos dugim radnim satima, a Belkvis pohađa i časove srpskog jezika.

Belkvis dobila nadimak - Belka

- Imamo prijatelje, uživamo u druženju i rođendanskim proslavama. Slažemo se sa svima, svi znaju da smo mi Kubanci - kaže Belkvis Gonzales.

Začuđeni što je neko došao iz Kube u njihov gradić od nekoliko hilada stanovnika, neki meštani dolazili su u mesaru samo da bi videli Belkvis ili Belku, kako je zovu ovde.

- Žele da znaju da li je vreme na Kubi lepo i da li bi ih vodila tamo - kaže Dragana Isailović, zaposlena u mesari.

(Telegraf.rs)